Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:20
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:14

Sadržaj

članak: 6 od 95  
Back povratak na rezultate
2019, vol. 8, br. 3, str. 1-29
Od dvorskog teoretičara do socijalnog kritičara - analiza socijalne misli Muhameda Gazalija
Centar za religijske nauke "Kom", Grupa za religijsku civilizaciju, Beograd

e-adresam.halilovic@centarkom.rs
Ključne reči: Muhamed Gazali; Seldžuci; Abasidi; Nizamul-Mulk; kriza; filozofija; socijalna teorija; Bagdad; Tus
Sažetak
U godinama kada Seldžuci praktično vladaju muslimanskim kalifatom i svoje institucije neometano grade čak i u Bagdadu, pojavljuje se jedan od najvećih predstavnika islamske misli, Muhamed Gazali. Poznat među istoričarima nauke po svom enciklopedijskom znanju, Gazali je u svojim delima neretko obrađivao i socijalne teme i probleme. Veliki seldžučki vezir Nizamul-Mulk imao je veliko poverenje u njega, kako zbog njegove neupitne naučne i intelektualne spremnosti, tako i zbog sličnih idejnih stavova koje su obojica zagovarali. Naime, obojica su sledili šafijsku pravnu školu, dok su u teološkom smislu oštro zagovarali ašaritske stavove. Tako je, doduše, bilo u ranom periodu Gazalijevog života, zbog čega mu je Nizam ponudio da bude rektor univerziteta nizamija koji je nedavno sagradio u Bagdadu. Ta idejna sličnost je Nizamu i te kako odgovarala jer je njegova ideja pri otvaranju tog univerziteta bila da se na akademski i naučni način afirmiše šafijska i ašaritska idejna platforma. No, Gazalijev život nije do kraja ostao jednoobrazan. Nekolicina razloga dovela je do velike saznajne, intelektualne i duhovne promene kod Gazalija. Tokom krize kroz koju je prolazio, Gazali je odlučio da potpuno promeni svoj stil života. Napustio je Bagdad i uputio se na put bez jasnog cilja, koji je potrajao nekoliko godina, a koji se napokon okončao hodočašćem u Meki. Tokom putovanja i kriznog perioda života odlučio je da, između ostalog, ozbiljno rekonstruiše i svoj pristup političkom ali i uopšte socijalnom angažmanu. Preferirao je usamljenički život, daleko od gradske vreve i galame. Neki istoričari veruju da je ta promena uticala i na njegovu socijalnu teoriju. A da bi potvrdili svoj stav, oni se vrlo često osvrću na knjigu koju je napisao poslednjih godina života, a u kojoj neretko odstupa od svojih primarnih stavova kada su socijalne teme u pitanju. Koliko su ti istoričari u pravu? Da li u Gazalijevom životu i u njegovim delima zaista primećujemo neku revolucionarnu promenu u socijalnim stavovima? U ovom radu pokušaćemo da pronađemo odgovore na ova pitanja.
Reference
Abdul-Halik, F. (1998) Fi al-fikh as-sijasi al-islami. Kairo: Dar aš-šark
Bakar, O. (2010) Classification of knowledge in Islam. Mašhad: Pažuhešha-je eslami, preveo na persijski jezik Džavad Kasemi, prolegomenom opremio Sejed Hosein Nasr
Džilo, H., Mehmedi, Š. (2018) Filozofizacija Eš'arijevog učenja. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 7, br. 1, str. 33-57
Fahuri, H., Al-Džar, H. (1998) Tarih-e falsafe dar đahan-e eslam. Tehran: Elmi va farhangi, preveo na persijski jezik Abdol-Mohamad Ajati, peto izdanje
Foruzani, A. (2015) Saldžukijan: Az agaz TA farđam. Tehran: Samt
Gazali, M. Al-Fazaih al-batinija. Kairo, prolegomenom opremio Faradž Derviš
Gazali, M. (1965) Sirr al-alamajn va kašfu ma fi ad-darajn. Nedžef: Matba'a an-Numan, četvrto izdanje
Gazali, M. (1983) Fazail al-anam. Tehran: Babak
Gazali, M. (1993) Tahafut al-falasifa. Bejrut: Dar al-fikr
Gazali, M. (1996) Al-Munkiz min ad-dalal. Bejrut: Dar al-Andalus
Gazali, M. (1997) Ihjau ulum ad-din. Tehran: Elmi va farhangi, preveo na persijski jezik Moajedodin Harazmi, četvrto izdanje
Gazali, M. (2015) Makatib-e farsi. Tehran: Hekmat
Halabi, A.A. (1993) Tarih-e falsafe dar Iran va đahan-e eslami. Tehran: Asatir
Halilović, S. (2014) Gnostička hermeneutika u islamu s posebnim osvrtom na transcendentnu filozofiju Mula Sadre Šrazija. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 3, br. 2, str. 1-20
Halilović, T. (2012) Originalnost islamske filozofije. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 1, br. 1, str. 1-17
Halilović, T. (2015) Poreklo materije u Mula Sadrinoj filozofiji. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 4, br. 2, str. 35-51
Halilović, T., Halilović, S., Halilović, M. (2015) Kratka istorija islamske filozofije. Beograd: Centar za religijske nauke Kom, drugo izdanje
Hilmi, A.K. (2011) Doulat-e Saldžukijan. Kom: Pažuhešgah-e houze va danešgah, preveli na persijski jezik Abdolah Naseri Taheri, Hodžatolah Džudaki i Farahnaz Afzali
Ibn, D.A.A. (1992) Al-Muntazam fi tarih al-muluk va al-umam. Bejrut: Dar al-kutub al-ilmija
Kaderi, H. (1991) Andiše-je sijasi-je Gazali. Tehran: Daftar-e motaleat-e sijasi va bejnolmelali
Mahmasani, S. (1979) Falsafe-je kanungozari dar eslam. Tehran: Amir Kabir, preveo na persijski jezik Esmail Golestani, drugo izdanje
Minavi, M. (1932) Name-je Tanser be Gaštasp. Tehran
Mostoufi, K.H. (1982) Tarih-e gozide. Tehran: Donja-je ketab
Rafi'i, B. (2012) Stavovi islamskih mislilaca o obrazovanju i odgoju. Sarajevo: Fondacija 'Mulla Sadra, preveli s persijskog jezika Lutfi Akbaš i Sedad Dizdarević
Satarzade, M. (2016) Saldžukijan. Tehran: Samt
Tabatabai, D. (1988) Daramadi falsafi bar tarih-e andiše-je sijasi dar Iran. Tehran: Daftar-e motaleat-e sijasi va bejnol-melali: Našr-e farhang-e eslami
Velajati, A.A. (2016) Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Beograd: Centar za religijske nauke 'Kom, preveo s persijskog jezika Muamer Halilović
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kom1903001H
objavljen u SCIndeksu: 09.04.2020.
Creative Commons License 4.0