Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 9 od 30  
Back povratak na rezultate
2017, vol. 46, br. 4, str. 8-13
Zdravstveno stanje električara zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje
aUniverzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet
bUniverzitet u Nišu, Medicinski fakultet
cDom zdravlja Zvečan + Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet
dVisoka zdravstvena škola strukovnih studuja u Beogradu
eZdravsven dom, Regionalen centar po sportska medicina, Struga, Makedonija
fVisoka medicinska škola strukovnih studija 'Milutin Milanković', Beograd
Projekat:
Rad je rezultat istraživanja na naučno-istraživačkom Junior projektu: Profesionalni stres i morbiditet radnika zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje Severnog dela Kosova i Metohije, koji je neprofitan, realizuje ga Univerzitet u Prištini, Medicinski fakultet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ciklus naučnih istraživanja od 2015. do 2020. godine

Sažetak
Uvod. Električari su izloženi velikom broju različitih štetnih noksi i Aktom o proceni rizika utvrđena su radna mesta sa povećanim rizikom po zdravlje zaposlenih. Cilj rada je sagledavanje zdravstvenog stanja električara na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje. Metod rada. Ovo istraživanje je po svom dizajnu retrospektivno-prospektivno i rađeno je kao studija preseka. Retrospektivni deo istraživanja zasnovan je na kliničkom pregledu radnika elektrodistribucije na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje i za retrospektivnu analizu biće korišćeni podaci iz zdravstvenih kartona ovih radnika i odgovarajući izveštaji o obavljenim periodičnim pregledima. Statistička analiza podataka vršena je u programskom paketu SPSS. Rezultati. U cilju istraživanja pregledana su 52 električara i dat je prikaz pregledanih ispitanika po polnoj i starosnoj strukturi i rezultati pokazuju da su svi ispitanici muškog pola 52 (100%) i da najveći broj ispitanika, više od pola ispitanika, pripada starosnoj grupi između 40 i 59 godina, 28 (53,85%), a da je veoma mali broj zaposlenih preko 60 godina, 1 (1,92%). Svi ispitanici rade na radnim mestima sa povećanim rizikom po zdravlje i iz analize zdravstvenog stanja prema MKB 10 se vidi da su najzastupljenije kardiovaskularne bolesti (30,77%) i rizikofaktori odgovorni za nastanak kardiovaskularnih bolesti (26,92%). Odmah slede bolesti oka, pre svega refrakcione anomalije (28,85%), bolesti uva i mastoidnog nastavka, pre svega oštećenja sluha (25%) i bolesti lokomotornog sistema (21,15%). Diskusija. U odnosu na polnu strukturu prisutna je samo muška radna populacija, što je razumljivo s obzirom na uslove i zahteve radnih mesta, a analiza po starosnoj strukturi pokazuje da najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi između 40 i 59 godina. Na osnovu zdravstvenog stanja dat je pregled dobijenih rezultata prema odgovarajućoj klasifikaciji bolesti, odnosno prema MKB 10, koji pokazuju da dominiraju kardiovaskularne bolesti, bolesti i stanja koji predstavljaju riziko faktore za nastanak kardiovaskularnih bolesti, oftalmološke bolesti, bolesti uva i mastoidnog nastavka i bolesti lokomotornog sistema. Bitan razlog dominacije kardiovaskularnih bolesti su, pored stresa, i negativne životne navike: pušenje, svakodnevna konzumacija alkoholnih pića, neadekvatna ishrana i prekomerna telesna težina. Bolesti lokomotornog sistema su, takođe, česte kod ove populacije, što je posledica degenerativnih promena i procesa na kostima koje su u vezi sa procesom starenja, ali se ne može zanemariti i značajan uticaj teškog fizičkog rada u lošim klimatskim uslovima. Zaključak. Na osnovu analize zdravstvenog stanja konstatovan je visok procenat kardiovaskularnih bolesti, bolesti uha, refrakcionih anomalija i bolesti lokomotornog sistema.
Reference
Aranđelović, M., Milić, I. (2009) Procena rizika i promocija zdravlja na radnom mestu. u: Zbornik radova, Procena rizika, Kopaonik, februar, 2‒6. 326‒334
Đorđević, V. (1996) Biostatistika u medicini rada. u: Medicina rada, Beograd: Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu KCS, Udruženje za medicinu rada Jugoslavije, 508‒13
Fang, M., et al. (2013) Jiaozuo Mine Workers' Mental Health Status and Its Influencing Factors. China Journal of Health Psychology, 5: 024
Ilmarinen, J., Rantanen, J. (1999) Promotion of work ability during ageing. Am J Ind. Med, 38(1): 21‒3
Jovanović, J.M., Jovanović, M. (2004) Occupational stress and arterial hypertension. Medicinski pregled, vol. 57, br. 3-4, str. 153-158
Landsbergis, P.A., Dobson, M., Schnall, P. (2013) Need for more individual-level meta-analyses in social epidemiology: example of job strain and coronary heart Disease. Am. J. Epidemiol., 178(6):1 008‒9
Landsbergis, P.A., Grzywacz, J.G., la Montagne, A.D. (2014) Work organization, job insecurity and occupational health disparities. Am. J. Ind. Med., 57(5): 495‒515
Matić, M., Jovanović, J., Jovanović, J., Mačvanin, N. (2013) Effects of occupational stress on working ability of patients suffering from arterial hypertension. Medicinski pregled, vol. 66, br. 11-12, str. 497-501
Vukorepa, K., Burger, A. (2016) Sigurnost i osnove zaštite na radu. 54‒58
World Health Organisation (1989) Epidemiology of work-related diseases and accidents. Report of the Joint ILO/WHO Committee on Occupational Health (TRS 777). Geneva
World Health Organisation (1985) Identification and control of workrelated diseases. Geneva
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
DOI: 10.5937/ZZ1704008K
objavljen u SCIndeksu: 26.07.2018.