Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 1 od 8  
Back povratak na rezultate
2019, vol. 8, br. 2, str. 1-17
Ljudski svetovi u islamskoj filozofiji
Centar za religijske nauke "Kom", Grupa za religijsku filozofiju, Beograd

e-adresat_halilovic@centarkom.rs
Sažetak
Prema mišljenju islamskih filozofa, Bog je čoveku podario slobodu volje čime je povećao značaj njegovih dela u odnosu na sva ostala bića. Slobodnom voljom učinjeno dobro delo vrednije je od istog tog dela koje je ostvareno nesvesno ili prouzrokovano zakonom prirode. Zlo delo, takođe, zaslužuje oštriju osudu ako je proisteklo iz čovekove slobodne volje. U ontološkom razvojnom putu ka konačnom cilju, sva bića osim čoveka slede već određenu putanju koja ih dovodi do stepena njihovog krajnjeg razvoja. Čovek je jedini koji može da bira putanju svog duhovnog kretanja i nivo uspeha koji će postići na toj putanji. Islamski filozofi veruju da čovek u svom bitku ima moć da sazna sve tri vrste svetova: svet intelekta, svet imaginacije i svet materije. Na osnovu tih saznajnih moći čovek može aktivno da utiče u svim pomenutim svetovima. Svet imaginacije jeste ontološki stadijum gde je čovekov uticaj najizraženiji. Naime, sve što čovek u fizičkom svetu učini i ostvari, u svetu imaginacije postoji jačim intenzitetom. Islamski filozofi tvrde da svojim ponašanjem čovek stvara bića u svetu imaginacije s kojima će se susresti nakon smrti, odnosno nakon što njegova duša kroči u novi svet. Svet imaginacije prvi put u istoriji islamske filozofije predstavio je utemeljivač iluminativne škole Šejh Išrak (1155-1191). Na osnovu inovativnih principa koje je zasnovao u svojoj filozofskoj školi, Mula Sadra Širazi (1572-1640) uspeo je da značajno unapredi studiju o čovekovoj mašti, kao i o svetu imaginacije. Ideja o otelovljenju čovekovih dela u svetu imaginacije rezultat je pomenutog unapređenja filozofske misli u islamu.
Reference
Aštijani, D. (1980) Ma'ad-e đesmani. u: Šarh bar Zad al-mosafer-e Mola Sadra Širazi, Tehran: Anđoman-e eslami-je hekmat va falsafe-je Iran
Aštijani, D. (1993) Ta'likat bar Resale-je nurije dar alam-e mesal. Tehran: Sazman-e tabligat-e eslami
Dinani, E.G. (2000) Šo'a'-e andiše va šohud dar falsafe-je Sohravardi. Tehran: Hekmat
Džurdžani, M.S.Š. (2004) Mu'džam at-ta'rifat. Kairo: Dar al-fadila
Halilović, M. (2015) Božje otkrovenje ili religijsko iskustvo - analiza različitih modela razumevanja otkrovenja. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 4, br. 1, str. 79-98
Halilović, T. (2012) Originalnost islamske filozofije. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 1, br. 1, str. 1-17
Halilović, T. (2014) Istiniti snovi - dodir svetova u islamskoj filozofiji. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 3, br. 1, str. 113-129
Halilović, T. (2017) Smrt u filozofskom učenju Mula Sadre Širazija. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 6, br. 3, str. 49-66
Kajseri, D. (1995) Šarh Fusus al-hikam. Tehran: Entešarat-e elmi va farhangi
Korkut, B. (2011) Prijevod Kur'ana. Sarajevo: El-Kelimeh
Madžlisi, M.B. (1983) Bihar al-anvar. Bejrut: Dar al-ihja at-turas al-'arabi
Motahari, M. (2001) Madžmu'e-je asar. Kom: Sadra
Mula, S.Š.S.M. (1983) Resale-je Se asl. Kom: Daftar-e tabligat-e eslami
Mula, S.Š.S.M. (1989) al-Asfar al-arba'a al-'aklijja. Kom: al-Mustafavi
Mula, S.Š.S.M. (2003) aš-Šavahid ar-rububijja. Kom: Matbu'at-e dini
Sabzevari, M.H. (2002) Šarh al-Manzuma. Kom: Nab
Saduk, Š.A.D.M. (1966) Ilal aš-šaraji. Kom: Davari
Sadžadi, S.D. (2007) Farhang-e estelahat-e falsafi-je Mola Sadra. Tehran: Vezarat-e farhang va eršad-e eslami
Sina, I.A.A.H. (1996) al-Išarat va at-tanbihat. Kom: Našr al-balaga
Suhravardi, Š. (2001) Madžmu'e-je mosannafat-e Šejh-e Ešrak. Tehran: Pažuhešgah-e olum-e ensani va motale'at-e farhangi
Tabatabai, M.H. (1983) Nihaja al-hikma. Kom: Džame'e-je modarresin
Taberani, A.S. (1995) al-Mu'džam al-avsat. Kairo: Dar al-haramajn
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kom1902001H
objavljen u SCIndeksu: 06.04.2020.
Creative Commons License 4.0