Predmet stručno-kritičke analize u radu su tri grupe pitanja. Prvo, tu je pitanje koje se tiče pojma i vrste međunarodnih pravnih standarda u oblasti krivičnog procesnog prava. Osnovni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora da danas prostor međunarodne zajednice kao celine karakteriše prisustvo ne malog broja standarda koji obzirom na ovo imaju bezmalo i univerzalni karakter. Slučaj npr. sa standardom efikasnosti krivičnopravne zaštite. Kao takvi sve više su prisutni u ne malom broju krivičnoprocesnih zakonodavstva - istina negde manje a negde više). Polazeći od ovog autor, nakon opštih napomena o ovoj kategoriji standarda (u okviru druge grupe pitanja) obrazlaže razloge neophodnosti njihove implementacije u nacionalna krivičnoprocesna zakonodavstva. Među ne malim brojem razloga ovog karaktera autor posebnu pažnju posvećuje analizi sledećih: To su: sve veći međunarodni karakter kriminaliteta, a posebno njegovih najtežih oblika čija je nužna posledica neminovnost preduzimanja kordiniranih, usaglašenih, zajedničkih akcija na polju borbe protiv istog, i to ne samo na regionalnom nivou, već i na nivou društva kao celine; drugo, sve veći broj međunarodnih pravnih akata i drugih stavova relevantnih međunarodnih subjekata u kojima su inkorporirani opšteprihvaćeni međunarodni pravni standardi i na taj način indirektno i preuzeta obaveza usaglašavanja sadržaja nacionalnih zakonskih tekstova sa ovim aktima; treće, neefikasnost krivičnih postupaka koja je takođe poprimila nadnacionalni karakter, a što ima za posledicu i traganje za različitim vrstama krivičnih postupaka zasnovanih na kriterijumu težine krivičnog dela što dalje za svoj rezultat ima i pojavu sve većeg broja pojednostavljenih formi postupanja u krivičnim stvarima; četvrto, izazovi organizovanog kriminala, korupcije i terorizma (a u nekim zemljama i ratnih zločina) koji neminovno dovode do stvaranja posebnih postupaka koji predstavljaju odstupanje od tradicionalnih krivičnoprocesnih rešenja, a što se opravdava potrebom pojačanja krivične represije; peto, posmatrano u okvirima Evrope i ne samo Evrope tu su i sve brojnije odluke Evropskog suda za ljudska prava čijim se autoritativnim interpretacijama očituje dosegnuti nivo univerzalnosti ljudskih prava o kojima odlučuje; šesto, sve veći integracioni procesi koji pod uticajem različitih činilaca dolaze sve više do izražaja, a koji za svoju posledici imaju i standardizaciju ne malog broja inistituta posebno iz krivičnoprocesne oblasti; Sedmo , uticaj krivičnopravne nauke - njenog dosadašnjeg razvoja i njenih dostignuća koja koristi savremeni civilizovani svet bez obzira o kojem njegovom delu se radilo; Osmo, jak i sasvim opravdan uticaj nauka i naučnih saznanja u drugim oblastima koje se ubrzano razvijaju u poslednjim decenijama i pokazuju rezutate sa značajnim implikativnim mogućnostima i u krivičnom postupku; deveto, izmenjeni, skoro unificirani pristup slobodama i pravima ne samo okrivljenog i lica oštećenog krivičnim delom već, i drugih učesnika krivičnog postupka, što neminovno za svoju posledicu ima i nužnost njihove implementacije u nacionalno krivičnoprocesno zakonodavstvo koje se, sasvim opravdano, smatra i jednim od osnovnih seizmografa njihovog poštovanja; deseto, sve veća uloga i značaj međunarodnog krivičnog prava i međunarodnih pravosudnih institucija; Jedanaesto, uslov za članstvo u relevantne međunarodne asocijacije. Treća, centralna grupa pitanja ovog rada posvećena je konkretnoj analizi stepena implementacije pojedinih međunarodnih pravnih standarda u dosadašnjem procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije (slučaj npr. sa standardima koji se tiču efikasnosti krivičnog postupka, koncepta istrage, jačanja sloboda i prava učesnika krivičnog postupka, prava na pravni lek i efikasan sistem pravnih lekova i mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku). U analizi ove grupe pitanja autor je posebnu pažnju posvetio svom viđenju načina i puteva potpune implementacije analiziranih standarda u krivično procesno zakonodavstvo Srbije, što po shvatanju autora treba da bude realizovano nastavkom rada na reformi njenog krivičnog procesnog zakonodavstva - pre svega ZKP započetom zakonodavnim aktivnostima u ovoj oblasti 2001. god.