Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 4 od 438  
Back povratak na rezultate
2021, vol. 70, br. 1, str. 41-59
Simulacija primene dve mere adaptacije na klimatske promene na prinos pšenice, kukuruza i suncokreta modelom AquaCrop
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

e-adresasruzica@agrif.bg.ac.rs
Projekat:
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (institucija: Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet) (MPNTR - 451-03-68/2020-14/200116)

Sažetak
Učestala pojava suše poslednje dve dekade kao i povećanje temperature vazduha stvara bojazan kod poljoprivrednika da ratarska proizodnja neće biti moguća bez navodnjavanja. Cilj ovog rada je da se procene kako dve mere adaptacije na klimatske promene rokovi setve i navodnjavanje i viškovi vode utiču na prinos pšenice, kukuruza i suncokreta na području Republike Srbije. Analizom je obuhvaćeno pet reprezentativnih lokaliteta (Rimski Šančevi, Valjevo, Kragujevac, Negotin i Leskovac). Za analizu buduće promene klimatskih uslova u Srbiji korišćeni su rezultati ansambla od devet regionalnih klimatskih modela iz Euro-CORDEX baze. Za najverovatniju vrednost izračunata je medijana rezultata dobijenih za svaki član ansambla. Referentni period je 1986-2005., dok su budući periodi: 2016-2035., 2046-2065. i 2081-2100. Analize su urađene za scenario emisije gasova staklene bašte RCP8.5. Simulacije prinosa, rokova setve i norme navodnjavanja su dobijene primenom AquaCrop modela v.6.1. Rezultati istraživanja ukazuju da će doći do pomeranja rokova setve za kukuruz i suncokret do 5, 11 i 19 dana ka ranijim početkom, sredinom i krajem veka, dok će rokovi setve za pšenicu gajenu u uslovima bez navodnjavanja varirati od 20. septembra do 30. novembra) u zavisnosti od pojave prvih značajnijih kiša tokom jeseni, a u uslovima navodnjavanja pšenica se može sejati u optimalnim rokovima (početak oktobra). Toplija klima će uticati na skraćivanje vegetacionog ciklusa svih proučavanih klutura, ali se ono značajno razlikuje po lokalitetima. Najveće skraćenje se očekuje kod kukuruza u Valjevu, od 34 do 48 dana početkom i krajem veka, dok se u Negotinu očekuje skraćivanje od svega 6 dana. Pomereni rokovi će omogućiti da se najosetljivije fenofaze, cvetanje i formiranje ploda, pojave u periodu povoljnijih vremenskih prilika, tako da neće doći do smanjenja prinosa kod suncokreta, već do blagog povećanja (2,3 - 13,8 %), dok će prinosi kukuruza ostati na sadašnjem nivou. Povećanje prinosa pšenice se može očekivati u bliskoj budućnosti do 8.3 %, ali i pad prinosa na nekim lokalitetima. Znatno veće vrednosti standardne devijacije od prosečnih prinosa pšenice se javljaju krajem veka i na navodnjavanoj i na nenavodnjavanoj pšenici, što ukazuje na pojavu većih temperaturnih stresova, a ne suše. Deficiti vode za pšenicu, kukuruz i suncokret će ostati u opsegu sadašnjih vrednosti, ali samo ukoliko se setva obavi u optimalnim rokovima. Iako je poznato da se navodnjavanjem menjaju mikroklimatski uslovi, tj. povećava se vlažnost vazduha i smanjuje temperatura vazduha (tzv. efekat oaze) što može uticati na produženje vegetacionog perioda, a samim tim i na povećanje prinosa. Takve suptilne izmene mikroklime modeli ne mogu da "prepoznaju" tako da ni simulirani prinosi ne mogu biti u potpunosti (precizno) prognozirani. Ovim istraživanjima se dolazi do zaključka da se pored navodnjavanja i pomeranjem rokova setve može uticati na ublažavanje posledica klimatskih promena u ratarskoj proizvodnji, što je od velikog značaja za područja u kojima nema dovoljno vode za navodnjavanje. Rizik od suše će postojati na plitkim i peskovitim terenima i na zemljištima na kojima je otežana obrada zemljišta i setva u optimalnim rokovima.
Reference
Novododat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Agovino M, Casaccia M, Ciommi M, Ferrara M, Marchesano K. 2019. Agriculture, climate change and sustainability: The case of EU-28. Ecological Indicators, 105, 525-543
Aćin V. 2016. Rokovi i gustine setve u funkciji prinosa ozime pšenice u dugotrajnom poljskom ogledu. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Babalić I, Zorić M, Crnobarac J. 2012. Interpretation of hybrid by sowing date interaction for 1000 seed weight in sunflower. Ratarstvo i povrtarstvo, 49(3), 229-235
Bär R, Rouholahnejad E, Rahman K, Abbaspour KC, Lehmann A. 2015. Climate change and agricultural water resources: A vulnerability assessment of the Black Sea catchment. Environmental Science & Policy, 46, 57-69
Vanuytrecht E, Raes D, Willems P, Semenov MA. 2014. Comparing climate change impacts on cereals based on CMIP3 and EU-ENSEMBLES climate scenarios. Agricultural and forest meteorology, 195, 12-23
Videnović Ž, Simić M, Srdić J, Dumanović Z, Pavlov M. 2011. Effect of sowing time on yield of ZP maize hybrids. Journal on Processing and Energy in Agriculture, 15(1), 23-26
Vuković A, Vujadinovic M, Djurdjevic V, Cvetkovic B, Rankovic-Vasic Z, Przic Z, Krzic A. 2015. Fine Scale Climate Change Analysis: from Global Models to Local Impact Studies in Serbia. In HAICTA (pp. 892-901)
Vuković AJ, Vujadinović MP, Rendulić SM, Đurđević VS, Ruml MM, Babić VP, Popović DP. 2018. Global warming impact on climate change in Serbia for the period 1961-2100. Thermal Science, 22(6 Part A), 2267-2280
Demir AO, Göksoy AT, Büyükcangaz H, Turan ZM, Köksal ES. 2006. Deficit irrigation of sunflower (Helianthus annuus L.) in a sub-humid climate. Irrigation Science, 24(4), 279-289
Doorenbos J, Kassam AH. 1986. Yield response to water. FAO Irrigation and drainage paper, (33), 257, Rome
Dragović S, Maksimović L. 2000. Effect of sowing date on yield and quantitative characteristics of some wheat varieties grown in irrigation. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, (33), 201-215
Dolijanović Ž, Kovačević D, Oljača S, Momirović N. 2008. The grain yield of winter wheat in different growing systems. Poljoprivredna tehnika, 33(2), 89-94
Djurdjević V, Vuković A, Vujadinović Mandić M. 2018. Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija. (UNDP)
Idrizović D, Pocuca V, Mandic MV, Djurovic N, Matovic G, Gregoric E. 2020. Impact of climate change on water resource availability in a mountainous catchment: A case study of the Toplica River catchment, Serbia. Journal of Hydrology, 124992
IPCC. 2014. Climate Change 2014: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Part A: Global and Sectoral Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Field, C.B., V.R. Barros, D.J. Dokken, K.J. Mach, M.D. Mastrandrea, T.E. Billir, M. Chatterjee, K.L. Ebi, Y.O. Estrada, R.C. Geniova, B. Girma, E.S. Kissel, A.N. Levy, S. MacCracken, P.R. Mastrandrea and L.L. White (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, pp. 1132
Iqbal MA, Shena Y., Stricevic R, Peia H, Sun H, Amiri E, Penas A, del Rio S. 2014. Evaluation of the FAO AquaCrop model for winter wheat on the NorthChina Plain under deficit irrigation from field experiment to regional yield simulationM. Agricultural Water Management 135, 61-72
Jacob D, Petersen J, Eggert B, Alias A, Georgopoulou E. 2014. EURO-CORDEX: new high-resolution climate change projections for European impact research. Reg. Environ. Change 1; 14(2), 563-78
Jancic M., Lalic B, Mihailovic DT, Jacimovic G, 2015. Impact of climate change and carbon dioxide fertilization effect on irrigation water demand and yield of soybean in Serbia. The Journal of Agricultural Science, 153(08), 1365-1379
Kolarić L, Glamočlija Đ, Živanović L, Ikanović J. 2013. Uticaj gustine useva na prinos semena hibrida suncokreta. Zbornik naučnih radova sa XXVII Savetovanja agronoma, veterinara, tehnologa i agroekonomista Vol. 19. br. 1-2, 149. PKB Agroekonomik
Latković D, Starčević L, Malešević M, Jaćimović G, Crnobarac J. 2008. Uticaj roka i gustine setve na visinu prinosa kukuruza. Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 32, 70-74
Lalić B, Eitzinger J, Mihailovic DT, Thaler S, Jancic M. 2013. Climate change impacts on winter wheat yield change-which climatic parameters are crucial in Pannonian lowland? The Journal of Agricultural Science, 151(6), 757
Mihailović DT, Lalić B, Drešković N, Mimić G, Djurdjević V, Jančić M. 2015. Climate change effects on crop yields in Serbia and related shifts of Köppen climate zones under the SRES-A1B and SRES-A2, Int. J. Climatol. 35, 3320-3334
Olesen JE, Trnka M, Kersebaum KC, Skjelvåg AO, Seguin B, Peltonen-Sainio P, Rossi F, Kozyra J, Micale F. 2011. Impacts and adaptation of European crop production systems to climate change. European Journal of Agronomy 34, 96-112
Ruml M, Vuković A, Vujadinović M, Djurdjević V, Ranković-Vasić Z, Atanacković Z, Sivčev B, Marković N, Matijašević S, Petrović N. 2012. On the use of regional climate models: implications of climate change for viticulture in Serbia. Agric Forest Meteorol, 158, 53-62
Stojković M, Prohaska S, Plavšić J. 2014. Internal stochastic structure of annual discharge time series of Serbia's large Rivers. Journal of Serbian Water Pollution Control Society Water Research and Management, 4, 3-13
Stricevic R, Cosic M, Djurovic, N, Pejic, B, Maksimovic L. 2011. Assessment of the FAO Aquacrop model in the simulation of rainfed and supplementally-irrigated maize, sugar beet and sunflower. Agricultural Water Management, 98: 1615-1621
Stričević R, Srđević Z, Vujadinović-Mandić M, Srđević B. 2017. Održivo upravljanje vodnim resursima i water footprint koncept: primer primene u voćarstvu. Vodoprivreda, 49, 4-6
Stričević RJ, Stojakovic N, Vujadinovic-Mandic M, Todorovic M. 2018. Impact of climate change on yield, irrigation requirements and water productivity of maize cultivated under the moderate continental climate of Bosnia and Herzegovina. The Journal of Agricultural Science, 156(5), 618-627., Cambridge University press, DOI:10.1017/s0021859617000557
Stričević R, Prodanović S, Đurović N, Petrović Obradović O, Đurović D. 2019a. IZVEŠTAJ uticaja osmotrenih klimatskih promena na poljoprivredu u Srbiji i projekcije uticaja buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija . -Beograd : Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Izveštaj je pripremljen u okviru projekta "Priprema izveštaja R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedenjenih nacija o promeni klime (UNFCCC)", koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz tehničku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF)
Stričević R, Srdjević Z, Lipovac A, Prodanović S, Petrović-Obradović O, Ćosić M, Djurović N.2020. Synergy of experts' and farmers' responses in climate-change adaptation planning in Serbia. Ecological Indicators, Volume 116, 106481 https://doi.org/10.1016/j.ecolind.2020.106481
Stričević R, Simić A, Vujadinović-Mandić M. 2019b. Uticaj klimatskih promena na potrebe prirodnih travnjaka za vodom. IX Simpozijum "Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji". Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu. Beograd, 17-18.oktobar 2019. Zbornik izvoda, p. 19
Čukaliev O, Tanaskovik V, Mukeatov D, Martinovska-Stojčevska A, Dimitrov L. 2020. Navodnjavanje kao mera adaptacije i ublažavanja efekata klimatskih promena. Zbornik sažetaka. Simpozijum: Navodnjavanje i odvodnjavanje u svetlu klimatskih promena. Vršac, 9-11 septembar 2020, p 6
Fronzek S, Carter TR, Pirttioja N, Alkemade R, Audsley E, Bugmann H, Janes-Bassett V. 2019. Determining sectoral and regional sensitivity to climate and socio-economic change in Europe using impact response surfaces. Regional Environmental Change, 19(3), 679-693
Hamidov A, Helming K, Bellocchi G, Bojar W, Dalgaard T, Ghaley BB, Kvaernø SH. 2018. Impacts of climate change adaptation options on soil functions: A review of European case studies. Land Degradation & Development, 29(8), 2378-2389
Webber H, Ewert F, Olesen, JE, Müller C, Fronzek S, Ruane AC, Wallach D. 2018. Diverging importance of drought stress for maize and winter wheat in Europe. Nature communications, 9(1), 1-10. https://doi.org/10.1038/s41467-018-06525-2
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni članak
DOI: 10.5937/ZemBilj2101041S
primljen: 21.12.2020.
revidiran: 25.03.2021.
prihvaćen: 29.03.2021.
objavljen u SCIndeksu: 17.09.2021.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Nema povezanih članaka