Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:72
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:43

Sadržaj

članak: 1 od 234  
Back povratak na rezultate
2022, vol. 1, br. 3, str. 92-97
Gastroezofagealni refluks kod dece - lečiti ili ne lečiti?
Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet + Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine

e-adresadrstojsic@gmail.com
Sažetak
Gastroezofagealni refluks (GER) je čest funkcionalni gastrointestinalni poremećaj kod dece. Najčešće se javlja u prvoj godini života i kod većine odojčadi spontano nestaje do navršenih 12 meseci. Svako deseto odojče sa GER će nakon godinu dana imati i dalje tegobe, sa mogućnošću razvoja hroničnog toka. Kod dece se GER često vidi udružen sa određenim patološkim stanjima koja ga predisponiraju, kao što su prematuritet, gojaznost, neurološka oštećenja, bolesti jednjaka, respiratorna oboljenja i slično. Ova deca su pod povećanim rizikom za nastanak gastroezofagealne refluksne bolesti (GERD). Simptomi i znaci GER nisu specifični samo za gastrointestinalni trakt, već mogu obuhvatati i opšte, respiratorne, otorinolaringealne i neurološke poremećaje. Ukoliko se ne leči, GERD može dovesti do komplikacija koje ugrožavaju život deteta. Ukoliko GER ometa svakodnevno funkcionisanje pacijenta zbog pojave alarmantnih znakova i komplikacija govorimo o gastroezofagealnoj bolesti. Lečenje GER pripada domenu pedijatra primarne zdravstvene zaštite, a ukoliko se radi o GERD, dete treba uputiti pedijatru gastroenterologu.

Uvod

Vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak naziva se gastroezofagealni refluks (gastroesophageal reflux, GER), a ukoliko refluks ometa svakodnevno funkcionisanje pacijenta zbog pojave komplikacija govorimo o gastroezofagealnoj bolesti (gastroesophageal reflux disease, GERD) [1].

Najčešće se GER manifestuje u najranijem uzrastu uznemirenošću, savijanjem tela, plačljivošću, sa ili bez bljuckanja, kod dece koja dobro napreduju. Međutim, često postoji intenzivan pritisak od strane roditelja da se sprovede dodatno ispitivanje ili započne antirefluks terapija. Dok je kod većine novorođenčadi pojava bezazlena, neka deca ipak zaslužuju dijagnostičku obradu i adekvatnu terapiju. To su pacijenti koji imaju takozvane alarmantne znake GER i oni zaslužuju dodatno ispitivanje [1].

Definicija GER

Definicija gastroezofagealnog refluksa i gastroezofagealne refluksne bolesti kod adultnih pacijenata objavljena je u dokumentu koji se naziva Montrealski konsenzus [2]. Zbog specifičnosti pedijatrijske populacije razvijena je međunarodnim konsenzusom posebna definicija 2009. godine, zasnovana na dokazima iz pedijatrijskih studija [3].

Gastroezofagealni refluks (GER) podrazumeva prolazak želudačnog sadržaja u jednjak sa ili bez regurgitacije i povraćanja [1], a gastroezofagealna bolest (GERD) nastaje kada GER dovodi do alarmantnih simptoma koji utiču na svakodnevno funkcionisanje i/ili izaziva komplikacije [1], odnosno kada regurgitacija želudačnog sadržaja izaziva oštećenje ili zapaljenje tkiva (npr. ezofagitis, opstruktivna apneja, reaktivna bolest disajnih puteva, plućna aspiracija, poteškoće u hranjenju i gutanju ili neuspeh u razvoju) [4].

Postoji nekoliko pojmova koji se prepliću sa terminom GER/GERD, koji se neretko poistovećuju i nepravilno koriste. Definicije pojmova su u nekoliko navrata revidirane, a aktuelne verzije su navedene u Table 1.

