Akcije

Vojno delo
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:9
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 2 od 9  
Back povratak na rezultate
2017, vol. 69, br. 1, str. 74-86
Teorija i praksa bezbednosti između Hobsovih i Kantovih filozofskih postulata
aMinistarstvo odbrane Republike Srbije, Institut za strategijska istraživanja
bnema

e-adresastanislav.stojanovic@mod.gov.rs
Sažetak
Tekst razmatra različite poglede na društvene koncepte Hobsa i Kanta, kao i na njihove percepcije međunarodne politike i međunarodne bezbednosti. Isto tako, razmatraju se stavovi najpoznatijih mislilaca koji su svoje teorijske pozicije o međunarodnim odnosima i bezbednosti gradili na Hobsovim i Kantovim teorijskim postulatima. Hobsov, u osnovi antropološki pesimizam predstavlja ugaoni kamen njegovog koncepta društvenog ugovora kojim se utemeljuje realistički pogled na međunarodne odnose. Čvrsto verujući da prirodno stanje rata svih protiv svih može da bude prevaziđeno pomoću moćne države. Hobs je bio snažnog uverenja da je anarhija neotklonjivi okvir međunarodne politike, pa prema tome i neprijateljstva između država. Takav stav poslužio je kao čvrsto polazište u promišljanju i praktikovanju bezbednosti modernih država, pri čemu nimalo nije izgubio na svojoj aktuelnosti do današnjih dana. Takva koncepcija ne ostavlja prostora za zajedničku percepciju bezbednosti sveta, niti ohrabruje definisanje institucionalnih aranžmana koji treba efikasno da brinu o bezbednosti. Za razliku od Hobsa, Kant, koji nije verovao u apsolutnu dobrotu ljudi, svojim političkim učenjem otvorio je prostore za znatno optimističniju koncepciju međunarodnih odnosa, nastojeći da afirmiše značaj saradnje među ljudima, kao i značaj međunarodnih pravila, standarda, aranžmana i institucija na očuvanju međunarodne bezbednosti. Takav njegov pristup predstavlja osnov liberalističke teorije bezbednosti, koja je dobila snažnu afirmaciju nakon kraja hladnog rata, pri čemu porast broja transnacionalnih pretnji bezbednosti, kao i porast broja ljudskih aktivnosti koje traže međunarodnu regulaciju, takođe otvaraju mogućnosti za njen snažniji uticaj.
Reference
Babić, J., Bojanić, P. (2012) Globalno upravljanje svetom. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Bajagić, M. (2012) Međunarodna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija
Binnendijk, H., Kugler, L.R. (2006) Seeing the elephant. Washington, DC: Center for Technology and National Security policy
Bubanja, P. (1987) Filozofija mira. Kruševac
Deutsch, K. (2014) Political Community and the North Atlantic Area. u: Nelson, B., Stubb A. [ur.] The European Union Readings on the Theory and Practice of European Integration, London: Lynner Riener Publisher, 2014, p. 123-145
Dunne, T. (2001) Liberalism. u: Baylis J., Smith S. [ur.] The Globalization of World Politics, London: Oxford University Press
Fukujama, F. (1999) Kraj istorije i poslednji čovek. Podgorica, itd: CID
Hobs, T. (1991) Levijatan. Niš: Gradina
Hobs, T. (2006) Čovek i građanin. Beograd: Hedone
Kant, I. (1995) Večni mir - filozofski nacrt. Beograd: Gutenbergova galaksija
Long, K. (2008) The anti Hobbes? Montesquieu's contribution to international relatons theory. In-Spire Journal of Law, Politics and Societies, Vol. 3. No. 2
Mandelbaum, M. (2004) Ideje koje su osvojile svet. Beograd: Filip Višnjić
Miršajmer, D. (2009) Tragedija politike velikih sila. Beograd: Udruženje za studije SAD u Srbiji
Rakić, V. (2010) Kant i Rols: od večnog mira do statusa kvo u međunarodnim odnosima, Rizik Moć Zaštita. Beograd: Službeni glasnik
Romčević, B. (2010) Filozofija i pitanje bezbednosti, Rizik Moć Zaštita. Beograd: Službeni glasnik
S., Stojanović, H. (2012) teorija ljudske prirode i perspektive mira i poretka. Beograd: VIZ
Stojanović, S. (2009) Globalizacija i bezbednosne perspektive sveta. Beograd: VIZ
Volc, K. (2008) Teorija međunarodne politike. Beograd: CCVO
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
DOI: 10.5937/vojdelo1701074S
objavljen u SCIndeksu: 27.12.2017.

Povezani članci

Vojno delo (2007)
Proces denacionalizacije i bezbednost
Stojanović Stanislav

Vojno delo (2008)
Perspektive bezbednosti savremenog sveta
Stojanović Stanislav

Vojno delo (2017)
Geostrateški položaj Krima kao činilac bezbednosti crnomorskog regiona
Milosavljević Slađan, i dr.

prikaži sve [74]