Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:31
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:20

Sadržaj

članak: 4 od 55  
Back povratak na rezultate
2020, vol. 9, br. 3, str. 1-30
Politička ideja vilajat al-fakih kroz istoriju - analiza konkretnih istorijskih modela ove ideje od safavidskog perioda do danas
Centar za religijske nauke "Kom", Grupa za religijsku civilizaciju, Beograd

e-adresam.halilovic@centarkom.rs
Ključne reči: Islam; politička teorija; socijalna misao; teorija vilajat al-fakih; vlast; Homeini; Safavidi; Kadžaridi
Sažetak
Otkako se pojavio Islam na Arabijskom poluostrvu, pitanje odnosa između religije i vlasti ili, konkretnije rečeno, pitanje odnosa predstavnika religijske misli i života s vlašću, bilo je i ostalo i te kako aktuelno. Verovesnik islama je već u Medini oformio prvu islamsku vladavinu, kao neki model konkretizacije novog oblika društvenoga života. Taj model su njegovi naslednici nastojali da očuvaju i nakon njegove smrti, mada u tome nisu bili najuspešniji. Vrlo brzo dolazi do formiranja institucije kalifata, što kao ideja nije bilo loše, ali se u praksi pokazalo veoma daleko od početnih ideala islama i Verovesnika. Najpre umajadski pa zatim abasidski kalifati, pa nakon njih i mnoge druge dinastije u raznim vladalačkim okvirima poput sultanata i ilkanata vladali su po tradicionalnim modelima svojih predaka, pokušavajući da se bar formalno približe nekim islamskim načelima. U takvim okolnostima, posebna dužnost predstavnika muslimanske misli, filozofa, pravnika, teologa i svih drugih, bila je da razjasne različite praktične modele prema kojima će se islamska dogma u što jasnijem i konkretnijem obliku pojaviti i u samoj vladalačkoj strukturi i njenoj ideološkoj pozadini. Tako su se pojavljivali različiti modeli odnosa između predstavnika religijske misli i vladara, pa samim tim i između same religije i vlasti. Jedna od najpoznatijih teorija koja objašnjava taj odnos bila je teorija vilajat al-fakih, koja zastupa ideju da je u periodu nakon Verovesnika i njegovih istinskih naslednika neophodno da se u vlast, na bilo koji način, uključe muslimanski pravnici i mislioci, odnosno ulema. Nivo njihovog učešća u vlasti može biti maksimalan ili minimalan, i razlikovaće se u zavisnosti od političke volje vladalačke strukture koja je u datom momentu dominantna u društvu. Ova teorija je postala posebno poznata u skorije vreme kada ju je vrlo opsežno analizirao i izrazio ajatolah Ruhulah Homeini, koji je čak i strukturu novoformirane Islamske Republike Iran utemeljio na njenim osnovama. Međutim, istina je da TA teorija ima veoma dugu istoriju, staru više od nekoliko stotina godina. Mi ćemo u ovom radu nastojati da predstavimo neke od glavnih modela koje je ova politička i društvena ideja kroz istoriju, a pogotovu od formiranja safavidske dinastije (XVI vek) do danas, iznedrila.
Reference
*** Kuran
Abadijan, H. (2013) Tahlil-e mabani-je mašruijat va namašruijat-e na had-e saltanat az didgah-e olamaje asr-e Safavi. Pažuhešname-je tarih-e eslam, 3 (2): 4-23
Al-Bustani, F. (2010) Farhang-e đadid-e Arabi-Farsi. Tehran: Eslami, preveo na persijski jezik Mohamad Bandar Rigi