Table 1. Definicije pojmova vezanih za gastroezofagealni refluks

Pojam Definicija Referenca
Refluks Retrogradno nehotično kretanje želudačnog sadržaja u i van želuca. 4
Regurgitacija Vraćanje želudačnog sadržaja u ždrelo, čak i van usta, nije u mlazu i javlja se bez napora. 5
Povraćanje Refleksni akt tokom koga se sadržaj želuca ili početnog dela tankog creva vraća kroz usta i izbacuje u spoljnu sredinu. 5
Gastroezofagealni refluks (GER) Prolazak želudačnog sadržaja u jednjak, sa ili bez regurgitacije i povraćanja. 1
Gastroezofagealna bolest (GERD) Kada GER dovodi do alarmantnih simptoma koji utiču na svakodnevno funkcionisanje i/ili komplikacije. 1
Ne-erozivna ezofagealna refluksna bolest (NERD) Ovi pacijenti imaju simptome porekla jednjaka i nemaju dokaz o postajanju refluksa prilikom endoskopskog pregleda, ali imaju i abnormalno opterećenje kiselinom koje može ili ne mora korelirati sa simptomima. 1
Erozivna ezofagealna refluksna bolest (EERD) Prisustvo simptoma izazvanih refluksom kiseline, ali sa oštećenjem sluzokože jednjaka. 2
Baretov jednjak (Barrett esophagus) Premaligna promena u jednjaku koju karakteriše konverzija normalnog ezofagealnog skvamoznog epitela u metaplastični cilindrični epitel koji sadrži peharaste ćelije (intestinalna metaplazija), a najčešće nastaje kao posledica hroničnog GERD. 6
Mikroskopski ezofagitis Definiše ga prisustvo eozinofila, papilarno produženje i/ili bazalne ćelije, hiperplazija u patohistološkom nalazu biopsije sluznice jednjaka. 1
Tihi GER Prisustvo oštećenja sluzokože jednjaka, ali bez tipičnih ili atipičnih GERD simptoma. 2
Refraktorni GERD GERD koji ni posle 8 nedelja ne reaguje na optimalno lečenje. 1
Optimalno lečenje Maksimalna farmakološka i/ili nefarmakološka terapija ordinirana od strane supspecijaliste koja je dostupna u regionalnim zdravstvenim ustanovama. 1
Ruminacija Regurgitacija bez napora nedavno unesene hrane u usta uz naknadno žvakanje i ponovno gutanje. 1
Sindrom ruminacije Poseban klinički entitet u kome ruminacija nastaje nekoliko minuta nakon uzimanja obroka; ne nastaje tokom spavanja i ne reaguje na standardno lečenje GER. 1
Refluks preosetljivost/ hipersenzitivnost jednjaka Pacijenti sa simptomima porekla jednjaka (žgaravica ili bol u grudima) kod kojih nedostaju dokazi o refluksu ili abnormalnom opterećenju kiselinom prilikom endoskopije ili pH monitoringa, a pri tome postoji povezanost simptoma sa epizodama refluksa. 1
Funkcionalna gorušica Pacijenti sa simptomima porekla jednjaka (žgaravica ili bol u grudima) kod kojih nedostaju dokazi o refluksu ili abnormalnom opterećenju kiselinom prilikom endoskopije ili pH monitoringa, a pri tome ne postoji povezanost simptoma sa epizodama refluksa. 1

Nedostaci ovih definicija koje su zasnovane na simptomima i podacima dobijenim od pacijenata, javljaju se iz nekoliko razloga. Prvo, GER simptomi su nespecifični i variraju zavisno od uzrasta. Drugo, u najranijem uzrastu, kada je GER i najčešći (u periodu odojčeta) verbalno definisanje tegoba je nemoguće, kao i kod starije dece koja zbog prisutnih komorbiditeta koji su često praćeni GER, takođe imaju problem verbalizacije simptoma (neurološka oštećenja i slično). Treće, nekada izostanu tegobe, a već su nastala oštećenja jednjaka, kod takozvanog tihog GERD. Četvrto, neretko simptomi i znaci GER nisu GI tegobe, nego pripadaju domenu pulmologije, neurologije, otorinolaringologije i stomatologije. Zbog svega navedenog izuzetno je važno da navedene termine koristimo ispravno.

Predispozicija za GER

Predispoziciju za nastanak GER imaju deca sa određenim patološkim stanjima (Table 2).

Table 2. Patološka stanja kod dece udružena sa češćim razvojem GER

VRSTE PATOLOŠKIH STANJA
Opšta Gastrointestinalna Respiratorna
Prematuritet Hiatus hernia Hronični respiratorni poremećaji
Gojaznost Ahalazija Cistična fibroza
Neurološka
oštećenja
Atrezija jednjaka
(operisana)
Idiopatska intersticijska fibroza pluća
Bronhopulmonalna displazija
Transplantacija pluća

Ukoliko se kod ovih pacijenata razvije GER, verovatnije je da će njegov tok biti hroničan i sa brojnim komplikacijama. U nekim slučajevima, GER može biti posledica ovih patoloških stanja (nastanak GER kod pretilnih osoba) ili prethoditi njihovom nastanku (recidivirajuća pneumonija kod dece sa GER), ali se najčešće uzročno posledična veza ne može utvrditi [5].

Poznato je da gojazne osobe, naročito one sa centralnim tipom gojaznosti češće imaju GERD. Ima nekoliko mehanizama kod gojaznih osoba koji tome doprinose. Pre svega zbog povećanog intraabdominalnog pritiska, česte prenatrpanosti želuca i smanjenja funkcije donjeg ezofagealnog sfinktera. Gojaznost kao sistemsko proinflamatorno stanje sa cirkulišućim proinflamatornim citokinima menja proteinsku strukturu kompleksa apikalnog spoja u epitelnim ćelijama jednjaka koje održavaju funkciju međućelijskog prostora i time narušava epitelnu barijeru. Osim toga, studije sa ispitivanjem impedanse su pokazale smanjen otpor u svim delovima jednjaka gojaznih pacijenata, a ne samo u distalnom delu, kao što se vidi kod normalno uhranjenih pacijenata sa GERD [6].

Deca sa neurološkim poremećajima često imaju probleme sa hranjenjem zbog dismotiliteta jednjaka, smanjenog pritiska u donjem ezofagealnom sfinkteru, povećanog intraabdominalnogpritiska i odloženog pražnjenja želuca. Svi ovi faktori su predispozicija za nastanak GERD, koji se dijagnostikuje kod 20-30% ovakve dece. Zbog pojave alarmantnih simptoma i znakova, te nastanka komplikacija, kod dece sa neurološkim poremećajima, GER zahteva lečenje [7].

Dokazana je povezanost infantilne regurgitacije u uzrastu odojčeta, sa kasnijom pojavom migrene bez aure u školskom uzrastu. Oba entiteta su etiološki multifaktorijalna, a njihova povezanost se može objasniti osovinom crevo-mozak, odnosno promenom crevne mikrobiote kada nastaje visceralna preosetljivost i inflamacija [8].

Kod pacijenata sa idiopatskom plućnom fibrozom često se dijagnostikuje GER, koji doprinosi pogoršanju i progresiji bolesti. Lečenjem GERD smanjuje se mortalitet usled idiopatske plućne bolesti [9].

Incidiencija GER

GER je jedan od najčešćih gastrointestinalnih (GI) razloga za obraćanje pedijatru. Pripada čestim funkcionalnim GI poremećajima sa širokim rasponom prevalencije 3-87%, zavisno od uzrasta (češći u prvoj godini života) i geografskog područja (češći u Evropi, nego u Aziji) [10]. Učestalost GERD se u ovom veku kod novorođenčadi povećala dvostruko, a kod dece nakon perioda novorođenčeta za 30-50% [11]. Smatra se da je globalnom porastu učestalosti GER doprinela sve veća učestalost patoloških stanja koja predisponiraju njegov nastanak (globalna epidemija gojaznosti, povećana učestalost astme, porast prevremenih porođaja i slično) [5].

GER retko počinje u uzrastu mlađem od 1 nedelje ili posle 6 meseci života [12]. Pik učestalosti je u uzrastu 4 meseca, kada svako drugo odojče ima GER, a potom se učestalost postepeno smanjuje na 10-20% u uzrastu od 12 meseci [5]. GER retko počinje u uzrastu mlađem od 1 nedelje ili posle 6 meseci života [12]. Pik učestalosti je u uzrastu 4 meseca, kada svako drugo odojče ima GER, a potom se učestalost postepeno smanjuje na 10-20% u uzrastu 12 meseci [5].

Kliničke manifestacije GER

Pojava simptoma GER posle navršenih 6 meseci ili postojanost simptoma duža od 12 meseci povećava mogućnost dijagnoze GER kod odojčadi [1].

Ne postoje specifične tegobe koje ukazuju na ovo oboljenje. Simptomi i znaci koji se mogu javiti kod dece sa GER su navedeni u Table 3 [1].

Table 3. Simptomi i znaci GERD kod dece

VRSTE SIMPTOMA I ZNAKOVA
Opšti Gatrointestinalni Respiratorni
Nemir/razdražljivost Rekurentna regurgitacija sa/bez povraćanja Vizing
Nenapredovanje Gorušica/bol iza grudne kosti Stridor
Odbijanje obroka Epigastrični bol Kašalj
Distoničan položaj vrata Hematemeza Hrkanje
(Sandiferov sindrom) Disfagija/odinofagija Laringitis

Kliničke manifestacije umnogome zavise od uzrasta deteta. Kod odojčadi i male dece se najčešće viđa regurgitacija i povraćanje, a retko se vidi dramatična manifestacija u vidu stereotipnih pokreta i izvijanja celog tela prema unazad, poput opistotonusa, koja često biva proglašena distonijom ili konvulzivnim napadom, a poznata je kao Sandiferov sindrom. Kod dece školskog uzrasta najčešće se opisuju gorušica i regurgitacija.

Fiziološka regurgitacija i epizodično povraćanje su česti kod odojčadi, zbog čega je važno razlikovati ih od GER. Dijagnostički kriterijumi za regurgitaciju novorođenčadi i odojčadi prema Rimskim IV kriterijumima, koji su aktuelni kriterijumi za funkcionalne gastrointestinalne poremećaje, su da se javlja kod inače zdravog odojčeta starosti od 3 nedelje do 12 meseci, koje ima regurgitaciju 2 ili više puta dnevno tokom 3 ili više nedelja, a pri tome nema povrede, hematemezu, aspiraciju, apneju, nenapredovanje, poteškoće sa hranjenjem ili gutanjem, ili nenormalno držanje tela [13]. Ukoliko regurgitacija kod odojčeta ispunjava ove kriterijume, najverovatnije se radi o fiziološkom funkcionalnom poremećaju, a ne o GER.

Svaki četvrti pacijent sa GERD žali se na poremećaj spavanja. GER koji se javlja noću češće se komplikuje, a može se javiti i opstruktivna apnea u snu. Ispitivanja su pokazala da se sa uspešnom kontrolom GER pomoću optimizovane terapije poboljšavaju i subjektivne i objektivne mere poremećaja sna [14].

Postavlja se pitanje koliko osoba sa respiratornom simptomatologijom, a bez GI tegoba ima GER. Studije zasnovane na scintigrafiji i ispitivanju motiliteta su pokazale da većina ovih pacijenata ima GER i ezofagealni dismotilitet, što verovatno dovodi do odloženog klirensa jednjaka i izaziva povećanu izloženost sluzokože jednjaka, ždrela i larinksa kiselini i drugim iritansima bogatog želudačnog refluksata koji izaziva otolaringealne i respiratorne simptome (kašalj, astma, laringitis, otitis). Za sada je nepoznato šta je etiološki starije, GER ili dismotilitet, odnosno, šta je inicijalni patofiziološki događaj [15].

Za decu sa hroničnim kašljem (trajanje kašlja > 4 nedelje) bez dokazanih respiratornih oboljenja, nije potrebno lečenje GERD, izuzev ako imaju kliničke GI manistacije GER (ponavljane regurgitacije, distonično držanje vrata, gorušicu ili epigastrični bol) [16].

