Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 10 od 12  
Back povratak na rezultate
2010, vol. 138, br. 3-4, str. 210-213
Glazgovska koma-skala kod akutnih trovanja pre i posle primene protivotrova kod bolesnika koji su uzimali psihotropne agense
aDepartment of Family Medicine, Ljubljana, Slovenia
bDepartment of Family Medicine, Maribor, Slovenia
cDepartment of Family Medicine, Ljubljana, Slovenia + Department of Family Medicine, Maribor, Slovenia

e-adresajanko.kersnik@ozg-kranj.si
Ključne reči: služba hitne medicinske pomoći; koma; nesvesnost; trovanje; poremećaji u vezi sa supstancama; Glazgovskakoma-skala
Sažetak
Uvod. Malo je podataka o hitnim intervencijama kod trovawa. Cilj rada. Cilj rada je bio da se odredi efikasnost protivotrova kod hitnih intervencija vezanih za trovanje. Metode rada. Prospektivna opservaciona studija obuhvatila je sve slučajeve intervencija povezanih s trovanjem tokom tri godine (1999-2001) u regionu Celja, u Sloveniji, gde živi 125.000 stanovnika. Podaci su zabeleženi u formularu Službe za hitne intervencije. Rezultati. Psihoaktivni agensi su bili uzrok 56,5% hitnih intervencija povezanih s trovanjem od ukupno 244. Lekovi na recept bili su uzrok trovanja u 93 slučaja (39,2%), bilo sami za sebe, bilo u kombinaciji s alkoholom ili nedozvoljenim supstancama. U 52 slučaja (21,9%) trovanje se desilo usled uzimanja nedozvoljenih supstanci, od čega su 43 (18,1%) bila povezana s heroinom. U vreme dolaska službe hitne medicinske pomoći nekoliko bolesnika koji su udisali nedozvoljene supstance bilo je u komi ili komatoznom stanju. Od 32 otrovane osobe (17,3%), 24 (45,3%) su bile u komi (p<0,001). Vrednosti na Glazgovskoj koma-skali (Glasgow Coma Scale; GKS) pri prvom kontaktu bile su niže kod bolesnika koji su udisali nedozvoljene supstance nego kod ostalih (9,0 prema 11,6; p=0,001). U 23,2% slučaja dat je protivotrov. Kod 29 bolesnika (12,2%) primenjen je nalokson, a kod 16 (6,7%) flumazenil. Srednja vrednost skora na GKS posle intervencije bila je veća u svim slučajevima, ali značajno veća kod osoba koje su uzimale nedozvoljene supstance (13,4 prema 12,2; p=0,001); srednja pozitivna promena skora bila je 4,5 u odnosu na 0,6 (p<0,001). Kod korisnika nedozvoljenih supstanci srednja promena posle primene protivotrova bila je 8,2, a kod bolesnika kojima protivotrov nije dat 0,5 (p<0,001). Zaključak. Visoka stopa uspešne primene protivotrova tokom intervencije pokazala je značaj dobrih protokola službe hitne medicinske pomoći i prisustva obučenog doktora u timu ove službe.
Reference
*** (2008) Pravilnik o službi nujne medicinske pomoči. Uradni list Republike Slovenije, št. 106, http://www.uradni-list.si/1/objava
Brvar, M., Grenc, D., Gričar, M., Jamšek, M., Možina, M., Šarc, L. (2003) Podiplomski seminar klinične toksikologije. Seminarsko gradivo. Ljubljana: Klinični center Ljubljana
Brvar, M., Jamšek, M., Bunc, M., Mozina, M. (2003) Register zastrupitev R Slovenije. u: Bručan A, Gričar M, Vajd R, i dr. [ur.] Urgentna medicina. Izbrana poglavja. 10. mednarodni simpozij o urgentni medicini, Portoroz, 2003. SZUM, p. 139-142
Buckley, N.A., Whyte, I.M., Dawson, A.H., McManus, P.R., Ferguson, N.W. (1995) Self-poisoning in Newcastle, 1987-1992. Med J Aust, 162, str. 190-3
European Resuscitation Council (2005) European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2005. Section 7: Cardiac arrest in special circumstances. Resuscitation, 67S1:S135-70
Grmec, S. (2008) Zastrupitve. u: Grmec S. [ur.] Nujna stanja, Zbirka pravočasno in pravilno, Ljubljana: Zavod za razvoj družinske medicine, str. 311-52
Grmec, S., Gasparovic, V. (2001) Comparison of APACHE II, MEES and Glasgow Coma Scale in patients with nontraumatic coma for prediction of mortality: Acute physiology and chronic health evaluation: Mainz emergency evaluation system. Crit Care, 5, str. 19-23
Grmec, S., Mally, S., Klemen, P. (2004) Glasgow Coma Scale score and QTc interval in the prognosis of organophosphate poisoning. Academic emergency medicine, 11(9): 925-30
Hanssens, Y., Deleu, D., Taqi, A. (2001) Etiologic and demographic characteristics of poisoning: a prospective hospital-based study in Oman. J Toxicol Clin Toxicol, 39, str. 371-80
Kapur, N., Turnbull, P., Hawton, K., Simkin, S., Sutton, L., Mackway-Jones, K., Bennewith, O., Gunnell, D. (2005) Self-poisoning suicides in England: A multicentre study. QJM, 98(8): 589-97
Kolšek, M. (1994) Alcohol consumption among junior high school students in the community of Litija, Slovenia. J Stud Alcohol, 55, str. 55-60
Mokhlesi, B., Leiken, J.B., Murray, P., Corbridge, T.C. (2003) Adult toxicology in critical care: part I: General approach to the intoxicated patient. Chest, 123(2): 577-92
Seifert, B., Švab, I., Madis, T., Kersnik, J., Windak, A., Steflova, A., i dr. (2008) Perspectives of family medicine in Central and Eastern Europe. Family Practice, 25(2): 113
Tintinalli, J.E., Kelen, G.D., Stapczynski, J.S. (2004) Emergency medicine: A comprehensive study guide. New York: McGraw-Hill, 6th ed
Vernon, D.D., Gleich, M.C. (1997) Poisoning and drug overdose. Critical care clinics, 13(3): 647-67
Viccellio, P. (1998) Emergency toxicology. Philadelphia: Lippincott
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: originalan članak
DOI: 10.2298/SARH1004210P
objavljen u SCIndeksu: 18.05.2010.

Povezani članci

Opšta medicina (2015)
Porodična medicina u Republici Srpskoj
Račić Maja

Medicinski podmladak (2012)
Trovanje antidepresivima
Todorović Zoran