Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 3 od 9  
Back povratak na rezultate
2018, br. 1, str. 29-40
Pojam, standardi i ograničenja prava na slobodu izražavanja s posebnim osvrtom na praksu Evropskog suda za ljudska prava
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

e-adresagilic@ius.bg.ac.rs
Projekat:
Rad je napisan u okviru strateškog projekta pod nazivom "Identitetski preobražaj Srbije" koji se sprovodi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ključne reči: pravo na slobodu izražavanja; Evropski sud za ljudska prava; granice; mediji; zaštita
Sažetak
U radu autor razmatra značaj prava na slobodu izražavanja koje je nesumnjivo za uspostavljanje demokratskih institucija. Ipak, u određenim slučajevima se može postaviti pitanje granice slobode izražavanja. Reč je o situacijama koje se u doktrini ustavnog prava i praksi najviših sudova uobičajeno označavaju pojmom "borbene demokratije". Pravo na slobodu izražavanja uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Od navedenog pravila postoje izuzeci a njihov ratio se izvodi iz dužnosti i odgovornosti koje postoje prilikom korišćenja navedenog prava. U tom smislu autor analizira pojedine presude Evropskog suda za ljudska prava koje se tiču izuzetaka od prava na slobodu izražavanja u kojima se uočava nedoslednost u pristupu. Jedno od mogućih objašnjenja te nedoslednosti na koje autor ukazuje je postojanje evropskih različitosti. Zbog značaja koji se pridaje slobodi medija, Evropski sud za ljudska prava u pojedinim predmetima zastupa gledište da novinarska sloboda podrazumeva mogućnost korišćenja određene mere preterivanja, pa čak i provokacije. S druge strane se postavlja pitanje problema zaštite izvora informacija koje je naročito prisutno u istraživačkom novinarstvu. Na kraju treba istaći da granice slobode izražavanja zavise u velikoj meri od toga da li je u informaciji sadržana činjenična tvrdnja ili vrednosni sud zbog čega je važno napraviti razliku između te dve stvari.
Reference
Favoreu, L., et al. (2009) Droit des libertés fondamentales. Paris: Dalloz
Hennebel, L., Tigroudja, H. (2016) Traité de droit international des droits de l'homme. Paris: Editions A. Pedone
Omejec, J. (2013) Konvencija za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u praksi Europskog suda za ljudska prava, strasbourški acquis. Zagreb: Novi informator
Popović, D. (2012) Evropsko pravo ljudskih prava. Beograd: Službeni glasnik
Renucci, J.-F. (2012) Droit européen des droits de l'homme Traité de droit européen des droits de l'homme. Paris: L.G.D.J, 2, 586
Villiger, M.E. (2012) Article 17 ECHR and freedom of speech in Strasbourg practice. u: Casadevall J; Myjer E; O'Boyle M; Austin A. [ur.] Freedom of expression essays in honour of Nicolas Bratza, Oisterwijk: Wolf Legal Publishers, pp. 321-329
Wachsmann, P. (2012) La liberté d'expression. u: Cabrillac R; Frison-Roche M.-A; Revet Th. [ur.] Libertés et droits fondamentaux, Paris: Dalloz, pp. 449-48
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
DOI: 10.5937/GFB1801029I
objavljen u SCIndeksu: 31.03.2020.
Creative Commons License 4.0