Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 2 od 61  
Back povratak na rezultate
2021, br. 53, str. 29-39
Prilog proučavanju zemljopisne leksike, antroponimije i toponimije u poemi "Sutjeska" Mirka Banjevića
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Filološke katedre, Katedra za srpski jezik i književnost

e-adresajasovicgolub@gmail.com
Projekat:
Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (MPNTR - 178020)

Ključne reči: Mirko Banjević; Sutjeska; poezija; geografska leksika; onomastičke jedinice
Sažetak
Predmet naših istraživanja u ovom radu jeste geografska leksika i terminologija ekscerpirana iz poeme Sutjeska pesnika Mirka Banjevića. Pomenuta Banjevićeva poema objavljivana je više puta. Prvi put je objavljena odmah posle Drugog svetskog rata 1946. godine u izdanju podgoričke "Pobjede", a kasnije je preštampana u izdanju Izdavačkog preduzeća "Rad" 1953. godine u Beogradu, beogradskog "Kosmosa" 1958. godine i u izdanju Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1961. godine. Građa za ovaj rad ekscerpirana je iz Kosmosovog izdanja iz 1961. godine.

На српској, односно југословенској, књижевној и песничкој сцени Мирко Бањевић се јавио својом првом књигом песама под насловом Побуне ума, која је објављена у Никшићу 1930. године. На простору који данас припада Републици Црној Гори, у свом завичајном граду Никшићу, Бањевић ће објавити и своју другу песничку збирку под насловом Шуме 1938. године.

Прву књигу песама на подручју Србије, а своју трећу књигу, објавио је у Параћину 1940. године под насловом Огњена јутра (Бањевић 1965: 202–203).1

Мирко Бањевић је рођен 1905. године у селу Папрати код Никшића. У Београду је завршио студије књижевности и радио је као професор српскохрватског језика и књижевности у више места бивше Југославије. Прикључио се 13. јула црногорским партизанима и у њима остао до ослобођења земље од фашизма 1945. године. После ослобођења радио је у културним институцијама и издавачким предузећима. Објавио је још неколико књига песама и поема.2

Предмет наших истраживања у овом раду су ономастичке јединице и географска лексика и терминологија ексцерпирана из текста поеме Сутјеска. Поменута Бањевићева поема објављивана је више пута. Први пут је објављена одмах после Другог светског рата 1946. године у издању подгоричке „Побједе“, а касније је прештампана и публикована у издању Издавачког предузећа „Рад“ 1953. године у Београду, београдског „Космоса“ 1958. године и у издању Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу 1961. године. Грађа за овај рад ексцерпирана је из Космосовог издања објављеног 1961. године, обима 83 странице текста.

Поема Сутјеска има два певања, а свако певање садржи по двадесет песама. Оба певања почињу кратким пролозима, са по једним римованим катреном. За писање оба пролога (Први дио, Други дио) употребљено је укупно четрдесет облика (осамнаест речи за Први дио и двадесет две за Други дио).3

Осим тога, првом певању претходи песма са насловом У маршу, у којој се налази пет-шест лексичких јединица (земљописних назива) које су предмет наших истраживања (стр. 5–6). У завршној песми првог дела поеме под насловом О Сутјеско осим неколико географских лексема и термина употребљено је и неколико топонима и антропонима (Бањевић 1961: 40-41).

Други део поеме завршава се песмом Споменик за чије писање је Бањевић употребио 96 облика, односно речи, међу којима има и географских термина (гора, горски, страна, лом, камен, ријека) и два топонима који су били неизбежни за локализацију места на ком се одиграла једна од највећих битака Другог светског рата вођених на тлу Краљевине Југославије. То су хидроним Сутјеска и ороним Зеленгора (Бањевић 1961: 83).

О књижевно-естетским вредностима поезије Мирка Бањевића и о њеним дометима, посебно о његовим поемама и поеми Сутјеска писали су и донели своје закључке и судове наши најпознатији књижевни теоретичари и аналитичари. Велики број тих радова објављен је пре његовог упокојења.

Међутим, о језику песничког дела нашег писца писано је веома мало.4 Тек спорадично и без дубљег залажења у његово језичко ткање којим је настао његов песнички израз. Неки истраживачи, а међу њима практично нема оних чија је ужа струка наука о језику, осврћу се узгред на дијалекатске наносе употребљене у Бањевићевој поезији и на неке лексичке слојеве. Нарочито на локалну, покрајинску, лексику преузету из завичајног говора, говора Никшића и његове околине, на његове неологизме и слично (Стојовић 1965: 7–18).5

Свако књижевно-уметничко дело, прозна творевина или песма, неминовно настаје од речи. Oд лексике која је саставни део, односно само један сегмент (слој), свега онога што зовемо језиком. Једноставно, не постоји ни песма ни прича, нити било које књижевно дело у ком нема речи. Оне, свакако, као и ове употребљене у тексту поеме Сутјеска, могу припадати различитим слојевима и бити различитог порекла.

Код Бањевића оне су углавном преузете из стандардног језика. Многе од њих су преузете из општег фонда облика којима се свакодневно служимо и могу значењски припадати различитим сферама човековог живота и рада. Али, има и речи којих нема ни у лексиконима стандардног језика ни у речницима народног језика. Неке од њих песник ствара сам у својој песничкој радионици. У неким другим приликама песник ће обичним лексемама дати сасвим друго, посебно, поетско значење. У једном стиху Бањевић употребљава речи: Сутјеска, рити, разбити, зелен, грива, које су опште познате и имају јасно значење. У Бањевићевој поеми су употребљене у стиху – Сутјеска рије// разбија зелену гриву, оне се транспонују у песнички језик и на тај начин престају бити само лексика језика песме, што је уистину свака реч употребљена приликом писања творевине зване песма (Богдановић 2011: 11).

У анализираној поеми Мирка Бањевића у којој је употребљено близу пет хиљада облика, регистроване су 79 ономастичке јединице. Њихов број није мали с обзиром на чињеницу да се ради о лирској поезији којој није својствено то да садржи много података и лексема којима се било шта именује или се може именовати.

Међутим, будући да се ради о поеми у којој је опевана једна од најзначајнијих битака Другог светског рата, која се одиграла у кањону реке Сутјеске, очекивано је да хидроним Сутјеска буде најфреквентније, не само име него и најчешће понављана реч у књизи. Хидроним Сутјеска поменут је 22 пута: Сутјеска тијесна тече, Станац Сутјеска рије (9), Сутјеска гдје је (9, 10), Жестином Сутјеска хрли (10), срести Сутјеску хитру (11), За славом Сутјесци лете, Сутјеско водо студена (16), ријеку Сутјеску мине (17), вирове Сутјеске ријеке (18), у Сутјесци мутној (20), слегли се Сутјеском коњи, // низ обронке Сутјеске (22), Сутјеска мутна (23), војска на Сутјеску слеже (28), Сутјеском у валовљу шуме (38), О Сутјеско, водо ледна, // војска броди на Сутјесци (40), крај Сутјеске (49), јек Сутјеску успљускује (56), који се у Сутјеску стани (66), Сутјеску прелази Тито// Сутјеску ледену (78).

Писац је четири пута поменуо реку Пиву: сред голе Пиве, Пиво, ускипи једом (12), запјењену ријеку Пиву (14), Тито је прешао Пиву (78); три пута реку Дрину: у љуту навире Дрину (10), и Дрину прећи ће воду//Дрину валовиту (78); једном и реку Врбницу: На газу Врбнице (62).

