Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:18
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:8

Sadržaj

članak: 3 od 32  
Back povratak na rezultate
2021, br. 55, str. 135-144
Razumevanje anglicizama kod učenika četvrtog razreda osnovne škole u odnosu na sociodemografske varijable
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet, Prizren-Leposavić

e-adresamiljan.miljkovic@pr.ac.rs, snezana.perisic@pr.ac.rs
Ključne reči: razumevanje pozajmljenica; anglicizmi; osnovna škola; sociodemografske varijable
Sažetak
Usvajanje reči stranog, engleskog, porekla može se okarakterisati kao uobičajena društvena pojava. Kako je za doživljaj književnih vrednosti neophodno razumevanje nepoznatih reči i izraza, pripremanje učitelja za tumačenje teksta podrazumeva predviđanje projektovanja učenika u oblasti leksike, semantike i frazeologije. Anglicizmi se neretko mogu shvatati kao neosnovano upotrebljene reči koje mogu usporiti proces doživljavanja i recepcije književnoumetničkog teksta. Upravo zbog toga, glavni istraživački cilj ogleda se u ispitivanju razumevanja reči pozajmljenih iz engleskog jezika u nastavi književnosti u četvrtom razredu. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 80 đaka četvrtog razreda osnovnih škola u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu. Podaci dobijeni u istraživanju ukazuju da učenici slabo razumeju pozajmljene reči i da razumevanje istihzavisi od škole koju učenik pohađa i materijalnog statusa porodice. Učenici čije su porodice boljeg materijalnog statusa imaju veće skorove na testu razumevanja anglicizama. Dobijeni podaci delimično potvrđuju istraživačke hipoteze.

Усвајање речи страног порекла сматра сe устаљеном друштвеном активношћу. Примери који о томе сведоче су небројани (компјутер, мобилни телефон, интернет итд.) и као такви део су свакодневне употребе код деце већ у млађем школском узрасту. Усвајање наведених, а и многих других речи, се не сматра погрешним, већ друштвено језичким појавностима савременог развоја. Процес позајмљивања представља контакт једног језика с другим. Стране речи, које се преузимају из енглеског језика и користе у српском језику, називају се англицизми. Лингвистичка наука која се бави проблемом језичког контакта и утицајима које говорници датих језика врше један на другог представља контактну лингвистику. Први лингвисти који су запазили и објаснили појаву језичког контакта су Уриел Вајнрајх (Uriel Weinreich, Languages in Contact, 1953) и Ајнар Хауген (Einar Haugen, The Norwegian Language in America, 1953). Англицизми се најчешће дефинишу каo позајмљене речи из енглеског језика (borrowings or loanwords).

На простору бивше Југославије изучавањем англицизама активно се бавио Рудолф Филиповић (1986), који је проучавао позајмљенице у хрватско-српском језику. Аутор истиче да је карактеристика англицизма та да се приликом преноса у хрватски (односно српски) језик мора адаптирати према језику у који долази. Аутор још наводи да се под англицизмом подразумева свака реч која је као предмет или идеја саставни део енглеске цивилизације. Осим што мора бити енглеског порекла, мора се и адаптирати на језик у који долази (Филиповић 1986). Прћић (2005) дефинише англицизме као „однос језика примаоца и даваоца, где је енглески, као језик из ког се речи преузимају, језик даваоца, а српски, као језик у коме се реч користи, као језик примаоца“. Како Прћић (2005, према Миљковић, 2020) наводи у првој групи англицизама спадају лексичке јединице, а примаран њихов извор је латински, друга група су речи преузете из енглеског језика директно (као на пример, хармонизација).

Англицизми у српском језику су језичка норма јер се не могу избећи будући да енглески језик влада светом и да је постао водећи инструмент у јавном, друштвеном и пословном животу људи. Позајмљенице из енглеског језика се прилагођавају употреби лексике у српском језику да би затим биле потпуно асимиловане у дати језик. Англицизми се позајмљују и асимилују у српски језик у великом броју случајева када не постоји српска реч за дати термин у модерном свету као што су то речи интернет, таблет, мобилни (телефон) и др. Овакав начин примања енглеских речи долази због попуњавања празнина, празног простора који се створио у лексичком систему јер српски језик нема реч за дати термин.

