Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:13
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:7

Sadržaj

članak: 7 od 8  
Back povratak na rezultate
2015, vol. 4, br. 2, str. 91-109
Nacionalizam i religija u svetlu filozofske baštine islama
Centar za religijske nauke 'Kom', Beograd

e-adresaseidhalilovic@centarkom.rs
Sažetak
Nisu nimalo neprirodne podele ljudi prema njihovim različitim narodnim i geografskim osobinama. Međutim, u tim podelama nijedna grupa ne može biti posebno istaknuta u smislu da njoj mora obavezno pripasti politička moć. Društvena zajednica koja poseduje suverenitet i političku moć u islamskoj saznajnoj tradiciji naziva se milet. Naravno, milet ovde nipošto ne znači nacija, već zajednički put koji su izabrali članovi društva u svetlu intuitivnog i racionalnog saznanja, a koji vodi suštinama ontoloških realnosti. Nacija pak, na modernom Zapadu, oslanja se na osetna i emotivna saznanja o narodnoj pristrasnosti i kao takva postaje merilo političkog suvereniteta. U stvari, nacija je danas novo čovekovo društveno ja koje ni na koji način ne manifestuje uzvišene ontološke realnosti, već sámo stvara realnost. Zbog toga, u ovom radu insistiramo na tome da je nacionalizam sasvim nova ideologija modernističkog doba, koja nikada ranije u istoriji ljudske misli nije bila kredibilna. O tome kako nacija može biti merilo i izvor istine, vrednosti i prava, u ovom radu koristimo analize modernih racionalističkih filozofa i nemačkih romantičara. Objasnićemo takođe da u saznajnom stadijumu islama ovakva ideologija mora biti jasno opovrgnuta. U religijskim tradicijama, rodbinske, finansijske i ostale materijalne privilegije smatraju se mogućim uzrocima propasti društva. A istinske privilegije jesu samo plemenitost i čistota duše. Izvor blaženstva, mira i harmonije treba videti upravo u njima, a ne u nacionalnim državama koje su uzrok suprotstavljenih identiteta, interesa, teritorijalnih težnji i uzrok patnji. Ipak, mnoga nezapadna društva, pa i naša, još uvek se utrkuju u tome ko će biti ekstremniji pobornik ideologije nacionalizma.
Reference
Abdolah,, Hamid-Reza (2003) Eslam va nasionalism dar Iran. Ketabe nakd, 28: 144-156
Amoli, A.D. (2008) Džame'e dar Kor'an. Kom: Markaze našre Esra
Atanasovski, S. (2014) Studije nacionalizma i zaokret ka prostoru - o konceptu nacionalne teritorije. Kultura, br. 144, str. 259-275
Bakić, J. (2006) Teorijsko-istraživački pristupi etničkoj vezanosti (Ethnicity), nacionalizmu i naciji. Sociologija, vol. 48, br. 3, str. 231-264
Bigović, R. (2000) Crkva i društvo. Beograd: Hilandarski fond pri Bogoslovskom fakultetu SPC
Dželaludin, S. (2003) ad-Dur al-mansur fi tafsir al-Kur'an. Kairo: Markaz Hadžar lil-buhus va ad-dirasat al-arabijja va al-islamijja
Hadžajlić, M. (2014) Dinamika humano-božanstvene civilizacije s osvrtom na stanovišta Bernarda Luisa. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 3, br. 1, str. 131-161
Halilović, M. (2014) Čovek i društvo kod Mula Sadre Širazija. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 3, br. 2, str. 55-69
Halilović, M. (2015) Božje otkrovenje ili religijsko iskustvo - analiza različitih modela razumevanja otkrovenja. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 4, br. 1, str. 79-98
Hamid, P. (2001) Hadise pejmane, pažuheši dar Enkelabe eslami. Kom: Daftare našr va pahše Ma'aref
Hamid, P. (1998) Nasionalism. Madžalleje Ma'refat, 25: 71-77
Isfahani, R., al-Husein Abulkasim (1972) Mu'džam mufradat alfaz al-Kur'an. Bejrut: Dar al-katib al-arabi, kritičko izdanje, pripremio Nadim Mar'ašli
Kalin, B. (1983) Povijest filozofije - s odabranim tekstovima filozofa. Zagreb: Školska knjiga
Kasirer, E. (1972) Mit o državi. Beograd: Nolit
Madžlisi, M. (1983) Bihar al-anvar. Bejrut: Dar ihja at-turas al-arabi
Mortaza, M. (2008) Islam i Iran - uzajamni doprinosi. Sarajevo: Ibn Sina, s persijskog preveo Muamer Kordić
Mufid, M.ibn M. (1992) al-Ihtisas. Kom: al-Mu'tamar al-alami li alfijjat aš-Šejh al-Mufid
Parsanija, H. (2012) Nauka i filozofija, s persijskog preveo Seid Halilović. Beograd: Centar za religijske nauke Kom
Rahim, L. (2005) Farhange važeha (nasionalism). Moballegan, 68: 147-155
Simanić, M. (2015) Ljudska priroda u pravoslavnom predanju sa osvrtom na irfansku tradiciju u islamu. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 4, br. 1, str. 17-34
Tabatabai, M.H.S. (1992) al-Mizan fi tafsir al-Kur'an. Kom: Mo'aseseje matbu'atije Esma'ilijan
Tahere, K. (2011) Nasionalisme irani dar sadeje nuzdahom. Motale'ate džame'e-šenahti, 39: 69-103
Zahed, V. (2003) Đostari dar mahijjate nasionalism. Ketabe nakd, 28: 22-53
Zaker, A. (2004) Rišehaje nasionalisme irani dar asre mašrute. Faslnameje Amuze, 6: 425-432
Zizijulas, J. (2012) Primat i nacionalizam. Sabornost, br. 6, str. 129-136
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kom1502091H
objavljen u SCIndeksu: 14.12.2015.