У испитиваној поеми употребљено је и више од двадесет земљописних термина и лексема за именовање вода и водених површина. Највише потврда имају лексеме ријека: ток је ријеке бржи (12), запењену ријеку (14), пред нама ријека (16), у шуми на ријеци (83); вода: Воде! Угаси ми жеђу! // вода на валове тече (13), хладној води (40); извор: извор из сваке жиле (6) Ту бистри извори бију (9), хладни извори (81); језеро: пређи језера (10), језеро замагљено (69), и ви језера (80); газ: на газу роморе гласи (62), газе без газа (24); вир: над горским виром (82); врело: топло врело (38), с бистрим врелима (79); издан: снизио се издан (49); слап: слапови свјежи (38); бујица: бујице рјечне (83).6

Мала је фреквентност осталих топонима којима се именује простор на долинским странама реке Сутјеске. Преовладавају имена узвишења: Из стијена Зеленгоре (9), Зеленгору свија туга (40), Зеленгора слегла (51), од врха Зеленгоре (83); над њом Волујак празан (10), Волујак подивља данас (15); Маглић јој маглена стража (10), Маглић подмукли (15). Остали регистровани оними су крајевна имена, имена држава и слично: народ са Балкана, Босна тужна за њим (49), села питоме Жупе (50), Црне Горе бунтовне (9), Из Црне Горе, Лике, Србије, за сином из Далмације (82) и само два етнонима: немушти прилегли Готи (26), једна рука над Србима сама (47).7

У тексту Бањевићеве помене Сутјеска употребљено је и тридесет антропонима. Пописани антропоними су различитог порекла. Преовладавају мушка лична имена. Далеко је најфреквентније лично име легендарног народног хероја Саве Ковачевића које се помиње девет пута: загрмље Сава, за Савом Сутјесци лете (16), Сава стравни (32), Савина војска, Савини борци (40), Жали Саву и дружину (41), ту Сава паде (51), над Савом лук звијезда (52), и Сава и брат (66).

Два пута је потврђено мушко лично име Драган: Сахрани Драгана гдје омлазје расте (53), и мали Драган синовац (66); а по једном имена Душан: О Душане, то гора пролиста (50); Горан: Горану грлом (47); Љубинко: О Љубинко, гдје су ријечи меке? (45).

У првом делу поеме није поменуто ниједно женско лично име. У другом делу налазимо три имена: Љубица, Стана и Станка. Прво, са атрибутивом мајка: мајка Љубица (53), друго је име погинуле партизанке употребљено у форми присвојног придева: рука Станкина (77), а треће, хипокористичког облика Стана: Стано, брижно ти чело (45).

У читавој поеми само су два борца означена пуним именом и презименом: Бојовић Душан паде и Љешковић Никола млади (32) и оба су поменута у првом делу поеме.8

Једини патроним употребљен у поеми Сутјеска јесте презиме народног хероја Веселина Маслеше: Маслеша лежи покрај друма (49). У стиху Бијелац у стрмен њиску кваси (52) регистрован је једини хипоним и уопште једини оним зоонимског порекла.

Врховни командант партизанских јединица, Јосип Броз, поменут је само у једној, осамнаестој песми другог дела, личним надимком Тито, четири пута: пројезди Тито на коњу, Тито је прешао Пиву, Сутјеску прелази Тито, и војску превести Тито (78). Ексцерпиран је и један пример са породичним надимком Мизара народног хероја Саве Ковачевића: туга и бол срцем зави//и друг за Мизару пита друга (51).9

Саставни део поетског текста Мирка Бањевића јесу и употребљени неаутентични оними. Такав је оним Зелени којим је песник асоцијацијом према боји и изгледу униформе именовао непријатељског војника: Од Зеленога који зубат гвожђем до зуба (60). Јасна је и асоцијација казана само првим слогом имена реке Мораве: Ој Моо…одговара мртви пој (67). Елиптичном хидрониму експресивну вредност увећава значајно употреба алонжмана реализована понављањем вокала оо… којом се асоцира јасно на песму „Ој, Мораво“. У ову групу смо сврстали и деонимизирани ороним Зеленгора: језде зелен гором ко звијезде (40) и име једне од партизанских бригада или какве друге војне формације казано моноремском конструкцијом Пета!..., реализованом номинативним сингуларним обликом за женски род редног броја пет.

