Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:17
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:7

Sadržaj

članak: 3 od 32  
Back povratak na rezultate
2021, br. 54, str. 103-113
Razlike u upotrebi anglicizama u svakodnevnom govoru kod dece osnovnoškolskog uzrasta u odnosu na sociodemografske varijable
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet, Prizren-Leposavić

e-adresamiljan_miljkovic@hotmail.com
Sažetak
Okruženost engleskim jezikom navodi nas na pomisao da se anglicizmi sreću u svakodnevnom jeziku. Polazeći od toga nemivno je da i deca osnovnoškolskog uzrasta dolaze u dodir sa anglicizmima. Onlajn nastava koja se sprovodila, a usled epidemije virusa Kovid 19, učinila je dostupnost reči stranog porekla, u ovom slučaju iz engleskoggovornog područja, još lakšom. Cilj istraživanja ovog rada je ispitati razlike u korišćenju anglicizama kod učenika osnovneškole iz Kosovske Mitrovice, starosti od 9 do 12 godina, u odnosu na sociodemografske varijable (pol, razred i starost učenika, školski uspeh, obrazovni nivo roditelja i socioekonomski status porodice). Odrađena je onlajn anketa sa ponuđenim rečima srpskog i engleskog porekla sa ciljem da se da uvid koliko se koriste strane reči umesto domaćih. U istraživanju je dobijeno da statistički značajna razlika postoji samo između učenika čije su majke različitog obrazovnog nivoa. Ostale hipoteze nisu potvrđene.

Увод

Разлози због којих се усвајају речи страног, енглеског, порекла су бројни. Усвајање енглеског језика је, поред учења у школи, омогућено због свеприсутности у свакодневном животу. Стране речи као што су „мобилни телефон“, „интернет“, „сурф интернетом“ се користе свакодневно, често без знања да су то у ствари речи страног порекла. То је процес у тогу кога постепено долази до увођења речи страног, енглеског, порекла у свакодневни говор одраслих, а посредно и деце основношколског узраста.

Друштвене мреже су додатно олакшале продор речи енглског порекла у свакодневни говор. Jутјуб, је дуго присутан, представља платформу за видео садржаје свих формата, која се намеће као први пример могућности у процесу усвајања знања, у овом случају страног језика. Иако се још увек не даје довољно простора Jутјубу у процесу наставе у школама, има назнака да ће се то променити, иако за сада се ова веома популарна платформа махом држи ван школа (Кулић, Савковић 2019).

Сам процес позајмљивања настаје у контакту једног језика с другим. Стране речи, које се преузимају из енглеског језика и користе у српском језику, називају се англицизми. Контактна лингвистика се бави проблемом језичког контакта и утицајима које говорници датих језика врше један на другог чини. Ради се о језичкој интеракцији и трансферу лингвистичких особености. Први лингвисти који су запазили и објаснили појаву језичког контакта су Уриел Вајнрајх (Uriel Weinreich, Languages in Contact, 1953) и Ајнар Хаубер (Einar Haugen, The Norwegian Language in America, 1953). Сара Томасон (Sarah Thomason) сматра да је језички контакт у ствари језичка норма (Thomason 2013).

Англицизми се најчешће дефинишу као позајмљене речи из енглеског језика (borrowings or loanwords). Прћић (2005:154) дефинише англицизме као „однос језика примаоца и даваоца, где је енглески, као језик из ког се реч преузима, језик даваоца, а српски, као језик у коме се реч користи, као језик примаоца“. Како Прћић (2005, према Миљковић 2020) наводи у првој групи англицизама спадају лексичке јединице, а примаран њихов извор је латински, друга група су речи преузете из енглеског језика директно (као на пример хармонизација). Осим ове поделе, Прћић (2019, према Миљковић 2020) дели англицизме и на очигледне англицизме (милкшејк, роминг, хамбургер, бодибилдер, скенер, ДВД), скривене англицизме (дефинитивно у значењу сигурно, извесно итд.) и сирове англицизме (e-mail, attachment, air-bag)1.

Англицизме на простору бивше Југославије највише је проучавао Рудолф Филиповић, који је проучавао позајмљенице у хрватско-српском језику. Филиповић каже да је карактеристика англицизма та да се приликом преноса у хрватски (односно српски) језик морају адаптирати према језику у који долази. Још наводи да се под англицизмом подразумева свака реч, која је као предмет или идеја саставни део енглеске цивилизације. Осим што мора бити енглеског порекла, мора се и адаптирати на језик у који долази (Филиповић 1986).

