Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 2 od 7  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 5, br. 10, str. 64-85
Finansiranje ruralnog razvoja u zemljama članicama EU i zemljama koje se približavaju EU
Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

e-adresam.meta@uninp.edu.rs, dz.bajramovic@uninp.edu.rs
Ključne reči: siromaštvo i ruralno siromaštvo; politika ruralnog razvoja EU; fondovi EU za ruralni razvoj; ruralni razvoj zapadnog Balkana
Sažetak
Siromaštvo zahteva posebnu pažnju svih društvenih činilaca i njegovo smanjenje mora biti jedan od prioriteta budućeg razvoja. Bez razumevanja suštine permanentnog i povremenog siromaštva nemoguće ga je suzbiti. Ruralno siromaštvo je posledica dugotrajnog zapostavljanja uravnoteženog razvoja i zato se mora uspostaviti koordinacija svih mera i instrumenata koji mogu uticati na njegovo smanjenje. Uz adekvatnu politiku, fondove, znanja i odgovarajuće napore nadležnih državnih institucija i lokalnih aktera za efikasno korišćenje raspoloživih sredstava, ruralno siromaštvo se može značajno smanjiti. Nezamislivo je da danas bilo ko može živeti sa dnevnom potrošnjom između 2,15 i 4,30 $ USA. Tu spadaju oni koji se nisu libili da priznaju svoj status ili nisu mogli da izbegnu evidentiranje. Ruralno siromaštvo je verovatno jedan od najgorih oblika siromaštva, jer individuu stavlja daleko od različitih servisa (škola, narodnih kuhinja, puteva, zdravstvenih ustanova i sl.). Zahvaljujući intenzivnim procesima podrške stranih organizacija (UNDP i ostalih) postoje programi podrške ruralnog razvoja, ali oni nisu dovoljni dok se celo društvo ne založi da ruralni razvoj bude intenzivniji i da se primenjuju najsavremenije veštine, oprema i komunikacija kako bi Republika Srbija i region zapadnog Balkana, spremno dočekala ulazak u EU i na osnovu svojih ruralnih komparativnih prednosti. U EU velika pažnja se pridaje upravo politici ruralnog razvoja, koja se finansira iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EPFRR) čija je vrednost 100 milijardi EUR, u periodu od 2014. do 2020. Pri čemu se ista često naziva 'drugim stubom' zajedničke poljoprivredne politike (ZPP-a) EU. Tema ovog rada biće da objasni kako fondovi u zemljama EU funkcionišu i gde je u svemu tome region zapadnog Balkana.
Za ovaj članak postoji povezani rad (ispravka, opoziv ili komentar) koji je dostupan ovde.
Reference
*** (2016) Oficijelni sajtovi banaka, davaoca subvencionisanih kredita u R. Srbiji
Meta, M. (2015) Upravljanje investicijama. Novi Pazar: Univerzitet u Novom Pazaru
Rosić, I. (2002) Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede - nacionalna makroekonomija. Kragujevac
Tomić, D. (2004) Ideje i inicijative o poljoprivredi na selu. Novi Sad: Prometej
Vujičić, M. (2006) Menadžment u agrobiznisu. Kragujevac
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
DOI: 10.5937/EkoIzavov1610064M
objavljen u SCIndeksu: 14.09.2017.

Povezani članci

Nema povezanih članaka