Део ономастичког корпуса поеме Сутјеска јесу свакако и хрематоними који су песнику послужили за именовање неких борбених средстава, књижевних дела, али, пре свега, за именовање партизанских елитних јединица, њихових пролетерских бригада. На пример: „јункерси“ црни с неба (15), неће вам помоћи „штуке“ (16), и „штуке“ притисле, друже (31) и „шарац“ душмански (36); гдје у пјесми Јама изли од туге бисерје (48); Из Пролетерске прве!, Из Прве далматинске!, Из Друге србијанске, Из Треће санџачке, рођо!, Из Четврте црногорске сјекле!, Из Пете црногорске стравне!, Из Шесте босанске, друшкане!, Из Седме крајишке љуте! (67), Из Осме банијске свуд!, Из Мајевићке, мали! Из Десете херцеговске, болан! (68).

Пописана је и апелативна лексика и терминологија која служи за именовање простора, географских објеката и објеката које је створио човек. Лексеме ове врсте класификоваћемо у шест група према њиховим семантичким вредностима и навести по азбучном реду:

 а) називи за именовање узвишења:

 било: планинска грозде се бűла (36);

 брдо: брдо по брдо (5), У маглу зави се брдо (33), брдом полако колона замиче (73), брда дијели (83);

 вис: пао је на повији вису (32), на видику далека виса (34), до виса да стигну (54);

 врлет: кроз врлети суче (9);

 врх: кад врхове освоје наши (30), сјенке врховима мину (34), и прамење врхове пије (36), врхови ведрит у вашим очима (46), сјен врхова крочи (54), од врха Зеленгоре (83);

 гора: испод гранате горе (9), камење стаситих гора (9), кроз горске сплетове жила (11), о горо зелена, // да некад крене и горје (13), што гором стравичном јечи (15), Свјетлица гором плане (17), док ноћ над горама плине (17), разгрћу синови гора (18), у гору мрчину густу (20), Сава полетје гором (20), коњи вриште негдје у гори (25), из горе лиснате (30), провали се гором (31), јекнуше горе (33), И гора узмућена сва (36), дубоко у гори (36), гдје само пало је горје (38), у гори се јеле диве (40), млади мјесец на гори // то гора пуста пролиста (50), Јунака жали и гора и трава (51), по гори сабрат // рањене скрила гора (65), оба брата заједно у гори (73), нестаде за гором (74), прешао гору зелену (78), пребрах суманут сву гору (79), претворише горе у ров (80), над горским виром (82);

 кланац: сваки су засули кланац (15), пробија кланце (18), без стаза кланаца (27), румењу се сквасише кланци (28), на тијесни кланац, // јадикови кланац (37);

 ком: и дах је сувљи уз ком сури (15); коса: Гдје бијах при коси (73); клисура: у клисуре суре (27);

 литица: низ литице горе (6), што литицом гредом (12);

 лом: кроз лом задимљен (79), нек урасте у лом (83);

 обронак: низ обронке стрме (18), низ обронке Сутјеске дивље (22);

 падина: уз падину тежу (54), на голој падини (76);

 планина: планинама стопа по стопа (5), планине ломне (9), за нама планина, у вас кроз планине (16), планина ко да се слила (23), муње сијеку планину (34), и планинска грозде се биűла (36), планина се креће (51), планина се склања (54), у планини руке (76), Планино моја (79, 80), мучиш планино нијема (79), У снажну даху наших планина (81), планинелази,// и ви сте планину гледале (81), планино моја, знаш ли (82);

 страна: газим уз стрме стране (5), низ сњежник замрзлих страна (10), странама опет ћеш заћи (11), огањ састави стране (12), Што су стрљане стране? (14), низ трошне стране (17), страном над обалом (26), странама полети горе (38), Врх стрме стране (49), низ наше стране (69), и он уза страну (74), уз горске стране (83);

 тимор: орли с тимора (29);

 хрид: хридине црне (28);

 б) називи долина, улегнућа, равничастог терена:

 бездан: црног бездана (29), покрените бездна (80);