Ситуације када су аутори у недоумици да ли да пишу на матерњем или енглеском језику још један је од разлога за већу појаву англицизама. Уколико би аутори, писали на енглеском, а не на матерњем језику, њихово дело било би доступно светској публици (Зечевић 2013: 23), што указује на потребу да се текстови прилагоде читалачкој публици и њиховим склоностима. Са друге стране, то олакшава приступ деци основношколског узраста англицизмима. Уз наведено долази до појаве да деца посрбљују енглеске речи, као на пример јутјубер или јутјуберка према називу Јутјуб (YouTube) портала. Са овом ставом подудара се и резултат истаживања М. Миљковић, да су, деца која су окружена интернет платформама склонија употреби англицизама. Општи закључак истог истраживања сугерише да су деца основношколског узраста склона ређој употреби истих (Миљковић 2020: 188).

Утицај англицизама на српски књижевни језик уочен је и у настави, посебно у јеку пандемије корона вируса. Образовне платформе или интернет апликације које су коришћене у току минуле и текуће године покренуле су активније коришћење речи страног порекла, највише енглеског. Употреба наведених речи може се оправдано сагледати кроз наставну интерпретацију програмских књижевних текстова из домена научнопопуларне прозе Кроз васиону и векове Милутина Миланковића (Ћук, Перић, Петровић 2014) и Од пашњака до научењака Михајла Пупина (Маринковић, Марковић 2015). Како је за доживљај књижевних вредности неопходно разумевање непознатих речи и израза, припремање учитеља за тумачење текста подразумева „детаљно предвиђање ученичког пројектовања на подручју отежаног схватања лексике, фразеологије и семантике“ (Николић 2010: 302). Предвиђање непознатих речи се, у методичком деловању, бива врло једноставно. Непознатим терминима подразумевају се ретке и готово непознате речи, „било да су они стилски обележене или се појављују као огрешења о језичку чистоту“ (2010: 302). Англицими се неретко могу схватати као неосновано употребљене речи које могу успорити процес доживљавања и рецепцијекњижевноуметничког текста. Према методичким изучавањима (Илић 2003; Rosandić 2005; Николић 2010; Милатовић 2011) у сврху адекватног методичког приступа учитељ је у обавези да тумачи непознате речи (у овом случају англицизме) у контексту дела, док када ученик помене такву реч од њега захтева да је „локализује“, пронађе део текста у коме је та реч заступљена, али и да сагледа друге податке у тексту који омогућавају да се приближно одреди значење тог англицизма или се макар наслути. Неопходно је указати да ученици бележе само оне англицизме чија је активна употреба основана, за које не постоји пандан у стандардном српском језику док је радњу потребно спроводити пре, у току и након изражајног читања што ће омогућити стваралачки приступ непознатим речима и њиховом значењу.

Предмет и задаци истраживања

Основни циљ истраживања огледа се у испитивању разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, у односу на социодемографске варијабле (пол, школа, школски успех, образовни ниво родитеља и социоекономски статус породице).

Општи задатак истраживања

Утврдити постојање разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, у односу на социодемографске варијабле (пол, школа, школски успех, образовни ниво родитеља и социоекономски статус породице).

Специфични задаци истраживања:

 1) утврдити постојање разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између дечака и девојчица;
 2) утврдити постојање разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика из различитих школа;
 3) утврдити постојање разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика различитог школског успеха;
 4) утврдити постојање разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика чији су родитељи различитог образовног нивоа;
 5) утврдити постојање разлике у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из КосовскеМитровице и Звечана, између ученика различитог материјалног статуса.

Хипотезе истраживања

Општа хипотеза истраживања

Постоји статистички значајна разлика у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, у односу на социодемографске варијабле (пол, школа, школски успех, образовни ниво родитеља и социоекономски статус породице).

Специфичне хипотезе истраживања

 Х1: Постоји статистички значајна разлика у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између дечака и девојчица.

 Х2: Постоји статистички значајна разлика у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика из различитих школа.

 Х3: Постоји статистички значајна разлика у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика различитог школског успеха.

 Х4: Постоји статистички значајна разлика у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика чији су родитељи различитог образовног нивоа.

 Х5: Постоји статистички значајна разлика у разумевању речи позајмљених из енглеског језика код ученика четвртог разреда основних школа из Косовске Митровице и Звечана, између ученика различитог материјалног статуса.

Варијабле истраживања

Зависна варијабла:

 • скала разумевања речи позајмљених из енглеског језика операционализована преко упитника, који је испитивао употребу адекватне речи (или објашњења), након читања прича у којима се те речи појављују.

Независне варијабла:

  • пол ученика;

  • школа коју ученик похађа (Бранко Радичевић и Вук Караџић);

  • школски успех ученика (просечна оцена на полугодишту);

  • образовни ниво родитеља (основна школа; средња школа, висока школа или факултет; магистратура или докторат);

  • социоекономски статус породице (месечна примања, изражена динарима: до 25 000, 25 000-45 000, 45 000-65 000; преко 65 000).

Дефинисање узорка

Истраживање је спроведено на узорку ученика четвртог разреда основних школа у Косовској Митровици и Звечану. У узорку је било мање дечака (34; 45,2%), од девојчица (46; 54,8%) и више ученика из Основне школе „Бранко Радичевић“ (52; 61,9%), него ученика из Основне школе „Вук Караџић“ (32; 38,%). Највише ученика постиже одличан школски успех (71; 84,4%), а ученика са довољним успехом нема. Што се тиче образовања мајке и оца, највише деца као највећи образовни ниво очева и мајки наводе вишу школу или факултет (43; 51,2%, 51; 60%). Најчешћи месечни приходипродице су преко 65.000 динара (43; 51,2%).

Опис тока истраживања

Опис инструмента

Инструмент употребљен у истраживању састојао се од дела у коме су се прикупљали општи социодемографски подаци деце, затим две приче, коју су деца читала, у којима су употребљени англицизми и на крају 10 питања (11 празних поља) где су деца на основу прича у питањима употребљавала англицизам или давала објашњења за наведени англицизам у питању. Максимални број поена био је 11. Скала је показала задовољавајући ниво поузданост (Кромбах алфа коефинцијент > 0,7), а подаци су анализирани уз помоћ статистичког програма (SPSS) и прикупљени су техником папир-оловка.

Расподела одговора на тесту, статистички значајно се не разликује од нормалне дистрибуције (p>0,05), па су за рачунање разлика коришћени т –тест и Анова, као параметријски поступци.

Приказ резултата

Резултати у Table 1 откривају да у узорку постоје ученици који нису дали ниједан тачан одговор, док је максималан скор на тесту 10 (нико нема максималних 11 поена). У просеку су испитаници тачно одговорили на мање од пола постављених питања - 4,69 (2,47).

Table 1. Приказ дескритивних вредности скале разумевања англицизама

Минимум Максимум Аритметичка
средина
Стандардна
девијација
Разумевање англицизама 0 10 4,69 2,47

У Table 2 су приказане само статистички значајне разлике и оне указују да се ученици четвртог разреда разликују у разумевању англицизама у односу на то коју школу похађају (4,20; р<0,05).

Table 2. Приказ разлике у односу са социодемографске варијабле истраживања

т - статистик p
Разумевање англицизама Бранко Радичевић
Вук Караџић
4,20 0,00
Разумевање англицизама Материјални статус Ф - статистик
4,88
Месечни приходи Разлика аритметичких средина р
Преко 65 000 Од 25 000 до 45 000 2,07 0,00
Од 45 000 до 65 000 1,88 0,00

р – статистичка значајност

Смер т-статистика указује да ученици школе Бранко Радичевић имају боље скорове на тесту од ученика школе Вук Караџић.

Још једна од разлика која је добијена и која је приказана у Table 2 односи се на ученике из породица различитог материјалног статуса (4,88; р<0,05). Упоређивајући сваку групу са сваком, добијено је да су ученици, чије породице зарађују преко 65.000 динара, боље у разумевању англицизама, од ученик чије породице зарађују од 25.000 до 45.000 динара (2,07; р<0,01) и оних, чије породице зарађују од 45.000 до 65.000 динара (1,88; р<0,01).

Статистички значајна разлика у разумевању англицизама између дечака и девојчица (0,42; р>0,05), школског успеха (1,48; р>0,05) и образовања родитеља (2,48; 2,18; р>0,05), није добијена.

Анализа и дискусија

Како је за доживљај књижевних вредности неопходно разумевање непознатих речи и израза, припремање учитеља за тумачење текста подразумева „детаљно предвиђање ученичког пројектовања на подручју отежаног схватања лексике, фразеологије и семантике“ (Николић 2010: 302). Англицими се неретко могу схватати као неосновано употребљене речи које могу успорити процес доживљавања и рецепције књижевноуметничког текста. Према методичким изучавањима (Илић 2003; Rosandić 2005; Николић 2010; Милатовић 2011) у сврху адекватног методичког приступа учитељ је у обавези да тумачи непознате речи (у овом случају англицизме) у контексту дела, док када ученик помене такву реч од њега захтева да је „локализује“, пронађе део текста у коме је та реч заступљена, али и да сагледа друге податке у тексту који омогућавају да се приближно одреди значење тог англицизма или се макар наслути. Из наведеног уочавамо да главни истраживачки проблем рада представља испитивање разумевања англицизама у школској литератури (читанке) за четврти разред основне школе.

