Metrika

  • citati u SCIndeksu: [5]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3

Sadržaj

članak: 3 od 5  
Back povratak na rezultate
2012, vol. 60, br. 1-2, str. 13-32
Zar nije autput važniji od inflacije u nemoćnoj privredi - revizija postojećih ekonomskih politika u Srbiji
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment
Projekat:
Strategijske i taktičke mere za rešavanje krize konkurentnosti realnog sektora u Srbiji (MPNTR - 179050)

Ključne reči: Srbija; makroekonomsko 'M'; strukturne neravnoteže; blizanci autput gepovi; blizanci deficiti; sistemski rizik; industrijske politike; realni sektor; automatski stabilizatori; monetarni odbor
Sažetak
Ekonomska kriza u kojoj se Srbija trenutno nalazi je posledica, pre svega, predtranzicionih strukturnih neravnoteža, kao i stres faktora uslovljenih nedovršenom tranzicijom, ekonomskom i geopolitičkom. Činjenica da makroekonomske politike (monetarna i fiskalna, pre svega) nisu uspele da reše prethodne probleme navodi ekonomiste da preispituju ortodoksni model vođenja ekonomskih politika. U prisustvu strukturnih neravnoteža i u odsustvu automatskih stabilizatora ortodoksne makroekonomske politike gube svoju svrhu. Prethodno je naročito važno za Srbiju, kao zemlju u tranziciji u kojoj su radikalne reforme kao što su privatizacija i finansijska deregulacija prouzrokovale visok autput gep. Promena pristupa je veoma značajna za Srbiju koja je u globalnu ekonomsku krizu 2008. godine ušla sa nemoćnom privredom, niskom konkurentnošću i visokim sistemskim rizikom. U makroekonomskoj teoriji, preovlađujuće mišljenje je bilo da ne postoji konflikt između održavanja niske i stabilne inflacije i traganja za maksimalnim mogućim rastom(najmanjim mogućim autput gepom).Iz ove perspektive,zablude ortodoksne makroekonomske teorije postaju očigledne. Većina takvih makroekonomskih modela je propala u praksi pošto su modelari u velikoj meri ignorisali njihove mikroekonomske implikacije, tj. kako će preduzeća i banke reagovati na usvojene politike i regulaciju koji su nastojali da iskoriste identifikovane korelacije u istorijskim podacima u želji da eliminišu imperfektnosti tržišta. Modeli koji su rešavanje pratećih problema uzimali zdravo za gotovo rezultirali su u neuspelim rešenjima. Štaviše, sa ovakvom vrstom modela nijedna ekonomija u dubokoj recesiji nije doživela zaokret. Pored domaće tranzicione recesije, danas je srpska ekonomija izložena i globalnoj ekonomskoj krizi sa duplim dnom. 'Kombinovana kriza' će se završiti kada se ispune dva uslova. Prvo, kada budu ispumpani baloni iz svih oblika aktive. U periodu koji je prethodio globalnoj ekonomskoj krizi, dugom napumpani baloni doveli su do iracionalnih očekivanja i, posledično, precenjenih vrednosti kapitala na bazi vrednovanja po fer tržišnoj vrednosti. Ispumpavanje balona, ili eventualno njihovo pucanje, vodi približavanju stvarne i tržišne vrednosti različitih oblika aktive. Drugo, kriza će se završiti kada se uspostavi ravnoteža između cena različitih oblika aktive, nivoa duga i faktorskih prinosa. Kada se dostigne nova ravnoteža, ekonomska očekivanja će ponovo porasti, novi investicioni ciklus će početi i ekonomija će izaći iz krize. Do tada, nove ekonomske politike moraju ispraviti sve strukturne neravnoteže i stvoriti fundamente za oporavak. Nosioci ekonomskih politika u Srbiji moraju reagovati na osnovnu tranzicionu kontradikciju, da dostignuta cenovna stabilnost nije bila praćena održivom zaposlenošću. Prvi korak u pogledu te reakcije je razumevanje složenosti krize i identifikovanje njenih osnovnih uzroka. U svom poslednjem radu [3] pokušali smo da identifikujemo uzročnike ekonomske krize u Srbiji i osmislimo izvodljiva rešenja, dominantno iz mikroekonomske perspektive. U ovom radu fokus će biti pomeren na makroekonomsku perspektivu. Ponovo, industrijske politike predstavljaju glavni deo ponuđenog rešenja. Opisanom problemu posvećen je naš članak. Članak se sastoji iz pet delova. Prvi i drugi deo analiziraju uobičajeno makroekonomsko 'M' i pravila kreiranja ekonomskih politika, respektivno.Treći i četvrti deo anali­ziraju neuobičajeno makroekonomsko 'M' u Srbiji i povezane ekonomske politike, respektivno. Peti deo identifikuje industrijske politike kao ključni alat za eliminisanje strukturnih neravnoteža i jaza u konkurentnosti.Tako-đe, u ovom delu predlaže se putanja izlaska iz krize.
Reference
Blanchard, O.J. (1987) The New Palgrave: A dictionary of economics. v. 3, str. 634-36
Chang, H.J. (2002) Kicking away the ladder?: Policies and institutions for economic development in historical perspective. London: Anthem Press
Đurčin, D. (2007) Tranzicija i dostizanje iz perspektive Srbije. Ekonomika preduzeća, vol. 55, br. 1-2, str. 5-20
Đuričin, D. (2008) Srbija: Tranzicija i posle u regionu nekadašnje Jugoslavije. u: Miločerski ekonomski forum 2008, Savez ekonomista Srbije
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2011) From macroeconomic stability to industrial policies and back: The case of Serbia. Ekonomika preduzeća, vol. 59, br. 7-8, str. 319-334
Heijdra, B., van der Ploeg, F. (2002) Foundations of modern macroeconomics. Oxford, itd: Oxford University Press
Keynes, J.M. (1979) The general theory and after: A supplement. u: Moggridge D.E. [ur.] The collected writings of John Maynard Keynes, London: Macmillan, vol. XXIX
Raghuram, R. (2010) Fault lines: How hidden fractures still threaten the world economy. Princeton: Princeton University Press
Stiglitz, J., Sen, A., Fituossi, J. (2010) Mismeasuring our lives: Why GDP doesn't add up. New York: New Press
Tobin, J. (1998) Monetary policy: Recent theory and practice, in current issues in monetary economics. London: Cowles Foundation
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: naučni članak
DOI: 10.5937/ekopre1202013D
objavljen u SCIndeksu: 08.06.2012.