Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:14
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:13

Sadržaj

članak: 4 od 7  
Back povratak na rezultate
2011, vol. 83, br. 11, str. 553-575
Ustravno sudstvo u Srbiji
Univerzitet Union, Pravni fakultet, Beograd
Ključne reči: Ustav; Ustavni sud; ustavna žalba; ocena ustavnosti; predsednik Republike; izbor i razrešenje sudija; kriza prava
Sažetak
U ovom radu dat je prvo kritički prikaz odredaba novog Ustava Srbije koje se odnose na ustavno sudstvo, a potom su razmotrena najvažnija pitanja implementacije novih ustavnih rešenja u Zakonu o Ustavnom sudu koji je posle Ustava donet. Posebno su istaknute nove nadležnosti Ustavnog suda: da rešava ustavne žalbe izjavljene protiv povreda ljudskih prava (član 170); da odlučuje o ustavnosti potvrđenih međunarodnih ugovora (član 167. stav 1. tačka 2); da ispituje ustavnost zakona pre njihovog proglašenja (preventivna ocena ustavnosti) - član 169; da odlučuje o povredi Ustava u pokrenutom postupku za razrešenje predsednika Republike (član 118. stav 3); da odlučuje o žalbama protiv odluka državnih organa koje se ne mogu pobijati drugim pravnim sredstvima. Prema mišljenju autora, novi Zakon o Ustavnom sudu ne sadrži adekvatne, delotvorne i efikasne procedure za realizaciju ovih novih nadležnosti Ustavnog suda, posebno kada je reč o ustavnoj žalbi. Isto tako potrebno je ispitati da li će Ustavom predviđena mogućnost osporavanja ustavnosti već potvrđenih međunarodnih ugovora (član 167. stav 1. tačka 2) izazvati teškoće u međunarodnim odnosima Srbije, posebno u postupku sticanja statusa članice Evropske unije. U radu je analiziran no vi način izbora i razrešenja sudija i druga važna pitanja od kojih zavisi položaj Ustavnog suda u državnopravnom sistemu, posebno njegova samostalnost i nezavisnost. Autor posebno ukazuje na potrebu dopunskih garancija ustavnosudske nezavisnosti, koje bi trebalo ustanoviti zakonom, budući da su, prema njegovom mišljenju, ustavom predvidene garancije nedovoljne. Isto tako, autor ukazuje i na potrebu uvođenja posebnih mera za sprečavanje blokade ustavnosudskog sistema, koja se u dosadašnjoj praksi dešavala veoma često. Pojava opstrukcije ustavnog sudstva, čiji su uzroci u samom sudu ili van suda, dobila je u Srbiji zabrinjavajuće razmere. Ustavni sud Srbije više puta i često nije radio, iz razloga koji se ne mogu prihvatiti kao ubedljivi i opravdani. Novi Zakon o Ustavnom sudu treba izmeniti, pored ostalog, i da bi se pronašle zakonske mere koje će isključiti svaku mogućnost paralize i opstrukcije njegovog rada. Institucije pravne države moraju imati odbrambene mehanizme koji će garantovati njihovo permanentno i nesmetano funkcionisanje. Naše pravo uopšte, pa i pravo o ustavnom sudstvu, nema izgrađene i delotvorne pravne mehanizme za postizanje toga cilja, jer su se krize institucija u bivšoj autoritarnoj državi rešavale političkim i partijskim putevima i sredstvima. U novom demokratskom društvu krizu treba da sprečavaju, odnosno rešavaju mehanizmi i procedure koje su unapred predviđene pravom. Zakon bi posebno morao da pronađe adekvatne mere koje će obezbediti siguran i blagovremen izbor, odnosno postavljenje sudija i odgovornost Organa nadležnih za njihovo imenovanje i predlaganje. Bez tih zakonskih mera postojaće opet mogućnost da rad Suda bude često i lako blokiran, pri čemu nema velikog značaja da Ii do toga dolazi namerno ili nenamerno, spolja ili iznutra. Sud mora da funkcioniše permanentno i nezavisno od volje eksternih i internih činilaca. On mora da bude neosetljiv na potrese i krize u drugim granama državne vlasti, a ne da te krize prihvata kao svoje. On ne sme da stane kad padne vlada ili kad se raspišu parlamentarni izbori, jer najpotrebniji je upravo u tim vremenima. Sadašnje stanje nanosi nemerljivu štetu opštem društvenom i državnom interesu, jer sprečava konstituisanje Srbije kao pravne države. Pravna država počiva na svojim institucijama, među kojima se Ustavni sud računa za jednu od najvažnijih. Te institucije treba da redovno funkcionišu u svim vremenima, a država je dužna da ih čuva, održava i stvara uslove za njihov normalan rad.
Reference
*** (2010) Ustavno sudstvo i teoriji i praksi. Beograd
*** (2010) Pregled rada Ustavnog suda u 2009. godini. Beograd
*** (2009) Pregled rada Ustavnog suda u 2008. godini
Nenadić, B., Popović, L. (2007) Ustavni sud u novom Ustavu Republike Srbije. Izbor sudske prakse, 15(1): 5-14
Pajvančić, M. (2009) Komentar Ustava Republike Srbije. Beograd
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
DOI: 10.5937/gakv1111553G
objavljen u SCIndeksu: 13.03.2012.

Povezani članci

Anali Pravnog fak Beograd (2012)
Oštećeni i standardi ljudskih prava u krivičnom postupku
Ilić Goran P.

Anali Pravnog fak Beograd (2018)
Judiciary in the Serbian Constitution of 2006 and a critical review of draft amendments
Stanković Marko

Gl Adv komore Vojvodine (2012)
Javno slušanje
Arsić Nina

prikaži sve [22]