Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:19
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:11

Sadržaj

članak: 7 od 89  
Back povratak na rezultate
2021, vol. 12, br. 3, str. 309-329
Diskurs savremenog terorizma
Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Srbija

e-adresaalex.mag.ilic@gmail.com
Sažetak
U ovom radu autor razmatra karakteristike diskursa o savremenom terorizmu. Kada je u pitanju terorizam, ljudi o njemu saznaju uglavnom preko medija. Imajući to u vidu, čini se važnim analizirati dominantni diskurs o terorizmu koji oblikuje percepciju javnosti o savremenom terorizmu na globalnom nivou. Uticaj specifične slike terorizma nije ograničen samo na građane koji žive u zemljama koje su suočene sa terorističkom pretnjom ili konkretnim napadom. Demistifikacija diskursa o savremenom terorizmu tj. proces utvrđivanja karakteristika dominantnog diskursa počinje analizom fenomenološke dimenzije savremenog terorizma, u smislu definisanja i njegovog označavanja. Poređenje starijeg, tradicionalnog pristupa u razumevanju terorizma i savremenog, otkriva neke konceptualne razlike koje bi mogle imati ozbiljne posledice u oblasti percepcije i borbe protiv terorizma. Novi pristup dobija na zamahu sa događajima od 11. septembra i formira se nakon sličnih događaja na evropskom kontinentu. U srži razumevanja savremenog terorizma je diskurs o islamskom terorizmu zasnovanom na religiji. Mnogi drugi poznati oblici terorizma su nekako postali nepotrebni, van fokusa, uprkos njihovom prisustvu širom sveta, u oblastima koje nisu deo brige zapadnog društva. S druge strane, terorizam koji privlači pažnju zapadne javnosti prenaglašen je načinom medijskog izveštavanja čiji je cilj da izazove paničnu reakciju. Specifičan diskurs o savremenom terorizmu utiče na to kako ga shvata šira javnost, a posebno na stvaranje stereotipa o modernom (savremenom) teroristi i širenje straha od terorizma. Formiranje i održavanje stereotipa o savremenom terorizmu, koji naglašava ulogu islama i pripadnika islamske zajednice u planiranju i sprovođenju terorističkih akcija, stvara sve veći jaz među ljudima, posebno u zemljama pogođenim terorističkim napadima. Uticaj stereotipa je vidljiv u svakodnevnom životu, u različitim situacijama, a utiče i na ljude koji su rođeni i/ili odrasli na teritoriji zemalja pogođenih terorističkim napadom i koji su pripadnici zajednica koje su označene kao sumnjive u kontekstu terorizma. Takve osobe su a priori sumnjive, čak i bez ikakvih dokaza, direktnih ili indirektnih, o svom učešću u terorističkim aktivnostima. Posle 11. septembra i nekoliko terorističkih napada u Evropi, strah od terorizma je na visokom nivou u pomenutim delovima sveta, tj. ljudi koji žive u tim oblastima ili po njima putuju su pod uticajem medijskih slika terorizma. Diskurs o savremenom terorizmu takođe podrazumeva odgovarajuću percepciju rizika od terorizma. Izveštavanje medija utiče na percepciju visokog rizika pojedinih zemalja ili područja u kontekstu terorizma. Iako donošenje zaključaka o riziku od terorizma zavisi od analize koja se mora sprovesti posebno u svakoj zemlji ili regionu, i ovaj segment je pogođen procesom globalizacije, pa javnost širom sveta rizik od terorizma doživljava kao realan i konstantan. Slična situacija je i u Srbiji i u tom smislu rezultati ograničenih istraživanja o percepciji terorizma među studentskom populacijom u Srbiji, prikazani u radu, u izvesnoj meri pokazuju postojanje ovakvog globalnog uticaja.
Reference
*** (2018) Global terrorism database 2018. https://www.start.umd.edu/data-tools/global-terrorismdatabase-gtd 01. July 2021
*** (2005-2019) Krivični zakonik (Criminal Code). Official Gazette of the RS, n° 85/2005, 88/2005 -corrigendum, 107/2005 -corrigendum, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 and 35/2019
*** (2019) Global terrorism overview: Terrorism in 2019. https://www.start.umd.edu/publication/global-terrorism-overview-terrorism-2019, 10. July 2021
*** (2020) Global terrorism index 2020. https://www.visionofhumanity.org/wp-content/uploads/2020/11/ GTI-2020-web-1.pdf 12. July 2021
Amato, D.S. (2019) Terrorist threat and crime in French counter terrorism policy-formulation. European Journal of Criminology, 16(3), 332-350
Beck, U. (2002) The terrorist threat: World risk society revisited. Theory, Culture & Society, n° 2, vol. 19, pp. 39-55
Bek, U. (2011) Svetsko rizično društvo - u potrazi za izgubljenom sigurnošću. Novi Sad: Akademska knjiga, [orig. Beck U. /2007/: Weltrisikogesellschaft: Auf der Suche nach der verlorenen Sicherheit, Frankfurt am Main]
Bila, A. (2017) Working paper 8: Dominant islamophobic narratives. France: CERS
Bordbar, A., Mohammadi, S., Parashi, P., Butenko, V. (2020) Globalization and islamophobia: Critical view at globalization's impact on expansion of islamophobia. Journal of Politics and Law, n° 4, vol. 13, pp. 72-80
