Tokom istraživanja u obrazovanju jasno je uočeno da socijalna interakcija igra veoma bitnu ulogu prilikom učenja i razvoja. U ovom radu se bavimo skorašnjim napretkom sociokulturne perspektive u psihologiji koja je pokazala dijalošku dimenziju učenja i omogućila da se uzme u obzir socijalna interakcija kao matrica za razvoj, a ne psihološki proces koji je promenljiv i koji jedva ima 'uticaja' (Baucal, Arcidiacono & Buđevac, 2011; Grossen, 2009; Psaltis, Gillepsie, & Perret-Clermont, 2015). U obrazovnom kontekstu, argumentativna interakcija se uzima kao potencijalno sredstvo učenja. Mada u nekim slučajevima rezultati argumentativnih aktivnosti ne postižu ciljeve učenja koje očekuju nastavnici: učenici se konfrontiraju i pokušavaju da 'pobede' ili da se suoče sa teškoćama prilikom razvijanja kontraargumenta i sadržaja koji dopušta efektno epistemološko istraživanje teme u okviru diskusije. Jedna od glavnih poteškoća sagovornika je 'slaganje sa neslaganjem' i razvijanje teme sa relevantnim informacijama. Uzimajući u obzir sociokulturnu perspektivu u vezi sa argumentacijom, neki autori su bacili svetlo na kulturnu i komunikacionu dimenziju argumentacije, koja ne može da se svede na sistem formalnih procedura, već je smeštena u relaciono i institucionalno okruženje (Muller Mirza, Perret-Clermont, Tartas & Iannaccone, 2008). Argumentacija je uokvirena aktivnostima u koje su uključeni pojedinci i način na koji oni obezbeđuju sadržaj nekoj aktivnosti. Štaviše, iz perspektive konverzacije, sagovornici u argumentativnoj diskusiji se, izgleda, suočavaju sa duplim teškoćama koje Traverso (Traverso, 2001) naziva 'kontradiktornim pritiskom': 'pritiskom odnosa', argumentacija, uopšte u razgovoru, vodi do slaganja i izbegavanja neslaganja i 'pritiska sadržaja', to jest ostaje konzistentna, i razvija se tema u toku diskusije. U ovom radu predstavljamo i diskutujemo o pedagoškom projektu koji je imao za cilj da navodi učesnike da 'se slažu ili ne slažu' i da istraže kompleksna pitanja na epistemološki način, tokom kursa psihologije na fakultetu. Ovo pitanje je uzeto iz debate iz socijalne psihologije i odnosi se na iskustvo Džejn Eliot u vezi sa diskriminacijom (ovo iskustvo, koje je omogućilo studentima da iskuse diskriminaciju, kritikovano je iz etičkih razloga). Cilj pedagoškog projekta bio je razvijanje znanja i svesti o diskriminaciji i njenom psihosocijalnom procesu uz pomoć sredstva 'igra po ulogama', u kojoj su studenti igrali uloge psihologa, koji su zamoljeni da pomažu socijalnim radnicima suočenim sa rasnim nasiljem među studentima. U prvom delu rada bavimo se studijama socijalne interakcije koja prihvata sociokulturnu i dijalošku perspektivu koja tvrdi da socijalne interakcije ne mogu da se vide kao jednostavne varijable koje 'imaju uticaja' na proces učenja. U drugom delu razvijamo ideju da je argumentacija kulturna aktivnost sa kognitivnim i relacionim, afektivnim i komunikativnim osobenostima. U trećem delu predstavljamo teorijske okvire pedagoškog projekta koji je implementiran u univerzitetski kurs socijalne psihologije. Posle prezentacije metodoloških sredstava koja smo koristili za analizu naših podataka, sačinjenu od jedanaest sesija u kojima je učestvovalo trideset pet studenata, raspoređenih u grupepo troje ili četvoro, diskutovali smo o rezultatima analize argumentovane diskusije koju su razvili studenti. Da li se oni slažu ili ne slažu? Kako podnose neslaganje? Da li ih neslaganje vodi u epistemološko istraživanje? Analiza se usredsređuje pre svega na strukturu sesija, a onda na argumentovane poteze, metodološkim sredstvom, kao što je ono koje su razvili Nil Merser i kolege (istraživački razgovor) i Selma Leitao (Selma Leitao 2000). Rezultati pokazuju da studenti kokonstruišu socijalni okvir u kojem neslaganje može da se izrazi i 'duboko' istraživanje teme može da se razvije. Ovaj nalaz se analizira ispitivanjem uloge opšteg značaja kao što je okruženje u akademskom kontekstu. Ispitujući specifičan dizajn i objašnjavajući teorijsko poreklo, nadamo se da ćemo doprineti odrazu i kompleksnosti procesa interakcije i konstrukciji uslova njene dinamike. Važnost razvoja argumentovanih veština od strane studenata, koje se odnose na određeno profesionalno polje, takođe se naglašava.