Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:11

Sadržaj

članak: 4 od 24  
Back povratak na rezultate
2012, vol. 36, br. 1, str. 81-89
Uticaj doza azota i gustine setve na prinos jarog ovsa
aNaučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
bUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Projekat:
Savremeno oplemenjivanje strnih žita za sadašnje i buduće potrebe (MPNTR - 31066)

Ključne reči: ovas; prinos; đubrenje; azot; gustina setve
Sažetak
Zbog svojih dijetetskih osobina i biološki visoko vrednih hranljivih materija sadržanih u zrnu, ovas je značajan kako u ljudskoj, tako i u ishrani stoke. Zahtevi ovsa u odnosu na mineralnu ishranu i zemljište u poređenju sa ostalim žitima, izuzev raži, su relativno mali, međutim veće prinose zrna ipak ostvaruje na plodnijim zemljištima i uz adekvatno đubrenje. Istraživanje efekata đubrenja različitim količinama azota i gustina setve na prinos tri sorte jarog ovsa (Novosadski golozrni, NS JO 0901 i Slavuj) izvedeno je na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Primenjene su doze azota od 0, 30, 60 i 90 kg ha-1, pri gustinama setve od 350, 450, 550 i 650 klijavih zrna/m2. Azot je primenjen posle nicanja ovsa. U ispitivanom dvogodišnjem periodu (2004 i 2005. god.) ostvaren je prosečan prinos zrna od 4,11 t ha-1. Prinos je bio u pozitivnoj korelaciji sa primenjenim količinama azota. Pošto nije postojala statistički značajna razlika u prinosu zrna između 60 i 90 kg N ha-1, za agroekološke uslove Vojvodine može se preporučiti primena 60 kg azota. Sorta NS JO 0901 je ostvarila najviši prinos (4,97 t ha-1). U proseku za sve sorte, najviši prinos je dobijen pri gustini setve od 550 klijavih zrna/m2. U odnosu na plevičaste, golozrna forma je u proseku dala niži prinos za oko 1,92 t ha-1.
Reference
*** Originpro 7.5 software. Northampton, MA: OriginLab
*** GenStat Release 9.1 (PC/Windows XP). Lawes Agricultural Trust (Rothamsted Exp. Station)
Biel, W., Bobko, K., Maciorowski, R. (2009) Chemical composition and nutritive value of husked and naked oats grain. Journal of Cereal Science, 49(3): 413-418
Buerstmayr, H., Krenn, N., Stephan, U., Grausgruber, H., Zechner, E. (2007) Agronomic performance and quality of oat (Avena sativa L.) genotypes of worldwide origin produced under Central European growing conditions. Field Crops Research, 101(3): 343-351
Burke, J.I., Browne, R.A., White, E.M. (2001) Factors affecting yield and quality of oats. u: Crops Research Centre (Oak Park) Research Report, Dublin: Teagasc, br. 32
Drozd, D., Szajsner, H., Bieniek, J., Banasiak, J. (2004) Influence of laser biostimulation on germination capacity and seedling characteristics in oat cultivars. Acta Agroph, 4, 3, 637-643
Food and Drug Administration (1997) Food labeling: Health claims: Oats and coronary heart disease: Final rule. Federal Register 62, 3583-3601
Halezov, N.A., Anisimov, A.A. (1982) Nekatorie svojistva počv Sred. Preduralja i puti effekt. ispolz. mineral. udobr. Perm. Referativnij žurnal, 95-106, Moskva, Rastenievodstvo, 11, c
Hmurec, K.I., Markovec, A.F. (1981) Puti poviš. urožajnosti polev kultur. Minsk. Referativnij žurnal, no 11, C. 73-77, Rastenievodstvo, Moskva
Hoffmann, L.A. (1995) World production and use of oats. u: Welch R.W. [ur.] The Oat Crop Production and Utilization, London: Chapman and Hall, str. 34-61
Jevtić, S.L. (1992) Posebno ratarstvo. Beograd: Nauka
Koeyer, D.L., Tinker, N.A., Wight, C.P., Deyl, J., Burrows, V.D., O'donoghue, L.S., Lybaert, A., Molnar, S.J., Armstrong, K.C., Fedak, G., Wesenberg, D.M., Rossnagel, B.G., Mcelroy, A.R. (2004) A molecular linkage map with associated QTLs from a hulles c covered spring oat population. Theoretical and Applied Genetics, 108, 1285-1298
Maksimović, D. (1998) Ovas - Avena sativa L. Beograd: Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija
Malešević, M. (2008) Mineralna ishrana strnih žita u sistemu integralnog ratarenja. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 45, br. 1, str. 179-193
Malešević, M., Jovićević, Z., Štatkić, S., Dolapčev, S., Stojšin, V. (2008) Povratak ka višim i stabilnijim prinosima strnih žita. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 14, br. 1-2, str. 13-29
Ognjanović, P., Lomović, S., Maksimović, D., Jelić, M., Krstić, M. (1995) Varietal practice management of certain new Yugoslav spring oats cultivars. Oat newsletter, Vol 43. 29
Peltonen-Sainio, P. (1997) Groat Yield and Plant Stand Structure of Naked and Hulled Oat under Different Nitrogen Fertilizer and Seeding Rates. Agronomy Journal, 89(1): 140
Pržulj, N., Momcilovic, V., Nožinic, M., Jestrovic, Z., Pavlovic, M., Orbovic, B. (2010) Značaj i oplemenjivanje ječma i ovsa. Ratarstvo i povrtarstvo, vol. 47, br. 1, str. 33-42
Pržulj, N.M. (2009) Ječam i ovas u ljudskoj ishrani. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 46, br. 2, str. 255-260
Reiner, L., Becker, F.A., Frimmel, G., Martin, K.H., Wetzel, M. (1983) Hafer aktuell. Frankfurt a. M: DLG-Verlag
Sawicki, J. (1982) Urožajnost novih sortov i mestih populacij ovsa pri dvuh dozah vnesenija mineralnih udobrenij. Rastenievodstvo, Moskva, 171-190; 19, 3
Spasojević, B., Stanaćev, S., Starčević, L., Marinković, B. (1984) Posebno ratarstvo. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, I
Welch, R.W. (1995) The chemical composition of oats. u: Welch R.W. [ur.] The Oat Crop., London, itd: Chapman and Hall, str. 279-312
Welch, R.W., Hayward, M.V., Jones, I.D.H. (1983) The composition of oat husk and its variation due to genetic and other factors. Journal of the Science of Food and Agriculture, 34(5): 417-426
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 22.03.2013.

Povezani članci

Acta agriculturae Serbica (2004)
Uticaj mikroelemenata i karakteristika zemljišta na prinos vegetativne mase ovsa
Milivojević Jelena, i dr.

Ratar i povrt (2010)
Značaj i oplemenjivanje ječma i ovsa
Pržulj Novo, i dr.

Savr poljopriv tehnika (2003)
Racionalizacija rada žitnih kombajna
Turan Jan, i dr.

prikaži sve [36]