Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:6

Sadržaj

članak: 10 od 15  
Back povratak na rezultate
2015, vol. 4, br. 8, str. 106-115
Zakon o radu u Republici Srbiji - usklađivanje sa pravom Evropske unije realno obećanje ili mit
Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

e-adresaa.ivanovic@uninp.edu.rs, d.randjelovic@uninp.edu.rs
Sažetak
U ovom radu, autori će pokušati da sagledaju rešenja novog Zakona o radu u Srbiji, a pre svega njegov socijalni aspekt kroz položaj i prava radnika. Sa druge strane, nastojaćemo da utvrdimo i da li je i do koje mere opravdao očekivanja zakonodavca i ispunio data obećanja o usklađivanju radnog prava sa međunarodnim standardima i pravom Evropske unije. U iščekivanju zvaničnog izveštaja Saveta Evrope, pokušaćemo da damo našu ocenu usklađenosti novog Zakona o radu sa Evropskom socijalnom poveljom. Iako je najavljivan kao 'perjanica budućeg progresa države', koji će sprečiti rad na crno, povećati stopu zapošljenosti, uskladiti radne propise sa propisima Evropske unije, poboljšati prava radnika, analizom u radu pokazaćemo da je novi Zakon o radu, ne samo daleko ispod standarda međunarodnog radnog i socijalnog prava, već i da se njime krše i odredbe Ustava Republike Srbije i smanjuje nivo postignutih ljudskih prava. Ovim oktroisanim aktom, donetim bez javne rasprave, pruža se legitimna osnova za eksploataciju radnika i proširuje plejada mogućnosti kojima se poslodavci služe zarad ostvarivanja svojih interesa, a na uštrb prava zaposlenih. Poseban akcenat u radu, biće dat rešenjima koja su data po pitanju prava materinstva i roditeljstva po novom zakonu. Neke od odredbi koje će biti predmet naše kritike su: povećanje rada na određeno vreme na dve godine (čime se povećava socijalna i ekonomska nesigurnost), za minuli rad se uzima samo vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca, (zbog čega će plata biti manja i do 15%), neregulisanje agencija za posredovanje pri zapošljavanju, posredno ukidanje prava na ograničeno radno vreme kroz obavezu zaposlenog da bude stalno 'raspoloživ' poslodavcu i mogućnost preraspodele radnog vremena po slobodnom nahođenju poslodavca. Efekti loših zakonskih odredbi će se negativno odraziti i na celokupnu socijalnu sferu, pad nataliteta, pogoršanje ekonomskog položaja zaposlenih, pad na tržištu nekretnina, smanjenje poslovanja banaka i dr. U radu ćemo ukazati na neophodnost formiranja radnih grupa i donošenje izmena i dopuna čije usvajanje mora biti rezultat javnih rasprava na kojima će učestvovat i svi relevantni činioci. Jedino na taj način moguće je ostvariti harmonizaciju radnog prava sa pravom Evropske unije i bolju zaštitu i ostvarivanje prava zaposlenih.
Reference
*** (2005-2009) Zakon o radu. Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009
*** (2005-2014) Zakon o radu. Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 I 75/2014
Blanpain, R., Engels, C. (1998) Comparative Labour Law and Industrial Relations in Industrialized Market Economies. Kluwer Law International
Ivošević, Z. (2006) Radno pravo. Beograd: Službeni glasnik
Jašarević, S. (2005) Radno pravo Evropske unije. Beograd
Jovanović, P.P. (1993) Radno pravo. Novi Sad: Pravni fakultet - Centar za izdavačku delatnost
Lubarda, B. (2004) Evropsko radno pravo. Podgorica: CID
Lubarda, B. (2009) Revidirana evropska socijalna povelja. Beograd
Obradović, G., Jevtić, M. (2008) Značajni aspekti radnog prava Evropske unije. Beograd
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
DOI: 10.5937/EkoIzavov1508106I
objavljen u SCIndeksu: 02.10.2017.