Pošto su simptomi GER vrlo varijabilni i nisu specifični za bolest, niti GI trakt, ključno pitanje je, koga uputiti na dalje ispitivanje supspecijalisti gastroenterologu radi dalje evaluacije u pravcu GERD. Ovo je, ne samo stručna dilema u pogledu diferencijalne dijagnostike, adekvatnog lečenja i sprečavanja nastanka komplikacija GERD, nego se tiče i smanjivanja troškova zdravstvenog sistema zbog nepotrebnih ispitivanja. Pedijatrijskom gastroenterologu potrebno je uputiti dete ukoliko postoje alarmantni simptomi i znaci koji upućuju na bolest GI trakta, ukoliko nema regresije tegobanakon optimizovane terapije ili nije moguće ukidanje terapije nakon 6-12 meseci (pri čemu prvu procenu uspešnosti terapije treba uraditi nakon 4-8 nedelja) [1].

Na osnovu prisustva alarmatnih simptoma i znakova kod dece sa GERD, koji su navedeni u Table 4, mogu se selektovati pacijenti koji zahtevaju dalje ispitivanje radi diferencijalne dijagnoze drugih poremećaja [1]. Što je dete mlađeg uzrasta, teže je jasno definisati alarmantne znake GER [1].

Table 4. Alarmantni simptomi i znaci kod dece sa GERD

VRSTE SIMPTOMA I ZNAKOVA
Opšti Gastrointestinalni Neurološki
Gubitak težine Uporno povraćanje Ispupčena fontanela
Letargija Noćno povraćanje Brzo povećanje obima glave
Povišena temperatura Povraćanje žuči Hidrocefalus
Prekomerna razdražljivost / bol Hematemeza Konvulzije
Dizurija Hronični proliv Makro / mikrocefalija
Početak regurgitacije više od 6 meseci Rektalno krvarenje
Trajanje više od 12 do 18 meseci starosti Abdominalna distenzija

Kada kod dece sa GER dođe do razvoja komplikacija i/ili alarmantnih simptoma i znakova, koji utiču na svakodnevno funkcionisanje govorimo o GERD (Figure 1), pri čemu GERD može biti prisutan i u potpunom odsustvu tegoba, kada se prilikom endoskopskog pregleda utvrdi ezofagitis, u kom slučaju se radi o takozvanom tihom GERD.

Figure 1 Razlikovanje GER i GERD

Table 5. Podela gastroezofagealne refluksne bolesti na osnovu simptomatologije i endoskopskog nalaza

VRSTE GASTROEZOFAGEALNE REFLUKSNE BOLESTI
Ne-erozivna ezofagealna
refluksna bolest (NERD)
Erozivna ezofagealna
refluksna bolest (EERD)
Tihi GERD
Simptomi + Simptomi + Simptomi -
Ezofagitis - Ezofagitis + Ezofagitis +

GERD ima 3 klinička oblika, koja se razlikuju na osnovu postojanja tegoba i ezofagitisa (Table 5).

Komplikacije GER

U slučaju nelečenja GERD ili njegovog neadekvatnog sprovođenja mogu nastati brojne komplikacije (Table 6).

Table 6. Komplikacije GERD kod dece

VRSTE KOMPLIKACIJA
Opšte Gastrointestinalne Respiratorne
Dentalne erozije Ezofagitis Astma
Anemija Ezofagealna striktura Apnea
Migrena Barretov ezofagus Rekurentna pneumonija
Malori Vajsov sindrom Rekurentni otitis media
Plućna fibroza

Neadekvatno tretiranje GERD kod dece donosi rizik razvoja nenapredovanja i aspiracije hrane ili tečnosti, sa komplikacijama u gornjim i donjim disajnim putevima, ali i morfoloških oštećenja GI trakta, pre svega jednjaka u smislu razvoja zapaljenja, suženja ili prekanceroznih lezija (Baretov jednjak) [17].