Brigs, A., Berk, P. (2006) Društvena istorija medija - od Gutenberga do Interneta. Beograd: CLIO, [orig. Briggs A., Burke P. /2005/: A Social History of the Media, Cambridge]
Carrabine, E., Cox, P., Lee, M., Plummer, K., South, N. (2009) Criminology: A sociological introduction. Abingdon: Routledge
Clement, M., Scalia, V. (2020) The strategy of tension: Understanding state labeling processes and double-binds. Critical Criminology, 29(3), 569-588
Coaffee, J. (2009) Protecting the urban: The dangers of planning for terrorism. Theory, Culture & Society, n° 7-8, vol. 26, pp. 343-355
Cohen-Louck, K., Levy, I. (2020) Risk perception of a chronic threat of terrorism: Differences based on coping types, gender and exposure. International Journal of Psychology, 55(1), 115-122
Filipović, M. (2018) Društveni žigovi - sociološki eseji. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Izdavači centar (ICF)
Fischer, P., Postmes, T., Koeppl, J., Conway, L., Fredriksson, T. (2011) The meaning of collective terrorist threat: Understanding the subjective causes of terrorism reduces its negative psychological impact. Journal of Interpersonal Violence, 26(7), 1432-1445
Giddens, A. (2005) Scaring people may be the only way to avoid the risks of new-style terrorism. NewStatesment, 10 January, https://www.newstatesman.com/node/161244, 07. March, 2021
Hasisi, B., Margalioth, Y., Jonathan-Zamir, T., Perry, G., Zamir, R., Haviv, N. (2020) Mitigating the consequences of invasive security practices: A quasi-experiment in an international airport. Journal of Experimental Criminology, 17(4), 611-628
Ignjatović, Đ. (2019) Kriminologija. Pravni fakultet, Univerziteta u Beogradu
Ilić, A. (2017) Mediji i kriminalitet-kriminološki aspekti. Beograd, doctoral dissertation defended at Faculty of Law, University of Belgrade
Ilić, A. (2018) Media reporting on refugees and related public opinion in Serbia. u: Kury H., Redo S. [ur.] Refugees and Migrants in Law and Policy: Challenges and Opportunities for Global Civic Education, Cham: Springer Nature, 137-161
Ilić, A., Banović, B. (2018) Urbanization of the fear of crime. u: Stanarević S., Đukić A. [ur.] Urbana bezbednost i urbani razvoj, Beograd: Čigoja štampa, vol. 1, pp. 51-66
Kaufman, S.B., Niner, H. (2019) Muslim victimization in the contemporary US: Clarifying the racialization thesis. Critical Criminology, 27(3), 485-502
Kleemans, E.R. (2008) Terrorism, organised crime and European criminology. European Journal of Criminology, n° 1, vol. 5, pp. 5-12
Köhalmi, L. (2016) Terrorism and human rights. Journal of Eastern-European Criminal Law, vol. 1, pp. 159-165
La, F.G., Dugan, L. (2009) Research on terrorism and countering terrorism. Crime & Justice: A Review of Research, 38(1), 413-478
Maluf, A. (2016) Ubilački identiteti. Beograd: Laguna, [orig. Maalouf A. /1998/: Les Identités meurtriéres]
Mcmullan, L.J. (2006) News, truth, and the recognition of corporate crime. Revue canadienne de criminologie et de justice pénale, n° 2, vol. 48, pp. 905 -939
Mucchielli, L. (2011) L'invention de la violence: Des peurs, des chiffres et des faits. Paris: Librairie Arthéme Fayard
Mythen, G., Walklate, S. (2006) Communicating the terrorist risk: Harnessing a culture of fear?. Crime, Media, Culture: An International Journal, 2(2), 123-142
Näsi, M., Tanskanen, M., Kivivuori, J., Haara, P., Reunanen, E. (2020) Crime news consumption and fear of violence: The role of traditional media, social media, and alternative information sources. Crime & Delinquency, 67(4), pp. 1-27
Nellis, A.M., Savage, J. (2012) Does watching the news affect fear of terrorism?: The importance of media exposure on terrorism fear. Crime & Delinquency, 58(5), 748-768
Oswald, D.L. (2005) Understanding anti-Arab reactions post-9/11: The role of threats, social categories, and personal ideologies. Journal of Applied Social Psychology, 35(9), 1775-1799
Roa, O. (2017) Džihad i smrt. Novi Sad: Akademska knjiga, [orig. Roy O. /2016/: Le djihad et la mort, Paris]
Rothe, D., Muzzatti, S.L. (2004) Enemies everywhere: Terrorism, moral panic, and US civil society. Critical Criminology, 12(3), 327-350
Simeunović, D. (2009) Terorizam. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet
Svensen, Fr.L.H. (2008) Filozofija straha. Beograd: Geopoetika, [orig. Svensen L. Fr. H. /2007/: Frykt, Oslo]
Tompson, K. (2003) Moralna panika. Belgrade: CLIO, [orig. Tompson K. /1998/: Moral Panics]
Wilkinson, P. (2005) International terrorism: The changing threat and the EU's response. Chaillot Paper, nº 84, Paris, Institute for Security Studies
Williamson, H., Murphy, K. (2020) Animus toward Muslims and its association with public support for punitive counter-terrorism policies: Did the Christchurch terrorist attack mitigate this association?. Journal of Experimental Criminology
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/crimen2103309I
primljen: 11.11.2021.
prihvaćen: 15.12.2021.
objavljen u SCIndeksu: 28.01.2022.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Nema povezanih članaka