Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 4 od 23  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 56, br. 7-9, str. 188-206
Autonomija volje stranaka u upravno-procesnom pravu Srbije
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Ključne reči: upravni odnos; dispozitivnost; oficijelnost; javna uprava; upravni postupak; sud; stranke; zakonitost; delotvornost
Sažetak
Suština upravnopravne grane u savremeno doba je u direktnom susretanju i neposrednom povezivanju opšteg/javnog i pojedinačnog, logikom pravnih pravila pri regulisanju konkretnih odnosa. Oficijelnost, službeno-javni princip državnog delenja, i dispozitivnost, tj. ponašanje koje zavisi od volje stranke, u smislu njene dozirane slobode u upravno-pravnim odnosima, kao dva antipoda u upravno-procesnom pravu - u upravnom postupku i u onom upravno-sudskom (u upravnom sporu) - isprepleteni su i delimično, skoro optimalno uravnoteženi. Da bi se ostvarili i javni i angažovani pojedinačni interesi, i pravda, i pravna sigurnost u jednom razumnom vremenskom razdoblju. Naime, u savremenom upravnom pravu, u njegovoj pravnoj regulativi sistema javnih službi snabdevenih i znanjem i prerogativima vlasti - nema apsolutne oficijelnosti, a ni dispozitivnosti. Po prirodi stvari i svrsi i toku merodavnih pravnih postupaka - a saobraženo položaju i funkcionisanju suda, za razliku od misije i kakvoće javne uprave - automija volje stranaka dominira u upravnom-sudskom postupku, naspram delikatne ali ipak jasne prevage oficijelnosti u čistoj, ortodoksnoj upravnoj proceduri.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 02.08.2018.

Povezani članci

Nema povezanih članaka