U slučaju intenzivnog povraćanja, tok GERD se može komplikovati pojavom uzdužnog rascepa sluzokože jednjaka na spoju sa želudcem, koji se prema američkim autorima koji su ovo prvi opisali naziva Malori Vajsov sindrom (Mallory Weiss syndrome) [18]. Iako ima dramatičnu kliničku sliku sa hematemezom, najčešće ne zahteva hiruršku ili endoskopsku hemostaznu intervenciju.

Zaključak

GER je razvojni poremećaj koji je uobičajen kod zdrave odojčadi (≤ 1 godine). Nasuprot tome, GERD je patološko stanje koje zahteva lečenje. Kada kod dece sa GER dođe do razvoja komplikacija i/ili alarmantnih simptoma i znakova, koji utiču na svakodnevno funkcionisanje govorimo o GERD. Klinička slika GERD kod dece je nespecifična i obuhvata opšte, GI i pulmološke simptome i znake. Zavisno od uzrasta najčešće se viđaju regurgitacija sa ili bez povraćanja, nenapredovanje, gorušica, kašalj, bol u grudima ili epigastrijumu. Osnovni dijagnostički alat je detaljno uzeta anamneza i fizički pregled.

Značaj razlikovanja GER i GERD je u sprečavanju komplikacija, koje mogu biti vitalno ugrožavajuće. Lečenje započinje ordinirajući pedijatar, ali u slučaju održavanja tegoba i pored optimizovane terapije, nemogućnosti ukidanja propisane terapije ili u slučaju razvoja alarmantnih znakova i komplikacija dete treba uputiti pedijatru gastroenterologu.

Dodatak

Skraćenice

GER - gastroezofagealni refluks (gastroesophageal reflux)

GERD - gastroezofagealna refluksna bolest (gastroesophageal reflux disease)

GI - gastrointestinalni (gastrointestinal)

NERD - Ne-erozivna ezofagealna refluksna bolest (Non-erosive reflux disease)

EERD - Erozivna ezofagealna refluksna bolest (Erosive reflux disease)

Konflikt interesa

Nema.

References

1.Rosen R, Vandenplas Y, Singendonk M, Cabana M, Dilorenzo C, Gottrand F, et al. Pediatric Gastroesophageal Reflux Clinical Practice Guidelines: Joint Recommendations of the North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition and the European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2018;66(3):516-554. [Crossref] [PubMed] [PMC]
2.Vakil N, van Zanten SV, Kahrilas P, Dent J, Jones R. The montreal definition and classification of gastroesophageal reflux disease: A global evidence-based consensus. Am J Gastroenterol. 2006;101(8):1900-1920. [Crossref]
3.Sherman PM, Hassall E, Fagundes-Neto U, Gold BD, Kato S, Koletzko S, et al. Consensus factuel international sur la définition du reflux gastro-oesophagien pathologique en pédiatrie. Arch Pediatr. 2010;17(11):1586-1593. [Crossref]
4.Vandenplas Y, Rudolph CD, di Lorenzo C, Hassall E, Liptak G, Mazur L, et al. Pediatric Gastroesophageal Reflux Clinical Practice Guidelines: Joint Recommendations of the North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (NASPGHAN) and the European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (ESPGHAN). J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2009;49(4):498-547. [Crossref]
5.Benninga MA, Nurko S, Faure C, Hyman PE, St James RobertsI, Schechter NL. Childhood functional gastrointestinal disorders: Neonate/toddler. Gastroenterology. 2016;150(6):1443-55.e2. [Crossref]
6.Khieu M, Mukherjee S. Barrett Esophagus. Treasure Island (FL): StatPearls. 2022.
7.Lightdale JR, Gremse DA. Section on gastroenterology, hepatology, and nutrition. Pediatrics. 2013;131(5):e1684-95. [Crossref]
8.Blevins CH, Dierkhising RA, Geno DM, Johnson ML, Vela MF, Ravi K, et al. Obesity and GERD impair esophageal epithelial permeability through 2 distinct mechanisms. Neurogastroenterol Motil. 2018;30(10):13403-13403. [Crossref]
9.Lauriti G, Lisi G, Lelli CP, Zani A, Pierro A. Gastroesophageal reflux in children with neurological impairment: A systematic review and meta-analysis. Pediatr Surg Int. 2018;34(11):1139-1149. [Crossref]
10.Lenglart L, Raieli V, Sciruicchio V, Caula C, Vitali G, Guedj R, et al. The association between gastro-oesophageal reflux and migraine in the paediatric population: A multicentre case-control study. Eur J Pediatr. 2022;181(4):1679-1687. [Crossref] [PubMed] [PMC]
11.Fidler L, Sitzer N, Shapera S, Shah PS. Treatment of gastroesophageal reflux in patients with idiopathic pulmonary fibrosis: A systematic review and meta-analysis. Chest. 2018;153(6):1405-1415.
12.Baldassarre ME, di Mauro A, Pignatelli MC, Fanelli MC, Salvatore S, di Nardo G, et al. Magnesium alginate in gastro-esophageal reflux: A randomized multicenter cross-over study in infants. Int J Environ Res Public Health. 2019;17(1):83-83. [Crossref] [PubMed] [PMC]
13.Bardou M, Fortinsky KJ, Chapelle N, Luu M, Barkun A. An update on the latest chemical therapies for reflux esophagitis in children. Expert Opin Pharmacother. 2019;20(2):231-239. [Crossref]
14.Hegar B, Dewanti NR, Kadim M, Alatas S, Firmansyah A, Vandenplas Y. Natural evolution of regurgitation in healthy infants. Acta Paediatr. 2009;98(7):1189-1193. [Crossref]
15.Shibli F, Skeans J, Yamasaki T, Fass R. Nocturnal Gastroesophageal Reflux Disease (GERD) and sleep: An important relationship that is commonly overlooked. J Clin Gastroenterol. 2020;54(8):663-674.
16.Amalachandran J, Simon S, Elangoven I, Jain A, Sivathapandi T. Scintigraphic evaluation of esophageal motility and gastroesophageal reflux in patients presenting with upper respiratory tract symptoms. Indian J Nucl Med IJNM Off J Soc Nucl Med India. 2018;33(1):25-31.
17.Chang AB, Oppenheimer JJ, Kahrilas PJ, Kantar A, Rubin BK, Weinberger M. Chronic cough and gastroesophageal reflux in children: CHEST guideline and expert panel report. Chest. 2019;156(1):131-171.
18.Weiss S. Lesions of the cardiac orifice of the stomach produced by vomiting. J Am Med Assoc. 1932;98(16). [Crossref]
Reference
Amalachandran, J., Simon, S., Elangoven, I., Jain, A., Sivathapandi, T. (2018) Scintigraphic evaluation of esophageal motility and gastroesophageal reflux in patients presenting with upper respiratory tract symptoms. Indian J Nucl Med IJNM Off J Soc Nucl Med India, Mar;33(1), 25-31
