Akcije

Ekonomika preduzeća
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 10 od 26  
Back povratak na rezultate
2009, vol. 57, br. 3-4, str. 63-89
Fenomenologija bilansa - informaciona moć, rizici i posledice
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet
Sažetak
Za finansijsko izveštavanje se često, ne bez razloga, kaže da ima ulogu bitnog činioca napretka izveštajnih entiteta i privrede u celini. Bilans, kao jedini potpuni iskaz o svemu čime izveštajni entitet i njegov menadžment raspolaže i o svemu što vlasnicima i poveriocima duguje, je deo finansijsko-izveštajnog seta sa ulogom ishodišta i utočišta računa dobitka i gubitka (bilansa uspeha) i izveštaja o tokovima gotovine. U SAD, zemlji visoko razvijenog računovodstva, brojni finansijsko-izveštajni skandali devedesetih (izgleda po mnogo čemu mračnih) godina sa kobnim posledicama, nagnali su državu da donošenjem čuvenog federalnog Zakona o računovodstvenoj reformi i zaštiti investitora iz 2002. godine (Sarbanes-Oxley Act) pomeri težište, pre svega nadzora nad finansijskim izveštavanjem, s privatnog (profesionalne asocijacije) sektora na državni sektor (od države formirana nezavisna i visoko kompetentna tela), što je tradicionalni pristup u Engleskoj i Kontinentalnoj Evropi i verovatno obrazloženje znatno manjeg broja finansijsko-izveštajnih skandala u odnosu na SAD. Verovatno otuda i selektivnost i postupnost EU u prihvatanju (unekoliko amerikanizovanih) MSFI/MRS, i to po dosta složenoj (po broju i značaju uključenih institucija) i strogoj proceduri, u kom kontekstu treba ocenjivati naše 'zaletanje' 2002. god. na opštu primenu MRS i aktuelna opravdana reteriranja u tom pogledu. S obzirom na bilansna svojstva potpunog i stalnog (o bilo kom propisanom ili odabranom bilansnom danu te otuda godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni itd. bilansi) iskazivanja svih imovinskih, vlasničkih i dugovnih resursa izveštajnog subjekta (pojedinačni i konsolidovani redovni bilansi), neizostavnog finansijskog dokumenta o svim događajima sa subjektom kao celinom (specijalni bilansi) i višegodišnjeg, godišnjeg i kratkoročnog računa budućnosti (projektovanog ili proforma bilansa) nezamenjivog u planiranju (budžetiranju) izveštajnog entiteta i proceni njegove vrednosti kao celine, - može se zaključiti da bilans raspolaže veoma velikim informacionim kapacitetom, odnosno informacionom ponudom koja je i velika i raznovrsna. Imajući u vidu njihovu sadržinu i poruke koje sa sobom nose, posebno kad su praćeni objektivnim, analitičnim i strategijski usmerenim direktorskim (poslovnim) izveštajem, finansijski izveštaji, a među njima bilans kao jedini tranzitorni račun, uživaju ogroman informacioni interes svih stejkholdera, kao što su investitori (vlasnici), dugoročni i kratkoročni finansijski poverioci, poslovni partneri, država i menadžment (da pomenemo one glavne), čiji su informacioni interesi određeni njihovom stejkholderskom pozicijom u izveštajnom entitetu. Na menadžmentu, kao jedinom prisutnom stejkholderu s kontrolom nad oblikovanjem finansijskih izveštaja, stoji vosoka i časna odgovornost da ne kreira informacionu asimetriju među pomenutim stejkholderima, što često nije lako obezbediti te otuda snažni regulatorni, revizorski i nadzorni izazovi. Na finansijskim analitičarima i analizi finansijskih izveštaja, kojoj se po pravilu priznaje uloga fundamentalne analize koja vodi do intrinsične (suštinske) vrednosti hartija od vrednosti i izveštajnog entiteta, je uloga da, nažalost neretko i sumnjajući u objektivnost tih izveštaja, proizvodi pouzdane konačne informacije o stanju i uspehu entiteta i na taj način utiče na formiranje tržišnih cena hartija od vrednosti i efikasnost tržišta kapitala. Takva uloga finansijskih izveštaja i njihove analize preživela je sve pristupe tom pitanju, uključiv i teoriju o potpuno efikasnom tržištu kapitala po kojoj sve informacije odmah po njihovoj pojavi bivaju ugrađene u tržišne cene hartija od vrednosti. Na žalost, uprkos značajnim naporima državnih institucija, regulatornih tela i profesionalnih organizacija da obezbede istinito i pošteno finansijsko izveštavanje, poslovna praksa potvrđuje da finansijski izveštaji, pod uticajem kreativne računovodstvene prakse, ne odražavaju uvek na pravi način ekonomsku stvarnost preduzeća. Neprofesionalna primena računovodstvenih principa i standarda, zloupotreba računovodstvenih opcija, 'kreativno' tumačenje regulative i neetičko ponašanje menadžera, računovođa i revizora, izlaže investitore i druge interesne grupe značajnim informacionim