Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:16
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:13

Sadržaj

članak: 2 od 6  
Back povratak na rezultate
Rizično društvo i amoralni moralizam
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

e-adresaradicanedeljkovic91@gmail.com
Ključne reči: modernost; rizično društvo; amoralni moralizam; društvene promene
Sažetak
Savremeni svet, svet modernosti jeste svet promena. Promene su brze i mnogobrojne da ljudi stiču utisak da su zarobljeni u mnoštvu događaja koje ne mogu razumeti u potpunosti i koji su van njihove kontrole. Umesto društva kao sistema, govorimo o društvu kao mreži različitih odnosa pojedinaca i društvenih grupa. Umesto društva kao skladnog prostora u kome boravi čovek i razvija svoje potencijale i potrebe, govorimo o društvu kao pretećoj sili koja ruši sve pred sobom kao 'Moloh' (Gidens), o 'društvu rizika' (Bek) u kome nauka proizvodi u podjednakoj meri uslove za blagostanje, ali i rizik i uništenje; govorimo o društvu 'simulacije' (Bodrijar), čime značajan deo savremene civilizacije postavlja na noge laži i prevara. Umesto društva kao zajednice, govorimo o nestanku društva (Poper). U ovom radu nastojimo da polazeći od Urliha Beka i njegove teorije o rizičnom društvu u kojem se nalazi savremeni svet ukažemo da taj put kojim je zapadna civilizacija krenula, a koji se kao obavezan obrazac nameće ostatku sveta vodi i uveo je svet u amoralni moralizam (Ljubinko Milosavljević). Ideologija progresa iracionalna bez jasne vizije, opšteprihvaćenog cilja i jasno definisane vrednosti kojoj se stremi gura nas da skačemo u neizvesnu budućnost sa puno rizika koji nas vuče u sve veći individualizam. Tako dolazimo do uverenja da smo bez zajedničkih vrednosti, tj. kolektivnih vrednosti izgubljeni u ovom svetu rizika. Bez nade i ljubavi, a one ishode iz vere, nema međusobnog poverenja, solidarnosti i osećaja za zajedničke vrednosti; nestaje društvo, kako uostalom najavljuje i Karl Poper u Otvorenom društvu.
Reference
Bal, F. (1997) Moć medija. Beograd: Clio
Bek, U. (2001) Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić
Bek, U. (2011) Rizično društvo - u potrazi za izgubljenom sigurnošću. Novi Sad: Akademska knjiga
Brdar, M. (2012) Hronika razorene Troje. Kragujevac: Centar slobodarskih delatnosti
Čomski, N. (2008) Hegemonija ili opstanak. Novi Sad: Rubikon
Elil, Ž. (2010) Tehnika ili ulog veka. Beograd: Anarhija/Blok 45
Gidens, E. (2003) Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet
Gidens, E. (1998) Posledice modernosti. Beograd: Filip Višnjić
Habermas, J. (2006) Dijalektika sekularizacije - o duhu i religiji. Beograd: Dosije
Hardin, R. (2008) Javni izbor versus demokratija. Treći program radio Beograda, III-IV, 2008
Koen, R. (2016) Biti slobodan. Nedeljnik, februar 2016
Lozen, P. (2015) Ekonomija i hrišćanstvo. Beograd: Službeni glasnik
Milosavljević, Lj. (2012) Kuda i kako. Niš: Filozofski fakultet
Milosavljević, Lj. (2014) Viđenja i slutnje. Niš: Filozofski fakultet
Mitrović, Lj. (2013) Uvod u studije glo6alizacije. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet
Panarin, A. (2012) Agenti globalizma. Letopis Matice srpske, januar - februar 2012
Poper, K. (1993) Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji. Beograd: BIGZ
Popović Justin, arhimandrit (1993) Svetosavlje kao filosofija života. Valjevo: Manastir Ćelije
Šuvaković, U. (2014) Tranzicija - prilog sociološkom proučavanju društvenih promena. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
Tokvil, A. (2002) O demokratiji u Americi. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Volzner, M. (2010) Moral i prljave ruke. Beograd: Albatros Plus
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/ZRFFP47-12673
objavljen u SCIndeksu: 13.07.2017.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0

Povezani članci