Ако се трага за узроком појаве англицизма у свакодневном говору, мора се напоменути став Џенифер Џенкинс (Jennifer Jenkins), који у књизи English as a Lingua Franca2 (ELF) (Jenkins 2003) уводи појам Lingua Franca, којим дефинише англицизам. Употреба англицизма у говор, сматра Џенкинс ([9]), последица је употребе енглеског језика у земљама где енглески језик није матерњи, Даље, ауторка сматра, да и ако се облик који се као англицизам користи, разликује од изворног, не би га требало одбацити као неисправан.

Још један од разлога, за што већу појаву англицизама, јесте и моменат где су аутори у недоумици да ли да пишу на матерњем или енглеском језику. Уколико би аутори, писали на енглеском, а не на матерњем језику, њихово дело било би доступно светској публици (Зечевић 2013: 23).

Посматрајући ранија истраживања употребе англицизма у српском језику можемо констатовати да се њима бавило се неколико домаћих лингвиста (Filipović 1986; Bugarski 1996, 1997, 2002; Klajn 1967; Прћић 2005; Skutnab-Kangas 1981; Bošnjak 2018).

У свом истраживању Бошњак (Bošnjak 2018) се управо бавио испитивањем разлика у употреби англицизма у односу на соцоиодемографске варијабле. Резултати који су у том истраживању добијени говоре да девојчице више разумеју значење англицизма, док остале социодемографске варијабле не детерминипу употребу англицизма.

Предмет и задаци истраживања

Основни циљ истраживања је испитати разлике у коришћењу англицизама код ученика основне школе из Косовске Митровице, старости од 9 до 12 година, у односу на социодемографске варијабле (пол, разред и старост ученика, школски успех, образовни ниво родитеља и социоекономски статус породице).

Општи задатак истраживања

Утврдити разлике у коришћењу англицизама код ученика основне школе из Косовске Митровице, старости од 9 до 12 година, у односу на горе наведене социодемографске варијабле.

Специфични задаци истраживања:

1) утврдити да ли се коришћење англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу пол ученика;

2) утврдити да ли се коришћење англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу на разред који ученици похађају;

3) утврдити да ли се коришћење англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу на узраст ученика;

4) утврдити да ли се коришћење англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу на школски успех ученика;

5) утврдити да ли се коришћење англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу на образовни ниво родитеља или старатеља;

6) утврдити да ли се коришћење англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу на социоекономски статус породице.

Хипотезе истраживања

Општа хипотеза истраживања

Постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе из Косовске Митровице, старости од 9 до 12 година, у односу на социодемографске варијабле (разред и старост ученика, образовни ниво родитеља и социоекономски статус породице).

Специфичне хипотезе истраживања:

Х1: постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама, између дечака и девојчица, ученика основне школе у Косовској Митровици;

Х2: постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици у односу на разред који ученици похађају;

Х3: постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици у односу на узраст ученика;

Х4: постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици у односу на школски успех ученика;

Х5: постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици у односу на образовни ниво родитеља или старатеља;

Х6: постоји статистички значајна разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе у Косовској Митровици разликује у односу на социоекономски статус породице.

Варијабле истраживања

Зависна варијабла:

  • употреба речи позајмљенихиз енглеског језика (англицизама) у свакодневном говору – операционализована кроз скалуконструисану за потребе истраживања раније објављеног у часопису Баштина (Миљковић 2020) где се испитаник одлучује за ону реч коју свакодневно користи у свом говору (српску или реч која је англицизам).

Независне варијабла:

  • пол ученика;

  • старост ученика;

  • школски успех ученика (просечна оцена на полугодишту);

  • образовни ниво родитеља (основна школа; средња школа, виша школа или факутет; магистратура или докторат);

  • социоекономски статус породице (месечна примања, у РСД: до 25 000, 25 000-45 000, 40 000 – 65 000; преко 65 000).

Дефинисање узорка

Узорак истраживања чинило125ученика. Узорак су чинили 30 ученика трећег разреда, што представља 24,3% узорка; 42 ученика четвртог разреда, што је 33,6% узорка; и 53 ученика петог разреда, што представља 42,4% узорка. Сви испитаници похађају Основну школу „Бранко Радичевић“ у Косовској Митровици. Најмлађи испитаници имали су 9 година, док су најстарији имали 12 година. У узорку је више било девојчица (77, 61,6%), док су дечаци чинили 38,4% узорка (48). Највећи проценат ученика су ученици са одличним успехом (79,2%, 99), након тога са врлодобрим (18,4%, 23). Од укупног броја ученика, један ученик је завршио полугође са добрим успехом (0,9%), двоје санедовољним (1,5%). Ученика са довољним школским успехом на полугођу, није било.