rizicima. Zbog postojanja skrivenih gubitaka i latentnih rezervi, kojima je zajedničko to što za prosečnog čitaoca bilansa ostaju nevidljivi, nije jednostavno prepoznati dobra i loša preduzeća. To rizik negativne selekcije i iz toga proizilazeće negativne posledice čini veoma mogućim. Posledice nekvalitetnog izveštavanja su veoma zabrinjavajuće. Možda dešavanja na ovom području daju neku satisfakciju računovođama, budući da su pod teretom velikih finansijskih skandala i neračunovođe i relevantne regulatorne institucije, istina na jedan brutalan način, spoznali važnost ulaganja napora na ovom području. To je, međutim, slaba uteha za sve ono koji su pretrpeli dramatične posledice, dobrim delom zahvaljujući nekvalitetnom finansijskom izveštavanju. Krug gubitnika je veoma širok počev od investitora i preduzeća, preko računovodstvene profesije, pa sve do nacionalne ekonomije koja trpi štete po osnovu nestabilnosti tržišta kapitala i finansijskog sistema u celini. Sve ovo upućuje na preko potrebni visok stepen odgovornosti svih onih koji su uključeni u proces finansijskog izveštavanja. Mislimo tu na relevantne državne institucije, regulatorna tela, javna nadzorna tela, sudstvo, profesionalne organizacije, menadžere, revizore i računovođe.
Reference
*** (2002) GAO financial statement restatements: Trends, market impacts, regulatory responses, and remaining challenges. Washington: Committee on Banking Housing, Report to the Chairman
Benninga, S.S., Saring, O. (1997) Corporate finance: A valuation approach. New York: McGraw-Hill Companies Inc
Bernstain, L. (1983) Financial statement analysis. Homewood, IL, itd: Irwin, III
Coenenberg, A.G. (1988) Jahresabschluss und Jahresabschlussanalyse. Landsberg, am Lech: Verlag moderne industrie AG & CO
Committee on Economic and monetary Affairs of Europlan Parliament (2008) Report on International Reporting Standards and Governance of the International Accounting Standards Board. AG - 00382
Easten, P., Sommers, G. (2007) Effect of analysts' optimism on estimates of the expected rate of return implied by earnings forecasts. Journal of Accounting Research, vol. 45, br. 5, December
Gielen, F., i dr. (2007) Corporate sector accounting and auditing within the acquis communautaire: A building block of the internal market, financial management unit, Europe and Central Asia region. The Word Bank
Grant, M.R., Visconti, M. (2006) Strategic background to corporate accounting scandals. Long Range Planning, 39
Healy, M.P., Palepu, G.K. (2001) Information asymmetry, corporate disclosure, and the capital markets: A review of the empirical disclosure literature. Journal of Accounting and Economics, 31
Hirst, D., Koonce, L., Venkataraman (2007) How disagregation enhances the credibility of management earnings forecasts. Journal of Accounting Research, vol. 45, br. 4, September
Ketz, E. (2003) Hidden financial risk: Understanding off-balance sheet accounting. New Jersey: John Wiley
Malinić, D. (2008) Kreativno finansijsko izveštavanje - motivi, posledice i etički izazovi. u: Tranzicija i posle u regionu nekadašnje Jugoslavije, Miločerski ekonomski forum, Zbornik radova, Beograd: Savez ekonomista Srbije
Ogden, J.P., Jen, F.C., O'Connor, P.F. (2003) Advanced corporate finance, policies and strategies. New Jersey: Prentice Hall
Ou, J. (1990) The information content of nonearning accounting numbers predictors. Journal of Accounting Research, vol. 28.No. 1 Spring
Ranković, J.M. (1996) Specijalni bilansi. Beograd: Proinkom
Ranković, J.M. (1998) Teorija bilansa. Beograd: Ekonomski fakultet, I
Ross, S.A., Westerfield, R.W., Jaffe, J.F. (2005) Corporate finance. New York, itd: McGraw-Hill
Stevanović, N.Đ., Malinić, D., Milićević, V. (2006) Upravljačko računovodstvo. Beograd: Ekonomski fakultet
Stickney, C. (1996) Financial reporting and statement analysis: A strategic perspective. Orlando-New York: The Dryden Press, Harcourt Brace College Publishers
Watts, R.L., Zimmerman, J.L. (1990) Positive accounting theory: A ten year perspective. Accounting Review, Enero, str. 131-156
White, G.I., Sondhi, A.C., Fried, D. (2003) The analysis and use of financial statements. Grace and White
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 07.07.2009.

Povezani članci

Ekonomika preduzeća (2009)
Bilansno-političke implikacije po kvalitet dobitka
Stevanović Nikola

Ekonomika preduzeća (2009)
Koncepti, uloga i konvencionalna analiza dobitka
Stevanović Nikola

Ekonomika preduzeća (2008)
Finansijsko izveštavanje kao determinanta kvaliteta korporativnog upravljanja
Malinić Dejan

prikaži sve [80]