Подаци који су добијени у спроведеном истраживању, казују да 80 ученика основних школа из Косовске Митровице и Звечана, на неадекватан начин разумеју англицизме који се у текстовима јављају. Добијени податак у складу је са истраживањем Миљковића (2020), који указује на то да деца у основној школи се и не користе или слабо користе, англзицизмима, али се негативно рефлектује на методичке технике који наставниципримењују. Како деца не разумеју знчење појединих речи из текста, неће моћи, ни на адекватан начин да схвате и разумеју садржај који усвајају.

Даље, статистички значајне разлике, које су добијене између ученика, који похађају различите основне школе у Косовској Митровици и Звечану, управо употпуњују претходни податак. Дакле, разумевање англицизама није нешто што је узрасно недостижно, већ захтева активацију методичара који са дететом ради. Осим ове разлике, добијена је и статистички значајна разлика између ученика породица различитог материјалног статуса. Деца из породица чији месечни приходи прелазе 65 000 динара, боља су у разумевању англицизама из текста. Добијено се може објаснити налазом истраживања које је Миљковић (2020) добио. Наиме, ако деца која су у контакту са интернет-платформама чешће користе англицизме, а већи материјални статус обезбеђује и бољу техничку и интернет приступност, очекивано је да ће деца из породица већег материјалног статуса боље разумети англицизме. Представљени подаци потврђују другу и последњу истраживачку хипотезу, док прва, трећа и четврта истраживачка хипотеза нису потврђене.

Истичемо да се добијени резултати морају узети с резервом и представљају само основу за даља истраживања, која би требало да буду спроведена на већем узорку, ученика свих разреда основне школе, из више школа у Републици Србији. Тако спроведено истраживање представљаће одличну подршку практичарима, који раде са децом у развијању језика, јер би се на тај начин скренула пажња на методичке приступе који педагошки радници примењују у раду са децом кроз учење језика.

References

1.Zečević S. Prošlost, sadašnjost i budućnost engleskog jezika kao globalnog jezika savremenog društva. Baština. 2013;35:15-25.
2.Ilić P. Srpski jezik i književnost u nastavnoj teoriji i praksi - metodika nastave. Novi Sad: Zmaj. 2003.
3.Milatović V. Metodika nastave srpskog jezika i književnosti u razrednoj nastavi. Beograd: Učiteljski fakultet. 2011.
4.Miljković M. Uticaj pojave anglicizma i engleskih reči u medijima na upotrebu anglicizma u svakodnevnom govoru kod učenika školskog uzrasta. Baština. 2020;51:179-192.
5.Nikolić M. Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike. 2010.
6.Prćić T. Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj. 2005.
7.Ćuk M, Petrović-Perić V. Svet mašte i znanja - čitanka za četvrti razred osnovne škole sa osnovnim pojmovima iz književnosti. Beograd: Nova škola. 2014.
8.Marinković S, Marković L. Čitanka za četvrti razred osnovne škole. Beograd: Kreativni centar. 2015.
9.Filipović R. Teorija jezika u kontaktu. Zagreb: JAZU & Školska knjiga. 1986.
10.Haugen E. The Norwegian Language in America. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 1953.
11.Uriel W. Language in Contact. Amsterdam: John Benjamins. 1954.
Reference
Filipović, R. (1986) Teorija jezika u kontaktu. Zagreb: JAZU
Haugen, E. (1953) The Norwegian Language in America. Philadelphia: University of Pennsylvania Press
Ilić, P. (2003) Srpski jezik i književnost u nastavnoj teoriji i praksi - metodika nastave. Novi Sad: Zmaj
Milatović, V. (2011) Metodika nastave srpskog jezika i književnosti u razrednoj nastavi. Beograd: Učiteljski fakultet
Miljković, M.D. (2020) Uticaj pojave anglicizma i engleskih reči u medijima na upotrebu anglicizma u svakodnevnom govoru kod učenika školskog uzrasta. Baština, 51: 179-192
Nikolić, M. (2010) Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike
Prćić, T. (2005) Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj
Uriel, W. (1954) Language in Contact. Amsterdam: John Benjamins
Zečević, S. (2013) Prošlost, sadašnjost i budućnost engleskog jezika kao globalnog jezika savremenog društva. Baština, 35: 15-25
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/bastina31-32617
primljen: 02.03.2021.
objavljen u SCIndeksu: 02.04.2022.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0