Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:19
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:19

Sadržaj

članak: 4 od 21  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 57, br. 81, str. 83-102
Pravo i teorija igara - primer prava Svetske trgovinske organizacije
Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet

e-adresapepi@prafak.ni.ac.rs
Projekat:
Zaštita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom prostoru (MPNTR - 179046)

Sažetak
Teorija igara je nastala kao matematički koncept. Njen doprinos društvenim naukama leži u unapređenju razumevanja i rešavanja stvarnih životnih pitanja. Teorija igara uključuje najpre analizu stvarnih problema a potom na osnovu toga razvija model koji uključuje suštinske karakteristike problema u pitanju. Primenjena u pravnom diskursu, teorija igara objašnjava ponašanje aktera odnosnog pravnog sistema. U kontekstu međunarodnog prava, značaj teorije igara reži u rešavanju pitanja koja potiču iz međuzavisnosti država. Međunarodne institucije i međunarodno pravo promovišu kogzistenciju i kooperaciju između država kao aktera međunarodnog prava. Ovaj proces, međutim, nije automatski: pravna regulativa međunarodnih odnosa dinamičan je proces koji ima za cilj da unapredi poziciju svih uključenih aktera. U gore navedenom smislu, pravila međunarodnog prava se imaju smatrati pravilima igre koja se odvija između različitih aktera. Teorija igara identifikuje i razjašnjava suštinu interakcije i saradnje igrača (država, međunarodnih organizacija i drugih aktera) u određenim okolnostima. U krajnjem, primena teorije igara obezbeđuje pouzdani oslonac za normativnu analizu i unapređenje razumevanja pitanja implementacije pravila međunarodnog prava. Države ispunjavaju obaveze predviđene međunarodnim pravom iz razloga sopstvenih kratkoročnih ili dugoročnih interesa. Sa druge strane, krše ga ukoliko korist od neispunjenja međunarodnim pravom preuzetih obaveza prevazilazi troškove tog neispunjenja. Analiza u svetlu teorije igara identifikuje okolnosti pod kojim međunarodno pravo utiče ili menja ponašanje države. Uz to, omogućava normativnu evaluaciju alternativnog regulisanja doprinoseći time razvoju međunarodnog prava. Cilj rada je najpre da se izlože osnovne karakteristike teorije igara kao što je: simultana ili sekvencijalna igra, perfektna ili imperfektna informacija, kompletna ili nekompletna informacija, dominantna strategija. Rezultati izlaganja se potom koriste u analizi pravnog sistema Svetske trgovinske organizacije (STO). Naglasak istraživanja je na primeni igre u modelu 'zatvorenikove dileme' na normativni diskurs Svetske trgovinske organizacije.
Reference
Cvetković, P. (2010) Uvod u pravo Svetske trgovinske organizacije. Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Cvetković, P. (2015) Pravo javno-privatnih partnerstava. Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Douglas, B.G., Gertner, R.H., Picker, R.C. (1998) Game theory and the law. Harvard University Press
Dunoff, J.L., Trachtman, J.P. (1999) Economic Analysis of International Law. Yale Journal of International Law, Winter; 1-55; 24
Oppenheimer, J.A. (2008) Rational choice theory. u: The Sage Encyclopedia of Political Theory, London: London Sage Publications
von Neumann, J., Morgenstern, O. (2007) Theory of Games and Economic Behavior (60th Anniversary Commemorative Edition). Princeton: Walter de Gruyter GmbH
Załuski, W. (2013) Game theory in jurisprudence. Copernicus Center Press
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfni1881083C
objavljen u SCIndeksu: 01.02.2019.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0