Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 10 od 22  
Back povratak na rezultate
Identitet ratnih veterana
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju, Srbija

e-adresamarkovic.olivera@gmail.com
Ključne reči: ratni veterani; kriza identiteta; resocijalizacija; stigma; ratna trauma
Sažetak
Rezime. Ovaj rad govori o tome kako sebe doživljavaju ratni veterani i kako odgovaraju na pitanje 'ko sam ja'. Ratni veterani se suočavaju sa brojnim izazovima u procesu resocijalizacije iz ratnog stanja i ratne traumatizacije na mirnodobsko društvo. Više je razloga zbog kojih njihova resocijalizacija teče usporeno: prvi je taj što je učešće u ratu samo po sebi visoko stresna situacija koja sa sobom nosi traumatizaciju različitog stepena, drugi razlog je promenjen sistem vrednosti prema njihovom učešću u ratu. Naime u vremenu kada su u rat polazili imali su snažnu podršku u društvu, da bi u periodu povratka i danas tu podršku izgubili, sve do osuđivanja. I treći razlog, koji im otežava resocijalizaciju je situacija tranzicije društva koju su zatekli po povratku iz rata, što je konkretno značilo da je veliki broj stanovništva uopšte, a time i ratnih veterana po povratku iz rata ostalo bez zaposlenja kandidujući se za jednu veliku društvenu grupu 'gubitnika tranzicije'. Ovakva društvena situacija neretko generiše krizu identiteta. Navedeni skup socio-kulturnih okolnosti, zajedno sa ontološkom nesigurnišću koju sa sobom nosi ratna traumatizaciju zajedno generišu krizu identiteta, koja se kod ispitanika manifestuju u nihilističkim odgovorima kada govore o vlastitoj ličnosti. Istraživanjem identiteta kod ratnih veterana utvrđeno je da dominira snažena vezanost za identitet ratnog veterana. