Metrika

  • citati u SCIndeksu: [3]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:9

Sadržaj

članak: 10 od 38  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 65, br. 1, str. 49-64
Konkurentnost prehrambene industrije Republike Srbije
aUniverzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Pravni fakultet, Srbija
bUniverzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Poljoprivredni fakultet, Lešak, Srbija

e-adresadusanka.jovovic@pr.ac.rs, jovovicdavid1@gmail.com
Ključne reči: izvozna konkurentnost; pokazatelji konkurentnosti grane; prehrambena industrija; Republika Srbija
Sažetak
Predmet rada je izvozna konkurentnost prehrambene industrije Republike Srbije u periodu 1996-2016. Analiza izvozne konkurentnosti je realizova pomoću indikatora Revealed comparative advantage (RCA), Competitiveness growth index (RCA1), Index of net business performance (RCA2), Index of contribution to the trade balance (CTB), Grubel-Lloydov indeks (GLI) and Michaely index (MI). Rezultati su pokazali da su vrednosti RCA bile pozitivne u svim godinama, što govori o komparativnoj prednosti ove grane industrije na domaćem tržištu. Budući da su vrednosti RCA1veće od jedan, znači da je ona bila i izvozno konkurentna. Postojanje pozitivnih vrednosti RCA2 u periodu 2005-2016. svedoči o doprinosu prehrambene industrije spoljnotrgovinskom bilansu srpske privrede. Prosečna vrednost CTB indeksa iznosi 3,998 i njegove pozitivne godišnje vrednosti pokazuju da je doprinos prehrambene industrije ukupnom trgovinskom bilansu pozitivan. Kretanje vrednosti GLI ukazuje na gubitak sposobnosti sektora da stvori višak nacionalnog trgovinskog bilansa. Pozitivne godišnje vrednosti MI potvrdile su konkurentnost prehrambene industrije, ali i njenu nedovoljnu specijalizaciju.
Reference
*** UNCTAD stat database. http://unctadstat.unctad.org/wds/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=24738
Aiginger, K., Landesmann, M. (2002) Competitive Economic Performance: The European View. u: WIFO Working Papers, Wienna: Austrian Institute of Economic Research, No 179
Amighini, A., Leone, M., Rabellotti, R. (2011) Persistence versus Change in the International Specialization Pattern of Italy: How Much Does the 'District Effect’ Matter?. Regional Studies, 45(3): 381-401
Balassa, B. (1965) Trade Liberalisation and 'Revealed' Comparative Advantage. Manchester School, 33(2): 99-123
Grubel, H.G., Lloyd, P.J. (1971) The Empirical Measurement of Intra-Industry Trade. Economic Record, 47(4): 494-517
Hinloopen, J., Marrewijk, C. (2001) On the empirical distribution of the Balassa index. Weltwirtschaftliches Archiv, 137(1): 1-35
Klodt, H. (1993) Europäische Industriepolitik nach Maastricht. Weltwirtschaftliches Archiv, 263
Melišek, I. (2012) Meranie a hodnotenie makroekonomických výsledkov zahraničného obchodu. Ekonomické rozhľady, Vol 41; No 4, pp. 439-451
Michaely, M. (1962) Multilateral balancing in international trade. American Economic Review, 52(4): 685-702
Rybakovas, E. (2009) Competitiveness of Lithuanian manufacturing industry. Economics and management, Vol. 14, pp. 912-918
Sujová, A., Hlaváčková, P., Marcineková, K. (2015) Measuring the impact of foreign trade on performance growth of the wood processing industry. Wood Research, Vol 60; No 3, pp. 491-502
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/ekoPolj1801049J
objavljen u SCIndeksu: 31.05.2018.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Nema povezanih članaka