Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 4 od 16  
Back povratak na rezultate
Akademska psihologija ili izgubljeno značenje psihologije kao praxisa
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

e-adresamisotodorovic@yahoo.com
Ključne reči: praxis psihologije; podeljenost; totalitet; funkcionisanje uma; univerzitetska nastava
Sažetak
Univerzitetska nastava psihologije bi uvek morala imati dva odredišta: perspektivu odnosno budućnost nauke o duši (kakva bi ona trebalo da bude) i činjenicu što je ona primarno praxis (kakva ona jeste). Nažalost, nijednog od ta dva odreditelja nema u aktuelnoj univerzitetskoj nastavi. Čak bi se moglo reći da ne postoji ni predstava o tome šta je praxis psihologije. Da nastava nije u dobroj korelaciji s praxisom, više je nego evidentno, jer među psihologijama koje se studiraju nema slaganja ni o samoj prirodi psihičkog. Nužno je načiniti mnoge promene u univerzitetskoj nastavi da psiholog ne bi bio "inženjer duše" koga interesuju samo uzročno-posledične relacije. Psihologiju bi pre svega trebalo da interesuje onaj jaz između uzroka i posledice u kome sve više i više nestaje sadržaj pojma "uzroka" koji stvara privid kauzalnosti kao izvora psihičke i psihološke istine zbog događaja koji ponajčešće slede jedan za drugim i glatko vode drugim događajima, a sve u skladu s dobro poznatim zakonima. Suprotno tome, univerzitetska nastava psihologije treba da osposobi psihologa da shvati da je njegova nauka "čitanje": čitanje ljudi, ljudskih duša i ponašanja, tj. njihovo tolkovanje, tumačenje, utvrđivanje njihovog značenja. Tajne koje otkriva psihologija - to utvrđivanje, otkrivanje značenja - nisu tajne prirode kao tajne koje otkrivaju biološke nauke i fizika. Tajne duše su toliko složene da univerzitetska nastava ne bi smela da nudi jednostavne istine i nepodnošljivu lakoću shvatljivosti ’psihičkog’. Cilj kome stremi psihologija jeste razumevanje govora drugoga čije je mesto moguće odrediti tumačenjem. Stoga bi diskurs Drugog morao biti centralno mesto nauke o psihičkom. To će se desiti jedino i tek onda kada se psihologije bez duše vrate samoj duši kao predmetu svog istraživanja.
Reference
Butler, J., Laclau, E., Žižek, S. (2007) Kontingencija, hegemonija, univerzalnost. Zagreb: Naklada Jasenski i Turk
Folkman, Š.K.H. (2001) Uvod u filozofsko mišljenje. Beograd: Plato
Freud, S. (1996) Nesvesno. u: Frojd S. [ur.] Metapsihologija, Beograd: Mond, str. 90-8
Frojd, S. (1970) Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu. Novi Sad: Matica srpska
Heidegger, M. (2006) Temeljni problemi fenomenologije. Zagreb: Demetra
Hothersall, D. (2002) Povijest psihologije. Zagreb: Naklada Slap
Jaspers, K. (1978) Opšta psihopatologija. Beograd: Prosveta
Jung, K.G. (1977) O psihologiji nesvesnog. Matica srpska
Lakan, Ž. (1983) Spisi - (izbor). Beograd: Prosveta
Lévi-Strauss, C. (1974) Finale mitologika. u: Pervić M. [ur.] Marksizam-Strukturalizam, Beograd: Delo
Todorović, M. (2011) Uvod u psihologiju kao nauku i struku. Beograd: Čigoja štampa
Todorović, M. (2013) Razvojna psihopatologija. Beograd: Čigoja štampa
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: naučna polemika
objavljen u SCIndeksu: 02.09.2013.
metod recenzije: dvostruko anoniman

Povezani članci

Zb Filoz fak Priština (2012)
Arnhajmovo 'vizualno mišljenje' - teorijska (ne)zasnovanost
Todorović Milorad V.

Zb Filoz fak Priština (2016)
Quantae psychologiae? - una vel multae
Todorović Milorad V.

Arhiv za farmaciju (2006)
Postpartalni psihijatrijski sindromi
Jašović-Gašić Miroslava, i dr.

prikaži sve [32]