Опис тока истраживања

Опис инструмента

Скала употребљена у представљеном истраживању конструисана је за спровођење ранијег истраживања објављеног у часопису Баштина (Миљковић 2020). Коефицијент поузданости показао је да је скала, којом се испитује коришћење англицизама код ученика, задовољавајуће поузданости (Кромбах алфа коефинцијент > 0,7). Скала садржи 10 парова речи (англицизам насупрот српске речи). Задатак ученика је да се определи за једнуреч из представљеног пара, у односу на то да ли свакодневно чешће користи српску илу реч позајмљену из енглеског језика. Свакаодабрана реч из енглеског језикадоноси 1 поен. Одговори на свим питањима се сабирају и више поена на тесту показује да ученик има већу тенденцију да свакодневно уопотребљава енглеске речи. Истраживање је било спроведено онлајн, а добијени одговори су након тестирања обрађени у статистичком програму за обраду података (SPSS).

Расподела добијених података на скали, која мери тенденцију употребе речи позајмљених из енглеског језика, се статистички значајно разликује од нормалне расподеле (p<0,05), те су за рачунање разлика, коришћене непараметријске статистичке технике (Мен Витнијев и Крускал Волисов тест).

Инструмент којим су прокупљени подаци о општим социодемографским подацима.

Приказ резултата

У истраживању, које је спроведена на125 ученика основне школе из Косовске Митровице, старости од 9 до 12 година, добијено је да се скор на тесту употребе англицизама креће од нуле (не употребљавају англизцизме) до девет (врло често употребљавају англицизме у свом говору), где је средња вредност 3,25 (СД = 2,48) – Табела 1.

Табела 1. Дескриптивни резултати скора на тесту употребе англицизма

Минималан скор на скали Максималан скор на скали Средња вредност Стандардна девијација
0 9 3,25 2,48

Резултати у Табели 1 показују да постоје ученици, који у свакодневном изражавању не би користилиниједну од позајмљених енглеских речи из упитника, али постоје и они, који би је искористили 9 од 10 ситуација. Просечно испитаници, који су учествовали у истраживању, каткад користе англицизме (АС = 3,25).

Подаци у Табели 2 показују да не постоји статистички значајна разлика између дечака и девојчица у скору на тесту употребе англицизама (1539,50; р>0,05), те прва истраживачка хипотеза није потврђена.

Табела 2. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између дечака и девојчица

избор англицизма
Мен Витнијев У тест 1539,50
р 0,11

р – статистичка значајност

Спроведена анализа, чији се резултати налазе у Табели 3, показала је да не постоји статистички значајна разлика између ученика различитог разреда (трећи, четврти и пети), у скору на тесту употребе англицизама (1,26; р>0,05), па ни друга истраживачка хипотеза није потврђена.

Табела 3. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између ученика различитог разреда

избор англицизма
Крускал Волис тест 1,26
p 0,53

р – статистичка значајност

Ученици различитог узраста не постижу статистички значајно различите скорве на тесту употребе англицизма (6,20; р>0,05), што чини и трећу истраживачку хипотезу непотврђеном. – Табела 4.

Табела 4. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између ученика различитог узраста

избор англицизма
Крускал Волис тест 6,20
р 0,10

р – статистичка значајност

Ученици са различитим школским успехом не постижу статистички значајне скорове на тесту употребе англицизма (1,56; р>0,05), што се може видети у Табели 5, па је и четврта истраживачка хипотеза непотврђена.

Табела 5. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између ученика са различитим школским успехом

избор англицизма
Крускал Волис тест 1,56
р 0,67

р – статистичка значајност

Подаци у Табели 6 и Табели 7 откривају да не постоји статиситчки значајна разлика у скору на тесту употребе англицизма у односу на образовање оца (3,59; р>0,05), док је статистички значајна разлика у односу на образовање мајке добијена (8,77; р<0,05). Као што се уочава у Табели 7, ученици мајки који као највиши ниво образовања имају магистратуру или докторат имају веће скорове у односу на ученике мајки које као највиши ниво образовања имају основну (62,33; p=0,01), средњу (25,96; p<0,05) или вишу школи или факултет (30,98; p<0,05). Добијени подаци делимично потврђују пету истраживачку хипотезу.

