Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 9 od 15  
Back povratak na rezultate
Teorijske i vrednosne osnove prava na građansku neposlušnost
Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Srbija

e-adresastebranis@yahoo.com
Sažetak
Pravo na građansku neposlušnost se ne može izvesti iz tzv. "pozitivnog prava". "Pozitivno pravo" izražava partikularnu državnu suverenost pretočenu u zakon, to jest, označava njenu volju. Prema tome, ne postoji "zakonsko" pravo na neposlušnost (što može biti samo jedan contradictio in adiecto) ali zato postoje veoma strogi zakonski propisi koji propisuju "poštovanje Ustava i zakona" u svakoj zemlji temeljenoj na pravu. Uprkos tome, smatram da filozofska osnova tzv. "prirodnog prava" kao i etička, religiozna, pravna i druga humanistička učenja mogu (i moraju) ponuditi etičko-vrednosnu osnovu za izvesno "nad-zakonsko" pravo "zakonitom ne-pravu" (ako ono postoji). Ukoliko osnovna ljudska prava, kao "prirodna" (što zapravo treba čitati kao filozofska ili kulturna), postoje pre svakog političkog poretka, ona izražavaju ne samo osnovu (demokratskog) političkog poretka, već i sasvim legitiman razlog za njegovu izmenu, ako ovaj postane kočnica za svoje primarne vrednosti i ciljeve. Kao deo ljudskih prava, pravo na građansku neposlušnost predstavlja svojevrsno meta-pravo koje natkriljuje svaki politički poredak. U sličnom duhu, građanska neposlušnost se u savremenoj političkoj teoriji sagledava kao svesna politička aktivnost suprotstavljena postojećem ("lošem") zakonu, ali ne i moralnosti kao takvoj. Njeni koreni leže u "pravnoj kulturi" ili u "pozadinskim vrednostima" političke kulture ili pak, u "javnoj koncepciji pravde" (Rols). Takođe, glavni cilj građanske neposlušnosti nije da probudi urođenu ljudsku agresivnost prema vlastima već da u građanima razvije moralnu vrlinu, građansku hrabrost i ljudsko dostojanstvo.
Reference
Adorno, T.W., Horkheimer, M. (1980) Sociološke studije. Zagreb: Školska knjiga
Albrecht, A. (1989) Pravna država. Gledišta, Beograd, br. 10-12
Aron, R. (1997) Demokratija i totalitarizam. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Berlin, I. (1992) Četiri ogleda o slobodi. Beograd: Nolit
Bobio, N. (1990) Budućnost demokratije - odbrana pravila igre. Beograd: Filip Višnjić
Čavoški, K.S. (1989) Revolucionarni makijavelizam i drugi eseji. Beograd: Rad
fon Hajek, F.A. (1998) Poredak slobode. Novi Sad: Global Book
Habermas, J. (1989) Građanska neposlušnost - test za demokratsku pravnu državu. Gledišta, Beograd, br. 10-12
Hegel, G.W.F. (1989) Osnovne crte filozofije prava. Sarajevo: Veselin Masleša
Kant, I. (1956) Metafizika ćudoređa. Sarajevo: Veselin Masleša
Kant, I. (1974) Um i sloboda - spisi iz filozofije istorije, prava i države. Beograd: Časopis Ideje
Kervegan, J. (1989) Hegel i pravna država. Gledišta, br. 10-12, str. 29
Lok, D. (1978) Dve rasprave o vladi. Beograd: Mladost
Lovo, F. (1999) Velike savremene demokratije. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Lukić, R.D. (1982) Istorija pravnih i političkih teorija. Beograd: Naučna knjiga
Matić, M. (1993) Građanin. Beograd: Savremena administracija
Neumann, F.L. (1974) Demokratska i autoritarna država - studije o političkoj i pravnoj teoriji. Zagreb: Naprijed
Podunavac, M.L. (1998) Princip građanstva i poredak politike. Beograd: Princip
Poper, K.R. (1993) Plima proročanstva - Hegel, Marks i posledice. u: Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Tom II
Rols, D.A. (1998) Teorija pravde. Beograd: Službeni list SRJ
Sartori, Đ. (2001) Demokratija - šta je to?. Podgorica, itd: CID
Schumpeter, J. (1998) Kapitalizam, socijalizam i demokracija. Beograd: Plato
Stojiljković, Z. (1998) Rečnik demokratije. Beograd: Građanske inicijative
Šarčević, E. (1989) Pojam pravne države. Gledišta, Beograd, br. 10-12
Tadić, L.P. (1988) Nauka o politici. Beograd: Rad
Thoreau, H.D. (1997) O dužnosti građanina da bude neposlušan. Novi Sad: Global book
Vajl, E. (1982) Politička filozofija. Beograd: Nolit
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci

Nema povezanih članaka