Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 3 od 6  
Back povratak na rezultate
2011, vol. 4, br. 1, str. 1-13
Održivi razvoj i polimerni materijali
aUniverzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet
bUniverzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju - IHTM

e-adresabobajov@open.telkom.rs
Sažetak
U poslednjih dvadesetak godina došlo je do naglog porasta primene polimernih materijala u praktično svim oblastima ljudskih delatnosti, a naročito za izradu ambalaže. I pored toga, u svetu, a i kod nas, dosta često se čuju ideje da polimerni materijali zadovoljavaju sve tehničke i ekonomske uslove, ali zbog toga što ne mogu da se uklope u kružni tok materije u prirodi oni zagađuju životnu sredinu i samim tim ne zadovoljavaju ekološke kriterijume, pa ih ne treba koristiti npr. za izradu ambalaže, a naročito ne ambalaže za pakovanje životnih namirnica. U prvom delu ovoga rada ukazano je na razloge koji su doveli do zagađenja naše planete zemlje i šta se čini u cilju očuvanja životne sredine i prihvatanju i uvođenju u život ideje o održivom razvoju. U drugom delu rada je na izabranim primerima pokazano koliki doprinos održivom razvoju se ostvaruje primenom polimernih materijala na bazi fosilnih ili obnovljivih sirovina. Pokazano je takođe da se recikliranjem polimernog otpada u nove materijale i sirovine ili njegovim sagorevanjem mogu ostvariti značajne uštede u sirovinama i energiji i tako dodatno doprineti održivom razvoju. Pored toga, polimerni materijali su značajno uticali na ubrzan razvoj velikog broja tehnologija, kao što su npr: tehnologija proizvodnje transportnih sredstava, građevinarstva, elektronike i elektrotehnike, grafičke tehnike, tekstila, sportske opreme i tako na jedan specifičan način doprineli smanjenoj potrošnji sirovina, energije i emisije CO2. Na osnovu prikazanih podataka može se zaključiti da su polimerni materijali ekološki materijali i da je to jedan od razloga što je za polimerne materijale za sledećih dvadeset godina predviđen godišnji porast proizvodnje od 4 do 8 %.
Reference
*** (2000) Nachhaltige zukunftsverträgliche Chemie. Frankfurt: Verband der Chemischen Industri
*** UN Department of Economic and Social Affairs. Division for Sustainable Development, http://www.un.org./esa/sustdev
*** (2011) PlasticsEurope. Grafiken zur Wirtschaftspressekonferenz, Mai
*** Denkstatt Experten Studie: Die Auswirkung von Kunststoffen auf Energieverbrauch und Treibhausgas emissionen in Europa. http://www.denkstatt.at
Baumast, A., Pape, J., ur. (2001) Betriebliches Umweltmenagement. Stuttgart: Eugen Ulmer Verlag
Bergmaier, J., Washüttl, M., Wepner, B. (2010) Prüfpraxis für Kunststoffverpackungen. Hamburg: Behrs Verlag GmbH, 2.Auflage
Huckestein, B., Plesnivy, T. (2000) Chemie in unserer Zeit, 34(5): 276
Johnke, B., Scheffran, J., Abfall, S.K. (2004) Energie und Klima. Berlin: Erich Schmidt Verlag
Jovanović, S. (1999) Hemijska industrija, 53, 31
Kosmidis, V., Achillas, D., Karayannidis, G. (2001) Macromolecular Materials and Engineering, 286, 640
Neosys, A.G. Entwicklung von CO2: Handelsprojekten. http://www.neosys.ch
Schmidt-Bleek, S. (1994) Wieviel Umwelt braucht der Mensch?. Berlin: MIPS - Das Maß für ökologisches Wirtschaften
Wolters, J., Marwick, K., Regel, K., Lackner, V., Schefer, B. (1997) Kunststoff Recycling. Munchen-Wien: Carl Hanser Verlag
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 30.03.2012.

Povezani članci

Nema povezanih članaka