Pravo, može, ne samo da prati promene u društvu, i otvara mogućnost daljim promenama, već može da bude i jedan od glavnih društvenih mehanizama pomoću kojeg će se ostvarivati napredak društva, u kom slučaju bi se takvo pravo moglo smatrati progresivnim i naprednim. Cilj njegove modernizacije, pored toga što treba da uvede nove pravne institucije, treba da bude i stvaranje takvog prava čija bi struktura bila jednostavna, kompozicija normi jasna i pojmovi nedvosmisleni, a njihov smisao u normama takav da ne ostavljaju prostora za dileme, i u kojem se i laici mogu lako snaći, kao i da primena takvoga prava ne bude otežana zamršenostima i apstrakcijama raznih tipova. Pored toga, norme ovakvoga prava treba da odražavaju duh vremena i trenutka, političkog, ekonomskog, šireg sociološkog i svakog drugog. Kada se budu stabilizovale prilike u društvu, tada će biti moguće izvesti kodifikaciju, kao proces kojim se od više srodnih pravnih grana stvara jedan zakonski tekst. Kodifikacija označava normativno usklađivanje i tehničko - redakcijsko sređivanje zakonskih propisa iz više srodnih grana prava. Kodifikacija je posledica društveno-političke stabilnosti koja se odražava i na pravni poredak, odnosno to je pravna verifikacija etabliranog društvenog balansa. Kodifikacijom se pravo uzdiže na jedan viši pojmovni i tehnički nivo i njome se često uvode novi instituti i pojmovi, dok, istovremeno, kodifikovani zakonski tekst predstavlja osnovu za dalje usavršavanje i razvoj prava, a time i društva u celini.