Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 7 od 30  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 44, br. 5-6, str. 433-446
Rde pšenice - prošlost, sadašnjost i budućnost
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

e-adresaradivoje.jevtic@ifvcns.ns.ac.rs
Projekat:
Savremeno oplemenjivanje strnih žita za sadašnje i buduće potrebe (MPNTR - 31066)

Ključne reči: rde pšenice; rase; epidemije; klima; integralna zaštita useva
Sažetak
Tokom istorije rde su periodično bile pretnja proizvodnji ratarskih kultura. Ekonomski najznačajnije su rde koje se javljaju na pšenici: lisna, žuta i stabljična rda. Odnos pšenica-rde tokom XX veka je pretrpeo značajne promene, počevši od epidemija stabljične rde početkom ovog veka, zatim uspostavljanja sistema kontrole datih patogena kroz značajne istraživačke programe, pa do ponovne pojave epidemije stabljične, ali i žute rde na kraju XX veka. Na našim prostorima značajna epidemija lisne rde utvrđena je 1994. godine, dok su 2014. godine veliki gubici u prinosu pšenice uzrokovani jačom pojavom žute rde. Višegodišnja ispitivanja na oglednim poljima na Rimskim Šančevima ukazala su na statistički značajan uticaj sredine/godine i sorte na visinu indeksa oboljenja rda pšenice. Klimatski elementi koji su značajno uticali na razvoj lisne rde u periodu 1998-2013. godine bili su: temperatura u aprilu; relativna vlažnost vazduha u aprilu i temperatura u maju. Klimatski uslovi koji su pogodovali pojavi žute rde 2014. godine, odnose se pre svega na srednje temperature u januaru i februaru koje su nadmašile desetogodišnje proseke, kao i na obilne padavine u martu i aprilu koje su takođe bile iznad prosečnih vrednosti. Takođe, u ovim istraživanjima utvrđen je statistički značajan uticaj prouzrokovača lisne, kao i žute rde na gubitak prinosa pšenice. S obzirom na epidemiju stabljične rde koja je prošle, 2016. godine, zahvatila hiljade hektara na području Sicilije, kao i na podatke o pojavi novih, agresivnijih rasa žute rde na području Evrope, redovno praćenje klimatskih promena i pristup koji podrazumeva integralne mere zaštite useva predstavlja neophodnost kako bi se držao korak sa ovim patogenima.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 27.12.2017.

Povezani članci

Nema povezanih članaka