Džafarijan, R. (1991) Din va sijasat dar doure-je Safavi. Kom: Ansarijan
Džafarpiše, M. (2001) Mafahim-e asasi-je nazarije-je Velajat-e fakih. Kom: Dabirhane-je Mađles-e hobregan-e rahbari
Džamšidi, M.H. (2015) Andiše-je sijasi-je Imam Homeini. Tehran: Institut 'Imam Homeini i Islamska revolucija'
Džauhari, A.N.I.ibn H. (1987) as-Sihah: Tađ al-luga va sihah al-arabija. Bejrut: Dar al-ilm, četvrto izdanje
Đavanaraste, H. (2004) Mabani-je hakemijat dar kanun-e asasi-je đomhuri-je eslami-je Iran. Kom: Dabirhane-je Mađles-e hobregan-e rahbari
Firuzabadi, ibn J.M.M. (1992) al-Kamus al-muhit va al-kabus al-vasit fi al-luga. Bejrut: Dar ihja at-turas al-'arabijj
Halilović, M. (2016) Moć društva - Islam, filozofija, civilizacija. Beograd: Centar za religijske nauke Kom
Halilović, M. (2019) Islam i sociologija religije. Beograd: Centar za religijske nauke 'Kom'
Hiro, D. (2013) Holy Wars (Routledge Revivals): The Rise of Islamic Fundamentalism. Routledge
Homeini, R. (1999) Sahife-je emam. Tehran: Moasese-je tanzim va našr-e asare Imam Homeini
Homeini, R. (1982) Kašf al-asrar. Tehran: Hedajat
Hosein, E. (1995) Tarih-e mofasal-e eslam va tarih-e Iran bad az eslam. Tehran: Entešarat-e eslam, osmo izdanje
Ibn, F.A.A. (1984) Mu'džamu makais al-luga. Kom: Manšurat maktab at-tablig al-islami
Isfahani, R.H.ibn M. (1992) Mufradatu alfaz al-Kuran. Bejrut: Dar al-šamija, korigovao Adnan Davudi
Jazdi, M., Taki, M. (2015) Pasoh-e ostad be đavanan-e porsešgar. Kom: Institut 'Imam Homeini'
Jazdi, M., Taki, M. (2016) Hakimanetarin hokumat: Kavoši dar nazarije-je velajat-e fakih. Kom: Institut 'Imam Homeini'
Jazdi, M., Taki, M. (2011) Tabjin-e elmi-je velajat-e fakih. Kejhan, (dnevne novine), broj 20005
Kabi, A. (2004) Nouavariha-je fekhi dar arse-je hokuk-e asasi dar asre mašrute (ba takid bar andiše-je Šejh Fazlulah Nuri va Muhakik Naini). Amuze, 3 (5): 133-152
Kalantari, E. (2015) Velajat-e fakih: Porsešha va pasohha. Kom: Ma'aref
Lakzaji, N. (1999) Sobat va tahavol dar andiše-je sijasi-je Imam Homeini. Motaleat-e engelab-e eslami, 1(2): 73-95
Mohađernija, M. (2010) Andiše-je sijasi-je motafakeran-e eslami. Tehran: Pažuhešgah-e farhang va andiše-je eslami
Nadžafi, M.H. (1983) Džavahir al-kalam fi šarhi šaraji' al-islam. Bejrut: Daru ihja at-turas, priredio Ebrahim Soltaninasab
Naimijan, Z. (2004) Nazarijeha-je doulat bar bonjad-e gofteman-e sabet-e sijasi-je ši'e dar andiše-je sijasi-je marhum Mahalati, Naini va Nurulah Isfahani. Amuze, 3 (1): 67-89
Naini, M.H. (2003) Tanbih al-uma va tanzih al-mila. Kom: Bustan-e ketab, priredio Sejid Džavad Varai
Palizban, M. (2009) Rujkardha-je motafavet nesbat be đomhurijat va eslamijat dar đomhuri-je eslami-je Iran. Sijasat, 39(3): 113-130
Torkaman, M. (1983) Rasael, elamijeha, maktubat va ruzname-je Šejh Fazlulah Nuri. Tehran: Rasa
Varai, S.D. (2006) Đomhurijat va eslamijat az didgah-e Imam Homeini va kanun-e asasi. Hokumat-e eslami, 11 (2), 73-91
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kom2003001H
primljen: 18.06.2020.
prihvaćen: 21.09.2020.
objavljen u SCIndeksu: 29.04.2021.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci