2018, vol. 70, br. 3, str. 89-107
|
|
Ekološki aspekti nacionalnog sistema bezbednosti sagledani kroz prizmu delovanja organizacije UN u kriznim područjima - studija slučaja: Haiti (2004-2017) - kritički osvrt na nesrazmernost napora uloženih u razvoj sistema nacionalne i ekološke bezbednosti
Univerzitet Educons, Fakultet za primenjenu bezbednost, Sremska Kamenica, Srbija
Sažetak
Posmatrajući Haiti sa aspekta ekološke bezbednosti jasno je da najveći problem po pitanju nacionalne bezbednosti ove karipske države nije isključivo njen fizički aspekat ili stabilnost političkog sistema. Uporedna analiza ulaganja u razvoj sistema nacionalne i ekološke bezbednosti na Haitiju u periodu od 2004. do 2017. godine ukazuje na ekstremne nesrazmernosti i umanjenje ulaganja međunarodnih činilaca i same države u sistem nacionalne bezbednosti, pri čemu se minimalno ulaže u sistem ekološke bezbednosti. Degradacija već uništenog eko-sistema i životne sredine Haitija predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku celokupne nacije, pri čemu država ne poseduje defanzivne kapacitete da se bilo oporavi od šokova kojima je izložena usled negativnog delovanja uzastopnih elementarnih ili manmade nepogoda. Sa najavljenim povlačenjem mirovne operacije UN MINUSTAH sa Haitija izvesna degradacija eko-sistema i životne sredine verovatno će dovesti do backfire efekta na do sada ostvarene relativne uspehe organizacije UN u stabilizaciji bezbednosnog okruženja. Odlaganje kvalitativnog pomaka u promeni evidentno negativnog trenda po pitanju ekološke bezbednosti Haitija predstavlja tempiranu bombu u formatu neizbežne ekološke katastrofe, čije će nerešavanje, po svemu sudeći, doprineti evoluciji novih nestabilnosti i urušavanja sistema šire nacionalne bezbednosti u skoro nastupajućem post-UN periodu. Dakle, degradacija eko-sistema Haitija predstavlja validnu latentnu negaciju uspeha organizacije UN u stabilizaciji nacionalnog bezbednosnog okruženja države primaoca pomoći.
|