 вa̋ ла: у вa̋ ли снијег (6), из тамне подмукле вa̋ ле (30); и лети прелети

вa̋ ле (38);

 до: дол по дол (5), продоли зелене (69); јама: Свуда је јама и клање (47);

 поље: пространа поља (19), с бојне пољане (45), и шума и поље (73);

 понор: понори пукли (14);

 увала: увалом дубоком зађи (10), увалом топови тутње (17); урвина: кроз урвине тучне (80);

 шанац: подмукли шанац (15), и шанац са земљом сравни (32);

 в) називи површине тла према облику, положају и квалитету земљишта:

 алуга: Још бомба алугом рикне (36), Куд су наше дивизије алугом

прошле (62);

 груда: срце је уогњена груда (34);

 дубрава: загрмље низ дубраве (16), рошавом дубравом (18), плотун се по дубрави (51);

 земља: Земља је отворила куте (29), гром на земљу се сави (31), припијеш се земљи ко мајци (35), И кида земљи кидише (37), и то на земљи (48), камење и земља сува (54), земља стегнута (80);

 камен: разбија гриву о камење (9), и камен прсне (28), с камена на камен хладни (30), крв по камењу (32), по бијелој свесци и камењима (46), гдје се сниза камење (54), и дрво и ками // шум смо токова низ камење сиво (62), мрље на камену (66), у камене боре (83);

 крш: преврће крше (35), родни моји крши (69);

 лаз: и шибље претвори лазом (18), од људи је лазина пала (36), куд лазем

ноге не могле… (64), планине лази (81);

 ластва: ластве травне миле (79); ледина: у ледину зари (37);

 обала: низ обале рони (12), Страном над обалом (26), обалом седло му сину (30);

 осоје: ужарен перваз осоја (23), осути се твојим осојем (81);

 превој: Превоји: хероји људи (34);

 прелаз: веза мостова прелаза скела (27); прислон: и опет у прислон (74);

 прло: низ букова прла (30);

 пропланак: и сине пропланак неба (20), пропланцима колона ступа (34), да пређем и овај пропланак (59), зури на пропланак (61), и пропланку вашем (69);

 просијек: на просијек војска (32); рудина: По мекој рудини зали (37);

 снежник: низ сњежнике замрзлих страна (10); станац: У станац Сутјеска рије (9);

 стена: под сињим зглобом стијене (13); шпиља: бјеже у шпиље (10);

 г) називи за именовање отаџбине, државе:

 земља: бунтовне непокорне земље (9), о земљо на вјековној војни (10), окитисмо стрвљу земљу узаврелу (14), усов намучене земље (27), о земљо рођена (81).

 д) називи површине тла покривеног биљним покривачем: борје: Мук се борјем вије (51);

 бусен: на бусен глава (72);

 јаворје: момака снажних ко јаворје (82); китица: и свака китица вреба (15); ливада: по твојој ливади (79);

 шипраг: у шипрагу гомила је људи (61);

 шума: поља и шуме (19), таласи злослутне шуме (23); Шумо, пред нама шири (31), сад тишина шуме (54), у шуму ко зелен конац (61), и шума и поље (73), херојима у шуми (83);

 ђ) називи објеката настали деловањем човека: бојиште: и свако бојиште зна га (13);

 брана: да постану бране! (12), преко свију брана (73), гдје постависмо живу брану (73);

 друм: пресећи бијеле друмове (27), лежи покрај друма (49), као да друм

лију (54), ломни и далеки друмови (83);

 коловоз: гледају мутно празне коловозе (69);

 кота: у грмењу на свакој коти (26);

 мост: Мост нам срушили први (14), Мост нам сломили други//Мост нам скршили трећи (14), ти живи мостови наши (22); Без стаза кланаца веза мостова (27) ИЗ свих што бијасмо мост! (68);

 њива: плануће пјесма са твојих њива (80);

 ограшје: То војска на ограшју тмурну (24); оживи ограшје и затрепте гране (52);

 прелаз: Без стаза кланаца веза мостова, прелаза скела (27);

 пут: ступа на путеве тмасте (53), покрај пута пао (54), са пуста пута (71); разбој: тамо разбојем гдје још има наших (55);

 ров: све је ров и замка скрита (28); и кад надвладам ров (59), У наш ров // у наш ров (75), // У наш ров // неклони ров (76), претворише горе у ров (80);

 село: и села наша (19);

 стаза: разрите стазе (17), Колона скелета поред стазе (63);

 тор: Ко ти је сатро влати стравио торје (82);

 тунел: ко мрачни, дуг тунел (62).

Гледајући структуру и семантику анализираних примера лако је уочити да се међу њима поред ономастичке грађе налази и земљописна лексика са правим географским значењем, речи које јесу географске али могу значити још и нешто друго (брдо је узвишење, али и део ткачког разбоја) и речи које значе нешто друго, али могу имати и географско значење (венац је оно што се саплете од цвећа, али може бити и низ узвишења) – планински венац (Богдановић 2008: 8–9).

У испитиваном лексичком корпусу који чини око 4.950 речи забележено је стотинак онима. Од тога 52 топонима, међу којима преовладавају хидроними, и 26 антропонима међу којима има антропонима, патронима и личних и породичних надимака. Регистровано је и шеснаест хрематонимских именовања.

Ексцерпирано је укупно осамдесетак примера преузетих из српског ономастикона. Двадесетак облика су неаутентични облици или хрематонимски називи.

У другом делу рада анализирани су земљописни термини и лексика. Ексцерпирано је 215 облика класификованих у шест група: називи за именовање узвишења; називи долина, улегнућа, равничастог терена; називи површине тла према облику, положају и квалитету земљишта; називи за именовање отаџбине, државе; имена површине тла покривеног биљним покривачем; називи објеката настали деловањем човека. Међу њима најбројнији су називи за именовање узвишења (ороними) и називи објеката које је направио човек.

Свесни смо чињенице да је ово један од првих покушаја да се проговори о једном лексичком слоју једне Бањевићеве књиге, поеме Сутјеска, која је своје прво издање имала пре тачно 73 године. Како радова ове врсте уопште о језику неког писца има мало, надамо се да овај текст може бити подстрек језичким стручњацима да се позабаве и другим лексичким слојевима и уопште језичким особинама свеукупног Бањевићевог дела јер оно то свакако заслужује.

Dodatak

Захвалница

Рад је написан у оквиру пројекта „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ 178020, који се реализује уз помоћ Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Endnotes

1Бањевић је последње предратне године живео у Параћину и радио као професор у Параћинској гимназији. Књига песама Огњена јутра објављена је у издању самог аутора.
2Поред поеме Сутјеска, која је први пут штампана 1946, објавио је и књиге: Његошев споменик 1947, Земља на камену 1950, Звездани воз 1951, Бездани 1956. и књигу До искапи 1965.
3Ни у једној ни у другој песми нема облика који су предмет нашег истраживања.
4У Зборнику радова Пјесник и вријеме, о књижевном дјелу Мирка Бањевића, о језику нашег песника, пише само Војислав Никчевић у раду „Препознатљивост социолин гвистичких и лингвистичких обиљежја у поезији Мирка Бањевића“ (Никчевић 2006: 93–117).
5Мирко Бањевић је рођен и одрастао је на подручју на ком се говори источнохерцеговачким дијалектом.
6Најфреквентније су лексеме: ријека, језеро, вода и газ. Потврђене су са три и више примера.
7Занимљиво је и то да лексеме Немац и Немачка нису поменуте у овој поеми.
8Треба рећи и то да у целој поеми нису поменути пуним именом и презименом ни најзначајнији учесници битке Јосип Броз ни Сава Ковачевић.
9Мизара је био и лични надимак команданта Саве Ковачевића.

References

Banjević, M. (1961). Sutjeska - poema. Beograd: Kosmos.
Banjević, M. (1965). Zavjet, izbor iz poezije. Titograd: Grafički zavod.
Bogdanović, N. (2008). Zemljopisna i njoj srodna leksika jugoistočne Srbije. Srpski dijalektološki zbornik, 15(, 433-518.
Bogdanović, N. (2011). Reč i pesma - Utva zlatokrila Branka Miljkovića. Niš: Filozofski fakultet.
Jašović, G. (2007). Mikrotoponimija okoline Kuršumlije (doktorska disertacija). Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini.
Jašović, G. (2018). Onomastika sliva reke Kosanice. Kosovska Mitrovica & Kuršumlija: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini & Narodna biblioteka Kuršumlija.
Jašović, P. (2006). Eksplikacija strukture Banjevićevog pesništva. In: Pjesnik i vrijeme - o književnom djelu Mirka Banjevića - zbornik radova. (pp. 69-91). Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.
Milatović, V. (2006). Zvuk i značenje kao stvaralački atributi. In: Pjesnik i vrijeme - o književnom djelu Mirka Banjevića - zbornik radova. (pp. 49-54). Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.
Šic, J. (1994). Geografska terminologija srpskohrvatskog jezika. Gornji Milanovac-Beograd & Beograd & Novi Sad: Dečije novine & Vukova zadužbina & Matica srpska.
Šijaković, M. (1985). Jezik kao zvukovna simbolika u poeziji Mirka Banjevića. Stvaranje (3).
Stojović, M. (1965). Bol i otpor Mirka Banjevića. In: Zavjet. (pp. 7-18). Titograd: Grafički zavod.
Vukčević, V. (2006). Prepoznatljivost sociolingvističkih i lingvističkih obilježja. In: Pjesnik i vrijeme - o književnom djelu Mirka Banjevića - zbornik radova. (pp. 93-117). Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnost.
Reference
Banjević, M. (1965) Zavjet, izbor iz poezije. Titograd: Grafički zavod
Banjević, M. (1961) Sutjeska - poema. Beograd: Kosmos
Bogdanović, N. (2008) Zemljopisna i njoj srodna leksika jugoistočne Srbije. Srpski dijalektološki zbornik, LV, 433-518
Bogdanović, N. (2011) Reč i pesma - Utva zlatokrila Branka Miljkovića. Niš: Filozofski fakultet
Jašović, G. (2007) Mikrotoponimija okoline Kuršumlije. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, doktorska disertacija
Jašović, G. (2018) Onomastika sliva reke Kosanice. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini
Jašović, P. (2006) Eksplikacija strukture Banjevićevog pesništva. u: Pjesnik i vrijeme - o književnom djelu Mirka Banjevića - zbornik radova, Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, knj. 25, 69-91
Milatović, V. (2006) Zvuk i značenje kao stvaralački atributi. u: Pjesnik i vrijeme - o književnom djelu Mirka Banjevića - zbornik radova, Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, knj. 25, 49-54
Stojović, M. (1965) Bol i otpor Mirka Banjevića. u: Zavjet, Titograd: Grafički zavod, Predgovor u knjizi, 7-18
Šic, J. (1994) Geografska terminologija srpskohrvatskog jezika. Gornji Milanovac-Beograd: Dečije novine
Šijaković, M. (1985) Jezik kao zvukovna simbolika u poeziji Mirka Banjevića. Stvaranje, br. 3
Vukčević, V. (2006) Prepoznatljivost sociolingvističkih i lingvističkih obilježja. u: Pjesnik i vrijeme - o književnom djelu Mirka Banjevića - zbornik radova, Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnost, knj. 25, 93-117
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/bastina31-31193
primljen: 05.03.2021.
objavljen u SCIndeksu: 26.06.2021.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Baština (2021)
Hidronimija desnog sliva Srednjeg Ibra
Nikolić Jovana S.

Zb Filoz fak Priština (2010)
Toponimija sela Ugljara kod Prištine
Jašović Golub M.

Zb Filoz fak Priština (2011)
Iz onomastike Loznice i Donje male kod Batočine
Jašović Golub M.