Baldassarre, M.E., di Mauro, A., Pignatelli, M.C., Fanelli, M.C., Salvatore, S., di Nardo, G., Chiaro, A., Pensabene, L., Laforgia, N. (2019) Magnesium alginate in gastro-esophageal reflux: A randomized multicenter cross-over study in infants. Int J Environ Res Public Health, 17(1), 83-83
Bardou, M., Fortinsky, K.J., Chapelle, N., Luu, M., Barkun, A. (2019) An update on the latest chemical therapies for reflux esophagitis in children. Expert Opin Pharmacother, 20(2), 231-239
Benninga, M.A., Nurko, S., Faure, C., Hyman, P.E., St, J.R.I., Schechter, N.L. (2016) Childhood functional gastrointestinal disorders: Neonate/toddler. Gastroenterology, May;150(6), 1443-55.e2
Blevins, C.H., Dierkhising, R.A., Geno, D.M., Johnson, M.L., Vela, M.F., Ravi, K., Iyer, P.G., Katzka, D.A. (2018) Obesity and GERD impair esophageal epithelial permeability through 2 distinct mechanisms. Neurogastroenterol Motil, 30(10), 13403-13403
Chang, A.B., Oppenheimer, J.J., Kahrilas, P.J., Kantar, A., Rubin, B.K., Weinberger, M. (2019) Chronic cough and gastroesophageal reflux in children: CHEST guideline and expert panel report. Chest, 156(1), 131-171
Fidler, L., Sitzer, N., Shapera, S., Shah, P.S. (2018) Treatment of gastroesophageal reflux in patients with idiopathic pulmonary fibrosis: A systematic review and meta-analysis. Chest, Jun 1;153(6), 1405-1415
Hegar, B., Dewanti, N.R., Kadim, M., Alatas, S., Firmansyah, A., Vandenplas, Y. (2009) Natural evolution of regurgitation in healthy infants. Acta Paediatr, 98(7), 1189-1193
Khieu, M., Mukherjee, S. Barrett Esophagus. StatPearls
Lauriti, G., Lisi, G., Lelli, C.P., Zani, A., Pierro, A. (2018) Gastroesophageal reflux in children with neurological impairment: A systematic review and meta-analysis. Pediatr Surg Int, 34(11), 1139-1149
Lenglart, L., Raieli, V., Sciruicchio, V., Caula, C., Vitali, G., Guedj, R., Quatrosi, G., D'agnano, D., D'alonzo, R., Moulding, T., Rinaldi, V.E., Titomanlio, L. (2022) The association between gastro-oesophageal reflux and migraine in the paediatric population: A multicentre case-control study. Eur J Pediatr, 181(4), 1679-1687, Jan 10 [cited 2022 Feb 27]
Lightdale, J.R., Gremse, D.A. (2013) Section on gastroenterology, hepatology, and nutrition. Pediatrics, May 1;131(5):e1684-95, Heitlinger LA, Cabana M, Gilger MA, et al. Gastroesophageal Reflux: Management Guidance for the Pediatrician
Rosen, R., Vandenplas, Y., Singendonk, M., Cabana, M., Dilorenzo, C., Gottrand, F., Gupta, S., Langendam, M., Staiano, A., Thapar, N., Tipnis, N., Tabbers, M. (2018) Pediatric gastroesophageal reflux clinical practice guidelines: Joint recommendations of the North American society for pediatric gastroenterology, hepatology, and nutrition and the European society for pediatric gastroenterology, hepatology, and nut. J Pediatr Gastroenterol Nutr, 66(3), 516-554
Sherman, P.M., Hassall, E., Fagundes-Neto, U., Gold, B.D., Kato, S., Koletzko, S., Orenstein, S., Rudolph, C., Vakil, N., Vandenplas, Y. (2010) Consensus factuel international sur la définition du reflux gastro-oesophagien pathologique en pédiatrie. Arch Pediatr, Nov 1;17(11), 1586-1593
Shibli, F., Skeans, J., Yamasaki, T., Fass, R. (2020) Nocturnal Gastroesophageal Reflux Disease (GERD) and sleep: An important relationship that is commonly overlooked. J Clin Gastroenterol, 54(8), 663-674
Vakil, N., van Zanten, S.V., Kahrilas, P., Dent, J., Jones, R. (2006) The montreal definition and classification of gastroesophageal reflux disease: A global evidence-based consensus. Am J Gastroenterol, 101(8), 1900-1920
Vandenplas, Y., Rudolph, C.D., di Lorenzo, C., Hassall, E., Liptak, G., Mazur, L., Sondheimer, J., Staiano, A., Thomson, M., Veereman-Wauters, G., Wenzl, T.G. (2009) Pediatric gastroesophageal reflux clinical practice guidelines: Joint Recommendations of the North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (NASPGHAN) and the European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatolo. J Pediatr Gastroenterol Nutr, 49(4), 498-547
Weiss, S. (1932) Lesions of the cardiac orifice of the stomach produced by vomiting. J Am Med Assoc, Apr 16;98(16), 1353
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/Galmed2203093S
primljen: 28.02.2022.
prihvaćen: 17.08.2022.
objavljen onlajn: 10.09.2022.
objavljen u SCIndeksu: 16.09.2022.

Povezani članci

Nema povezanih članaka