Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 5 od 14  
Back povratak na rezultate
2015, br. 39, str. 281-291
Hegelov koncept građanskog društva, države i priznanja među ljudima i narodima
Institut za srpsku kulturu, Leposavić

e-adresainstitut.skp@gmail.com
Projekat:
Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije (MPNTR - 178028)

Ključne reči: Hegel; filozofija prava i države; priznanje; građansko društvo; svojina; međunarodni odnosi; Kosovo i Metohija
Sažetak
U svom glavnom delu iz oblasti političke filozofije (Osnovne crte filozofije prava), Hegel je želeo da pomiri građansko društvo sa državom. Građansko društvo je za Hegela oblik konkretizacije apstraktnog pojma svojine. Subjektivna forma svojine evoluira u objektivne odnose među titularima. U državi se volja oslobađa svojih partikularnih interesa i postaje slobodna u najširem smislu te reči. Pošto je građansko društvo ustrojeno po tržišnim principima, ono je podložno nejednakostima. Kako nejednakosti deluju razorno na život u zajednici, građanski partikularizam se može prevladati samo institucionalno. Ta institucija je država kao 'ozbiljenje duha' i suština građanskog društva. Građansko društvo je liberalno društvo, a država je zasnovana na liberalnim načelima. Za Hegela, nasuprot Hobsu i Loku, liberalno društvo nije društveni ugovor između pojedinaca koji su posedovali određena prirodna prava (svojina), već je to recipročni i ravnopravni dogovor među građanima i državama koji se žele uzajamno priznati. To nije sopstveni interes, već traganje za racionalnim priznanjem. Isto kao i građani, i države se žele međusobno priznati, što u situaciji na Kosovu i Metohiji dobija originalni oblik.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 05.03.2016.

Povezani članci

Nema povezanih članaka