Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:20
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:13

Sadržaj

članak: 9 od 36  
Back povratak na rezultate
2017, vol. 89, br. 2, str. 81-91
Aristotelovo određenje pravde
nema
Ključne reči: Aristotel; δικη; pravednost; nepravednost; pravda; zakon; sudija; vladanje; pokoravanje; građanin; prirodno pravo; pozitivno pravo; polis
Sažetak
U članku autor nastoji da pokaže i objasni Aristotelovo razumevanje pojma pravde. Polaznu tačku u istraživanju i predstavljanju problematike se pokazuje kao ono koje dolazi iz tradicije, da bi se raznim uticajima i samim promišljanjem Aristotelovim, pokazalo kao jedan od krucijalnih pojmova u praktičkoj filozofiji uopšte. Sam Aristotel polazi od značenja reči δικη (parnica) da bi razvio misaoni sklop u pravednost i, na kraju, da bi došao do pojma pravde. Deleći pravdu na dva pojma (opšta i posebna pravda) izvršen je veliki uticaj na teoretičare i mislioce u vremenima koja su dolazila nakon Aristotela. U svojim delima Nikomahova etika, Politika i Retorika Stagiranin nam je ostavio kamen temeljac za razumevanje pojma pravde - kako kada se govori o vlastitom odnosu prema pravednosti i pravdi, preko vladanja i pokoravanja što se tiče državnog uređenja, do uloge sudije i zakona u jednoj državi. Iako Filozof živi u svetu drugačijem od današnjeg i našeg, neupitan je njegov uticaj na kasnije mislioce i veoma je teško zamisliti i razumeti kakva bi civilizacija kojoj pripadamo bila da njega nije bilo.
Reference
Aristotel (1980) Nikomahova etika. BIGZ
Aristotel (1994) Politika. Zagreb: Globus, prevod Tomislav Ladan
Bien, G. (1972) Revolution, Biirgerbegriff und Freiheit: Uber die Transformation der alteur-paischen Verfassungstheorie in politische Geschichtsphilosophie. Phil. Jb, 79
Đurić, M.N. (1976) Istorija helenske etike. Beograd: BIGZ
Hegel, G.V.F. (1975) Istorija filozofije. Beograd: BIGZ
Kant, I. Ober den Gemeinspruch: 'Das mag in der Theorie richtig sein, taugt aber nicht fiir die Praxis”. Ak.-Ausg. VIII,; upor. takođe: Met. d. Sitten, I: Met. Anfangsgri- inde der Rechtslehre § 46, Ak. Ausg. VI
Platon (2002) Država, preveli Albin Vilhar i Branko Pavlović. Beograd: BIGZ
Vrkatić, L. (2009) Ontologijski stav filozofije prava. Novi Sad: Mediterran Publishing
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
DOI: 10.5937/gakv1702081V
objavljen u SCIndeksu: 18.09.2018.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Gl Adv komore Vojvodine (2020)
Kreiranje pravde i prava kroz sučeljavanje predstava Odiseja i prosaca
Kaluđerović Željko

Andragoške studije (2001)
Andragoški aspekti Aristotelovog shvatanja dokolice
Lazarević Bojan

Andragoške studije (1995)
Pojava i rani razvoj ideja o permanentnom obrazovanju
Ceković-Popović Katarina R.

prikaži sve [191]