Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:16
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:10

Sadržaj

članak: 10 od 431  
Back povratak na rezultate
2020, vol. 26, br. 2, str. 61-68
Produktivnost sorti pšenice pri različitim rokovima setve
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

e-adresamilicaveliborovic@gmail.com
Ključne reči: prinos; sorta; Triticum sp.; vreme setve
Sažetak
Visok prinos, kome se teži prvenstveno zbog velike upotrebne vrednosti pšenice, ne može biti postignut isključivo izborom odgovarajuće sorte. Primena svih odgovarajućih agrotehničkih mera, koje uključuju i odgovarajuće rokove setve je takođe veoma važna. Cilj ovog istraživanja bio je proučavanje uticaja vremena setve i sorte na prinos pšenice (Triticum sp.) i osobine rodnosti: broj zrna po klasu, masa zrna po klasu, masa 1.000 zrna i hektolitarska masa. Uticaj vremena setve i sorte utvrđeni su na osnovu podataka ogleda, postavljenog po split-plot metodu, u tri ponavljanja. Ispitivane su tri sorte pšenice: Gabrio, Rapsodija i Basmati, posejane u dva roka setve: 29. oktobar i 25. novembar. Optimalni rok setve za uslove Srbije je od 5. do 25. oktobra, a toleriše se kao optimum do 15. novembra. Tako se može smatrati da je jedan rok setve bio u okviru, a jedan izvan optimalnih rokova setve. Rezultati su pokazali da su sve osobine rodnosti (broj zrna po klasu, masa zrna po klasu, masa 1.000 zrna i hektolitarska masa) imale najveće vrednosti kod sorte Rapsodija i više su zavisile od sorte u odnosu na vreme setve. Uticaj sorte na hektolitarsku masu bio je na statistički značajnom nivou. Prinos pšenice za sve tri ispitivane sorte je više zavisio od vremena setve, a uticaj vremena setve, sorte i interakcija ova dva faktora na prinos su bili statistički veoma značajni. Najveći prinos je registrovan u sorte Gabrio (8,87 t ha-1), dok je prosečan prinos ostvaren ovim mikroogledom iznosio 8,46 t ha-1.
Reference
*** (2018) Statistički godišnjak Republike Srbije
Denčić, S., Mladenov, N., Kobiljski, B., Hristov, N., Rončević, P., Đurić, V. (2006) Rezultati 65-godišnjeg rada na oplemenjivanju pšenice u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 42, br. 1, str. 339-360
Đekić, V., Milovanović, M., Milivojević, J., Jelić, M., Popović, V., Branković, S., Perišić, V. (2015) Uticaj godine na prinos i kvalitet zrna ozimih sorti pšenice. Zbornik radova XX Savetovanje o biotehnologiji, 20(22): 39-44
Đekić, V., Glamočlija, Đ., Milovanović, M., Staletić, M. (2010) Uticaj godine na prinos i kvalitet zrna kragujevačkih sorti ozime pšenice. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 16, br. 1-2, str. 43-50
Đurić, N. (2013) Fenotipske promene i održanje genetičkog identiteta pri sortnoj reprodukciji pšenice. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Doktorska disertacija
Đurić, N., Cvijanović, G., Dozet, G., Rajičić, V., Branković, G., Poštić, D. (2020) Uticaj godine i lokaliteta na prinos zrna i komponente prinosa kod ozime pšenice. Selekcija i semenarstvo, vol. 26, br. 1, str. 9-18
Glamočlija, Đ. (2012) Posebno ratarstvo I. Zemun: Poljoprivredni fakultet, str. 18-70
Hristov, N., Mladenov, N., Kondić-Špika, A., Jocković, B. (2012) Novosadske sorte pšenice u agroekološkim uslovima Vojvodine. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 18, br. 1-2, str. 21-28
Mandić, M., Paunović, A., Đurović, D. (2010) Prinos zrna sorti pšenice Centra za strna žita u Kragujevcu različitim agroekološkim uslovima. u: Prvi naučni simpozijum agronoma sa međunarodnim učešćem, Agrosym, Jahorina, BiH, 371-376
Marinković, B., Crnobarac, J., Jaćimović, G., Rajić, M., Latković, D., Stojaković, Ž. (2005) Zavisnost prinosa i kvaliteta korena šećerne repe od rokova setve. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, br. 41, str. 129-133
Miletić, A., Panković, D., Zorić, M., Pržulj, N., Šurlan-Momirović, G., Jovanović, M., Radisavljević, B., Perović, D. (2018) Fenotipska varijabilnost osobina klasa i genetička struktura populacije u kolekciji jarih ječmova. Selekcija i semenarstvo, vol. 24, br. 2, str. 49-58
Popović, V. (2010) Agrotehnički i agroekološki uticaji na proizvodnju semena pšenice, kukuruza i soje. Zemun: Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Doktorska disertacija, 1-145
Tahir, M., Ali, A., Ather, N.M., Hussain, A., Khalid, F. (2009) Effect of different sowing dates on growth and yield of wheat (Triticum aestivum L.) varieties in district Jhang, Pakistan. Pak. J. Life Soc. Sci, 7(1): 66-69
Terzić, D., Đekić, V., Milivojević, J., Branković, S., Perišić, V., Đokić, D. (2018) Yield components and yield of winter wheat in different years of research. Biologica Nyssana, 9(2): 119-131
Yajam, S., Madani, H. (2013) Delay sowing date and its effect on Iranian winter wheat cultivars yield and yield components. Ann. Biol. Res, 4(6): 270-275
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/SelSem2002061V
primljen: 07.09.2020.
prihvaćen: 01.10.2020.
objavljen u SCIndeksu: 19.01.2021.
Creative Commons License 4.0