Табела 6. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између ученика у односу на образовни ниво родитеља

Образовање оца избор англицизма
Крускал Волис тест 3,59
р 0,31
Образовање мајке
Крускал Волис тест 8,77
р 0,03

р – статистичка значајност

Табела 7. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између ученика у односу на образовни ниво мајке

Ниво образовања мајке Просечан ранг Разлике између образовних нивоа мајки Тест статистик р
Основна 28,00 Магистратура или докторат





Основна 62,33 00,01
Средња 64,37 Средња 25,96 00,04
Виша школа или факултет 59,36 Виша школа или факултет 30,98 00,02
Магистратура или докторат 90,33

р – статистичка значајност

Ученици Основне школе „Бранко Радичевић“ из Косовске Митровице се статистички значајно не разликују у скору на тесту употребе англицизама у односу на социоекономски статус породице ученика. Хипотеза шест, спроведеног истраживања, није потврђена.

Табела 8. Приказ разлике у скору на тесту употребе англицизама између ученика у односу на социоекономски статус породице

избор англицизма
Крускал Волис тест 3,97
р 0,27

Анализа и дискусија

Истраживање Светлане Бошњак (Bošnjak 2018) које се бавило испитивањем разлика у употреби англицизма у односу на сцоиодемографске варијабле, било је инспирација за спровођење представљеног истраживања. С` тога је само истраживање подразумевало испитивање разлика у коришћењу англицизама код ученика основне школе из Косовске Митровице, старости од 9 до 12 година, у односу на социодемографске варијабле.

Представљено истраживање, које је спроведено на 125 ученика од трећег до петог разреда основне школе, показало је ученици, који су учествовали у истраживању у просеку каткад користе англицизме (АС = 3,25). Добијени подаци, нису нешто што је истраживањем очекивано и разлог може бити средина у којом су упитник попуњавали. Наиме, испитаници су линк са тестом добијали од својих наставница и учитељица, па су водили рачуна о томе да употребљавају речи српског језика. Ова претпоставка се мора проверити у наредним истраживањима.

Као што је већ споменуто, истраживање је спроведено с намером да се утврди да ли и како се ученици који припадају различитим категоријама независне варијабле међусобно разликују у скору на тесту употребе англицизама. Социодемографске карактеристике у односу на које су се разлике рачунале биле су пол, што је проверавано у првој хипотези, разред, узраст и успех, у другој, трећој и четвртој. Пета и шеста хипотезе односиле су се на породичну климу, па су испитивале разлике у односу на образовни статус родитеља и социоекономски статус породице. Све сем пете хипотезе, нису потврђене, док је пета хипотеза делимично потврђена и то у делу који се односио на образовање мајке. Деца мајки која су као највиши ниво образовања навели магистреријум или докторат, имала су већи скор на тесту употребе англицизама. Овакви подаци у супростности су са истраживањем Светлане Бошњак (Bošnjak 2018), а објашњење се може тражити у томе да су и мајке ове деце због сусретања са енглеским речима у свом образовању, почела да их користе и пренела ту навику на дете, као неко на ког су деца у том узрасту највише усмерена.

Закључак

Као општи закључак истраживања може се навести то да ученици из истраживања, не употребљавају англицизме, као и то да је употреба англицизама код ученика уједначена када је реч о полу, узрасту, разреду, школском успеху, образовном нивоу оца и социоекономском статусу, док се хетерогеност среће када је образовање мајке у питању.

Посебно охрабрује овај податак, који даље може мотивисати наставнике српског и енглеског језика, да код деце постичу употребу речи српског порекла онда кад за то постоје сасвим оправдани разлози. Наставници поменутих профила су својеврсни чувари нашег језика и традиције.

Спроведено истраживање само је пионир у истраживањима овог феномена, и даје предлог наредним истраживањима која се могу спровести на већем узорку, у условима где деца немају императив да користе речи српског језика (да не буду усмерена на решавање теста од стране учитеља и наставника), већ у неком „природнијем“ окружењу. Интересантно би било децу посматрати у свакодневним активностима и бележити да ли се у таквој средини користе англицизми.

Endnotes

1Парови речи употребљене као англицизмиприликом спровођења истраживања наводи Прћић у својој књизи (Прћић, 2019, према Миљковић 2020).
2 Lingua franca је израз који се појавио у 17 веку у подручју Медитерана и означавао је језик, који је у основи имао италијански са доста речи и уопште утицаја шпанског, француског, турског, грчког језика. То је био оперативни језик за комуникацију свих ових, који су из разних разлога били упућени да путују подручјем Медитерана, па самим тим и да комуницирају и остварују контакте.
Lingua – лат. језик, говор; Franca – не зна се тачно порекло, али се претпоставља да вуче корене од Франака, који су учествовали у крсташким ратовима и као такви остали запамћени у колективном сећању Арапа.

References

Bošnjak, S.M. (2018). Razumevanje anglicizama učenika osnove škole - komparativna analiza - izvorni i neizvorni govornici srpskog jezika. Master rad. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Bugarski, N. (1997). Jezici. Beograd: Čigoja štampa.
Bugarski, N. (2002). Morfološka adaptacija glagola pozajmljenih iz engleskog jezika. Prilozi proučavanju jezika (33), 58-77.
Bugarski, N. (1996). Strane reči danas - pojam, upotreba, stavovi. In: J. Plankoš, & i dr., (Ed.). O leksičkim pozajmljenicama. (pp. 17-25). Subotica & Beograd: Gradska biblioteka & Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu - uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) & Školska knjiga.
Gramley, S., & Pätzold, K.M. (2004). A survey of modern English. London: Routledge.
Haugen, E. (1953). The Norwegian Language in America. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Jenkins, J. (2003). World Englishes: A Resource Book for Students. New York: Routledge.
Klajn, I. (1967). Strana reč - šta je to? Prilog proučavanju jezika, 7-24. Beograd.
Kulić, D., & Savković, K. (2019). Upotreba Jutjuba u nastavi engleskog jezika na srednjoškolskom nivou. Baština (49), 129-143.
Miljković, M. (2020). Uticaj pojave anglicizama i engleskih reči u medijima na upotrebu anglicizama u svakodnevnom govoru kod dece školskog uzrasta. Baština (51), 179-192. [Crossref]
Prćić, T. (2019). Engleski u srpskom. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Prćić, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj.
Skutnab-Kangas, T. (1991). Bilingvizam - da ili ne. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Thomason, S. (2013). Contact explanations in linguistics. In: R. Hickey, (Ed.). The handbook of language contact. UK: Wiley-Blackwell.
Weinreich, U. (1954). Language in contact. Amsterdam: John Benjamins.
Zečević, S. (2013). Prošlost, sadašnjost i budućnost engleskog jezika kao globalnog jezika savremenog društva. Baština (35), 15-25.
Reference
Bošnjak, S.M. (2018) Razumevanje anglicizama učenika osnove škole - komparativna analiza - izvorni i neizvorni govornici srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet, Master rad
Bugarski, N. (1997) Jezici. Beograd: Čigoja štampa
Bugarski, N.B. (2002) Morfološka adaptacija glagola pozajmljenih iz engleskog jezika. Prilozi proučavanju jezika, br. 33, str. 58-77
Bugarski, R.D. (1996) Strane reči danas - pojam, upotreba, stavovi. u: Plankoš J., i dr. [ur.] O leksičkim pozajmljenicama, Subotica: Gradska biblioteka, 27-51, 17-25
Filipović, R. (1986) Teorija jezika u kontaktu - uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU)
Gramley, S., Pätzold, K. (2004) A survey of modern English. London: Routledge
Haugen, E. (1953) The Norwegian Language in America. Philadelphia: University of Pennsylvania Press
Jenkins, J. (2003) World Englishes: A Resource Book for Students. New York: Routledge
Klajn, I. (1967) Strana reč - šta je to?. Prilog proučavanju jezika, 7-24 str
Kulić, D.G., Savković, K.N. (2019) Upotreba Jutjuba u nastavi engleskog jezika na srednjoškolskom nivou. Baština, br. 49, str. 129-143
Miljković, M.D. (2020) Uticaj pojave anglicizama i engleskih reči u medijima na upotrebu anglicizama u svakodnevnom govoru kod dece školskog uzrasta. Baština, br. 51, str. 179-192
Prćić, T. (2005) Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj
Prćić, T. (2019) Engleski u srpskom. Novi Sad: Filozofski fakultet, Treće elektronsko izdanje
Skutnab-Kangas, T. (1991) Bilingvizam - da ili ne. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Thomason, S.G. (2013) Contact explanations in linguistics. u: Hickey Raymond [ur.] The handbook of language contact, UK: Wiley-Blackwell
Weinreich, U. (1954) Language in contact. Amsterdam: John Benjamins
Zečević, S. (2013) Prošlost, sadašnjost i budućnost engleskog jezika kao globalnog jezika savremenog društva. Baština, br. 35, str. 15-25
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/bastina31-31136
primljen: 02.03.2021.
objavljen u SCIndeksu: 08.10.2021.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0