Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:13
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 8 od 9  
Back povratak na rezultate
2001, vol. 49, br. 1-4, str. 334-349
Makijavelijev antropološki pesimizam
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Ključne reči: Makijaveli; ljudska priroda; antropološki pesimizam; data i zadata ljudska priroda
Sažetak
Predmet ovog rada je Makijavelijevo poimanje ljudske prirode sa stanovišta odnosa dobra i zla u njoj. On zastupa stanovište antropološkog pesimizma što znači da su, to po njemu, ljudi više skloni zlu nego dobru. To, međutim nije indikativan sud, koji podleže preispitivanju i osporavanju sa stanovišta iskustvenih činjenica, nego je to pretpostavka koje se novi vladar mora držati da bi imao uspeha u svom naumu. Pri tom su posredi dve pretpostavke o ljudskoj prirodi: jedna se tiče naravi onih kojima se vlada a druga naravi onih koji vladaju ili to hoće da postignu. Uz to i prvi i drugi imaju ne samo datu nego i zadatu prirodu. Tako vladar, posebno novi mora da ima dve prirode: jednu zatečenu i datu, drugu stečenu i zadatu, koja se učenjem i navikom usađuje. Prva je ljudska, druga je zverska. A ova druga takođe je udvojena, pa vladalac, treba da nalikuje dvema zverima: lisici i lavu.
Reference
Bekon, F. (1952) Eseji ili Saveti politički i moralni. Novi Sad: Matica srpska
Ciceron Marko, Tulije O dužnostima
Machiavelli, N. (1985) Izabrano djelo. Zagreb: Globus
Makijaveli, N. (1964) Vladalac. Beograd: Rad
Schmitt, C. (1963) Der Begriff des Politischen. Berlin, itd: Duncker and Humbolt
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci