Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 2 od 25  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 56, br. 1-3, str. 72-81
Manipulacija ličnim podacima sa društvenih mreža koji se odnose na zapošljavanje i načini za suprotstavljanje internet (sajber) mobingu
Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Stomatološka klinika
Ključne reči: zlostavljanje na radnom mestu; mobing; internet (sajber) mobing; lični podaci; društvene mreže
Sažetak
Opšteprihvaćena definicija zlostavljanja na radnom mestu, ni u 'realnom' ni u virtuelnom radnom okruženju, još uvek ne postoji. Ipak, oko njegovih pojavnih oblika nema sumnje: zlostavljanje na radnom mestu može da se ispolji kao verbalno i neverbalno, psihičko i fizičko zlostavljanje i poniženje. Posebno pogodno mesto za podsticanje grupne mržnje u okviru radnog okruženja, napade na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima, širenje nasilnih i uvredljivih komentara, slanje pretećih i kreiranje tzv. 'fantomskih' profila koje sadrže priče, crteži, slike i šale na račun žrtve predstavljaju društvene mreže. Vid mobinga koji se vrši na internetu je i manipulacija ličnim podacima koji su objavljeni na društvenim mrežama, kao vid svojevrsne kontrole koju poslodavci mogu da vrše nad životima i slobodnim vremenom svojih zaposlenih. Ovakva vrsta provere i etiketiranja poistovećuje se sa diskriminacijom na nacionalnoj, seksualnoj, rodnoj, političkoj pripadnosti određenim grupama, pa kao takva ne može biti relevantna za zasnivanje radnog odnosa. Za ukazivanje na mehanizme nastanka i posledice mobinga koji se vrši korišćenjem interneta i društvenih mreža, veoma je važno za preventivno delovanje koje može biti organizovano na tri nivoa: primarna, sekundarna i tercijalna prevencija.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 26.07.2018.

Povezani članci

Nema povezanih članaka