Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 9 od 16  
Back povratak na rezultate
2013, vol. 61, br. 1, str. 30-52
Idealistički i realistički pojam prava
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

e-adresadraganm@ius.bg.ac.rs
Ključne reči: Pojam prava; Tri sveta prava; Prirodno i pozitivno pravo; Pravda; pravičnost i pozitivno pravo; Realistički pojam prava
Sažetak
Pravo predstavlja izuzetno složenu pojavu. Njega je veoma teško tačno odrediti. To naročito važi za idealističke pravne teorije koje istražuju slojeve prava iza ili iznad uočljive stvarnosti i umesto korisnosti prednost daju pravdi i drugim vrednostima. Zbog tog važnog nedostatka treba razlikovati idealistički od idealizovanog i idealnog pojma prava. Nevolja je u tome što idealistički pojam prava nije operativan, idealizovani pojam prava nije tačan, dok je idealni pojam prava ljudski nedostižan. Može se zapitati kako je pravo uopšte moguće odrediti, a posebno, kako ga je moguće idealistički odrediti? Odgovor na prvi deo pitanja je teodicijski: pravo nije moguće odrediti ni u kakvom apsolutnom ili konačnom smislu. Ali, pravo je moguće odrediti u relativnom i konvencionalnom smislu. Kada je reč o drugom delu pitanja, o idealističkom pojmu prava, odgovor na to pitanje može se pronaći dovođenjem prava u vezu sa pravnim vrednostima, a naročito sa pravdom kao vrednošću. Ali, i na to pitanje dat je veliki broj različitih odgovora, umesto jedinstvenog odgovora. Pravo se takođe određuje i definiše realistički, na konvencionalan i operativan način. Nevolja je u tome što je i realistički pojam prava veoma teško tačno odrediti. Ni on nije monolitan, već složen, iznijansiran i u celosti satkan od slojeva različitih stepena pravnosti. Uz to, konvencionalnih realističkih pojmova (i definicija) prava gotovo da je bezbroj, ali se koristi samo nekoliko njih: oni koje se smatraju operativnim zbog moguće korisnosti. Ako se prihvati da pravo treba pre da bude korisno nego pravedno, tada njegov realistički pojam može operativno da se odredi u proširenom i suženom smislu utvrđivanjem izvesnih zajedničkih pravnih svojstava. Na osnovu raspolaganja tim svojstvima, takođe, mogu da se odrede i tri glavna sloja u pojmu prava: potpuno (savršeno), nepotpuno (nesavršeno) i nedovršeno (prividno) pravo kojima se fino podešava uređivanje odnosa različitog značaja i stepena sukobljenosti. Da nije tako, Deset božjih zapovesti bilo bi sasvim dovoljno za uređivanje svih ljudskih odnosa. Kada je reč odnosu idealističkog i realističkog pojma prava, njega je moguće razmotriti u duhu učenja o metapravnom, pravnom i svetu fizičkih pojava i pravnoj zapovesti koja u pravnom svetu jedina spaja ono što jeste i ono što treba. Na tragu te dve ideje, moguće je prevazići dualizam idealističkog i realističkog pojma prava i povezati prirodno sa pozitivnim pravom. To je moguće učiniti korišćenjem jedne ili nekoliko prirodno-pravnih vrednosti kao načela ili presuđujućih merila za izbor opštih pravnih principa preko kojih se prirodno pravo uliva u pozitivno i postaje njegov deo. Pravda je najvažnije takvo načelo. Ona je u isto vreme merilo svih drugih vrednosti i merila. Pravda i iz nje izvedena pravičnost predstavljaju zgodan primer koji pokazuje kako se prirodno-pravne vrednosti, koje su izvorno idealističke, mogu operacionalizovati u pozitivnom pravu, koje je izvorno realističko. To dozvoljava da se zaključi kako i prirodno pravo može da bude korisno, barem u delu u kome se preliva u pozitivno pravo. Ni prirodno pravo nije nastalo iz dokolice, već iz preke potrebe da se održi samopostojanje pojedinaca u društvu i omogući njihovo usavršavanje. Iz dokolice su nastala idealizovana idealistička i realistička učenja o pravu. Njihova korisnost je prolazna, dok su pravda i pravičnost trajne.
Reference
Bohm, D. (2002) Wholeness and the implicite order. London-New York
Dvorkin, R. (2001) Stvar principa. Beograd - Podgorica, 193-257
Dvorkin, R. (2001) Suština individualnih prava - novo izdanje sa odgovorom kritičarima. Beograd: Službeni list SRJ
Dvorkin, R. (2003) Carstvo prava. Beograd: Filip Višnjić
Dworkin, R. (2003) Shvatanje prava ozbiljno. Zagreb
Faso, G. (2001) Istorija filozofije prava. Beograd - Podgorica: CID
Finnis, J. (1982) Natural law and natural rights. Oxford: Claredon Press
Finnis, J. (1982) Natural law and natural rights. Oxford: Clarendon Press
Fuler, L.L. (2001) Moralnost prava. Beograd: Pravni fakultet
Hart, H.L.A. (1996) Pojam prava. Podgorica: CID
Kaufmann, A. (1998) Pravo i razumevanje prava - osnovni problemi hermeneutičke filozofije prava. Beograd: Gutenbergova galaksija
Kelzen, H. (1951) Opšta teorija prava i države. Beograd: Arhiv za pravne i društvene nauke
Kimlika, V. (2002) Multikulturalno građanstvo - liberalna teorija manjinskih prava. Novi Sad: Centar za multikulturalnost
Lukić, R.D. (1982) Beograd. u: Zbornik za teoriju prava, SANU, II, 1-47
Mole, N., Harby, C. (2003) Pravo na pravično suđenje - vodič za primenu člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Beograd: Savet Evrope
Murphy, K.M. (2006) Natural law in jurisprudence and politics. Cambridge
Paskal, B. (1988) Misli. Beograd: BIGZ
Platon (1911) Zakoni. Beograd
Poper, K.R. (1991) Traganje bez kraja - intelektualna autobiografija. Beograd: Nolit
Posner, R.A. (2002) The problematics of moral and legal theory. Harvard
Radbruh, G. (1980) Filozofija prava. Beograd: Nolit
Raz, J. (2005) Etika u javnom domenu - ogledi iz moralnosti prava i politike. Podgorica: CID
Robert, G.P. (1999) In defense of natural law. Oxford University Press
Ross, A. (1996) Pravo i pravda. Podgorica: CID
Tadić, L. (2006) Filozofija prava. Beograd: Zavod za udžbenike
Troicki, S.V. (2011) Crkveno pravo. Beograd: Pravni fakultet, Centar za izdavaštvo i informisanje, 1938, 11-18
Visković, N. (2001) Teorija države i prava. Zagreb: Birotehnika
Vitgenštajn, L. (1988) O izvesnosti. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo
Volcer, M. (2000) Područja pravde. Beograd: Filip Višnjić
Wayne, M. (1997) Jurisprudence: From the Greeks to post-modernity. London - Sydney, 15
Wittgenstein, L. (1980) Filozofska istraživanja. Beograd: Nolit
Živanović, T. (1959) Sistem sintetičke pravne filozofije. Beograd: Naučno delo, III, 338-340
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
objavljen u SCIndeksu: 25.12.2013.

Povezani članci

Nema povezanih članaka