Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 9 od 19  
Back povratak na rezultate
2012, br. 1, str. 239-263
Bolonja i evropsko visoko obrazovanje - izjava, prostor, proces
Institut za uporedno pravo, Beograd
Sažetak
Ovaj članak predstavlja prvi deo obimnije rasprave o bolonjskim reformama u evropskom visokom obrazovanju, koje se odvijaju od usvajanja Bolonjske deklaracije nadalje. Zbog nedostatka prostora izlaganje o Bolonjskom procesu ograničio sam na razdoblje do berlinske ministarske konferencije 2003. godine. Tema ovog rada jeste Bolonjska deklaracija - zajednička izjava 29 evropskih ministara zaduženih za visoko obrazovanje, koja je postala početni i glavni usmeravajući dokument Bolonjskog procesa. Ona se posmatra u svom istorijskom kontekstu - kao izraz euforije nastale završetkom hladnog rata i neublažene vere u svetlu budućnost jedne umirene i ujedinjene Evrope posvećene demokratiji, poštovanju ljudskih prava i održivom privrednom rastu. Drugi odeljak razmatra teritorijalno širenje Evropskog visokoobrazovnog područja primanjem novih država - članica i njegove implikacije na karakter Bolonjskog procesa. Pratio sam postupno razdvajanje EU i Evropskog visokoobrazovnog područja izazvano primanjem država sa sve udaljenijom perspektivom članstva u EU, sve dok i Rusija - zemlja koja uopšte nema nameru da uđe u EU - nije postala punopravni sudionik Bolonjskog procesa. Treći odeljak, sa najvećim brojem pojedinosti, razmatra unutrašnji sastav Bolonjskog procesa, njegove samoproklamovane ciljeve i meru njihovog ostvarenja, viđenu očima samih aktera. Ovi ciljevi obuhvataju, pored ostalog, uvođenje programa studija zasnovanog na tri ciklusa i njemu primerene nomenklature stručnih kvalifikacija; uvođenje Evropskog sistema prenošenja i sabiranja bodova kao jednostavnog, jednoobraznog i pouzdanog načina za procenu i merenje rezultata učenja prihvaćenog u svim državama unutar Evropskog visokoobrazovnog područja; prihvatanje evropskih standarda i smernica za objektivnu, pouzdanu i transparentnu kontrolu kvaliteta u visokom obrazovanju. Postizanje ovih ciljeva treba da vodi priznavanju diploma i kvalifikacija na celokupnom Evropskom visokoobrazovnom području, većoj pokretljivosti studenata i nastavnog osoblja, te povećanoj privlačnosti i konkurentnosti Evropskog visokoobrazovnog područja u međunarodnim razmerama.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljen u SCIndeksu: 22.03.2013.

Povezani članci

Nema povezanih članaka