Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3

Sadržaj

članak: 8 od 68  
Back povratak na rezultate
2020, br. 166, str. 365-379
Srednjovekovni manastiri Srbije - neiskorišćeno bogatstvo održivog turističkog razvoja
aVisoka turistička škola strukovnih studija, Beograd
bUniverzitet u Kragujevcu, Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Vrnjačka Banja
Sažetak
Istorija naroda se ogleda i u njegovim kulturno-istorijskim resursima. Sakralni spomenici Srbije predstavljaju danas neizostavan atraktivni faktor i važan segment specifičnog oblika turističkog i kulturnog putovanja, koji se naziva verski turizam. Neke od najznačajnijih verskih destinacija sa svojim neiscrpnim sakralnim blagom u svetu, beleže veoma značajan devizni priliv ostvaren od turizma. Tome doprinosi kulturno t sleđe kao jedan od najvažnijih turističkih motiva, kojem stremi veliki broj turista u svetu, i predstavlja značajan potencijal održivog razvoja turizma. Republika Srbija razvoj turizma bazira između ostalog i na valorizaciji kulturno-istorijske baštine, među kojima manastiri i crkve zauzimaju značajno mesto. Srpska pravoslavna crkva raspolaže velikim brojem objekata, koji u nacionalnim i međunarodnim okvirima imaju važnu istorijsku, kulturnu i versku vrednost. Kao najznačajniji sakralni objekti mogu da se izdvoje manastiri raške, moravske i srpsko-vizantijske škole, ali i fruškogorski i ovčarsko-kablarski. U ovom radu sagledaće se vrednosti pojedinih sakralnih građevina, nastalih kao zadužbine porodice Nemanjića. One i u godini obeležavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, predstavljaju neiskorišćene resurse za razvoj turizma Srbije.
Reference
Krivošejev, V. (2014) Upravljanje baštinom i održivi turizam. Valjevo: Narodni muzej
Novaković-Kostić, R. (2010) Turizam i kultura. Smederevo: LI
Stojkovski, B. (2019) Sveti Sava - prvi srpski polihistor - povodom osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavie crkve. https://www.kcns.org.rs/agora/sveti-sava-prvi-srpski-poHhistor-povodom-osam-vekova-autokefalnosti-srpske-pravoslavne-crkve
Štetić, S. (2003) Geografija turizma. Beograd: Cicero
Štetić, S. (2016) Vodička služba u turizmu, naučite da vodite. Beograd: Forma B
Štetić, S., Šimičević, D. (2017) Turistička geografija. Beograd: Visoka turistička škola strukovnih studija
Štetić, S., Šimičević, D., Ćurčić, N. (2013) Specifični oblici turizma. Beograd: Forma B
Trišić, I., Štetić, S. (2019) Uticaji etičkih kodeksa na svakodnevni razvoj kulture ponašanja u turizmu. Kultura, br. 162, str. 121-135
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kultura2066365S
objavljen u SCIndeksu: 02.07.2020.

Povezani članci