Studija polazi od shvatanja da, s jedne strane, postoji obaveštajna analiza u korporativnoj bezbednosti u svetu, ali da se, s druge strane, ona na prostoru Republike Srbije, javlja uglavnom u državnim organima. U svrhu dokazivanja teze da je obaveštajna analiza nezaobilazna komponenta korporativne bezbednosti, u radu se analiziraju odnosi državnog i privatnog korporativnog aspekta obaveštajne analize, od sredine sedamdesetih godina prošlog veka do novijih vremena u bezbednosnoj teoriji i literaturi. Rad autora ovog teksta, kao doprinos opštoj teoriji bezbednosti, ukazuje na to, da obaveštajna analiza nema samo one vidove koji su bili poznati u teoriji bezbednosti, kao civilna, vojna, spoljna, unutrašnja, ofanzivna, defanzivna već ona u novijem vremenu ima mnogo širu primenu u civilnoj korporativnoj bezbednosti, u nekoliko vidova, kao što su: korporativna obaveštajna analiza u statičkom smislu (obaveštajno analitičko dokumentovanje), korporativna obaveštajna analiza u dinamičkom smislu (obaveštajna analitička obrada) i korporativna obaveštajna analiza u funkcionalnom smislu (obaveštajno analitičko skeniranje okruženja, tržišta, stvaranje bezbednosnih analitičkih proizvoda (analitičkih studija i dr,). U savremenoj teoriji i literaturi u načelu se ne poriče korporativnoj bezbednosti karakter zasebne bezbednosne oblasti (ne poriče se njeno pravo na naučnu disciplinu unutar nauke o bezbednosti) te se samim tim i obaveštajna analiza smatra delom privatne korporativne bezbednosti. Niko u naučnoj misli u oblasti teorije bezbednosti ne stoji više na stanovištu, da između obaveštajne analize u strukturama državnih organa i obaveštajne analize u korporativnoj bezbednosti ne postoji suštinska veza. Sve do početka osme decenije prošlog veka u teoriji bezbednosti su se mogla sresti (pronaći) razmišljanja čiji se zajednički denominator može odrediti tako što ćemo reći, ako je i postojala veza, da ona nije bila suštinska, ta veza, u stvari, bila je slučajna, štaviše 'neprirodna'. Smatralo se ne samo u običnom životu već i u nauci bezbednosti da su to dve potpuno različite stvari, međutim neki njihovi aspekti se podudaraju: obe imaju za osnovni princip činjenicu, da su po pravilu bolji oni koji pobeđuju pre borbe. Pred sam kraj dvadesetog veka dolazi do zaokreta u bezbednosnoj teoriji i dotadašnja unisonost u napred iznetim pogledima menja, pa se navodi da je obaveštajna analiza nužna komponenta korporativne bezbednosti. Tada počinje organizacija seminara a kasnije i specijalističkih studija koje organizuju fakulteti. Školuju se kadrovi za obaveštajnu analizu u korporativnoj bezbednosti širokog spektra od obaveštajne analize u bankama, preko korporacija do nevladinih organizacija ili drugih tela međunarodnih organizacija u svetu. Da je osnovna podela obaveštajne analize na onu unutardržavnu (organa čiji je osnivač država) i onu unutar korporacija (privatnu) davno napuštena svedoče kretanja koja se dešavaju ne samo u teoriji bezbednosti, već i u stručnoj praksi mnogih zemalja, a ponajpre Evropske unije. Dakle, bez obzira na pravnu supremaciju države ona oblast obaveštajne analize u korporativnoj bezbednosti u novijem vremenu u svojim aktima, ne uređuje više jednostrano. Nalazi u istraživanju ukazuju da zaštita korporacija, njenih unutrašnjih i spoljnih interesa sa kvalitetnim podacima je perspektiva za obaveštajnu analizu i nužnost za korporacije i korporativnu bezbednost. Nadalje, rezultati upućuju, da primena ne samo praktičnih znanja obaveštajne analize, već i njenog naučnog znanja, pruža epistemološki orijentisanu kritiku tradicionalnih tehnika koje se preduzimaju u korporativnoj bezbednosti u vezi sa analizom izazova, rizika i pretnji. Na pitanje, da li se ona može i treba razumeti samo kao oblik korporacijske špijunaže, bilo kog aspekta, kao novi koncept u teoriji i praksi korporativne bezbednosti, kao konkurentska obaveštajna aktivnost, kao jedna aktivnost ili uključuje čitav spektar različitih metoda i tehnika svrsishodnih i celishodnih aktivnosti koje se primenjuju integralno i u kontinuitetu unutar korporativne bezbednosti, dato je više odgovora u radu. Privatizacija obaveštajnih delatnosti kao nepovratni proces koji je pre nekoliko decenija zahvatio zapadnu hemisferu, u prvoj deceniji trećeg milenijuma prihvaćena je i u Evropi, u smislu da korporacije na nacionalnom i multinacionalnom nivou sistemski koriste obaveštajnu analizu ne samo radi sopstvene bezbednosti već i zbog konkurencije, a ništa manje i radi rasta kompanija i profita. Videti ono što drugi ne vide upravo je briljantnost obaveštajne analize, a znati ono što drugi ne znaju u svakodnevnom životu i obaveštajnoj delatnosti naziva se genijalnost. Ona je postala resurs koji pomaže upravljačkom menadžmentu u korporacijama da donosi pravovremene i adekvatne odluke. Istraživanje je pokazalo da je obaveštajna analiza u korporativnoj bezbednosti onaj faktor koji donosi različitost u istom i daje korporacijama prednost ne samo u vremenu, već mnogo više na tržištu i u proizvodu.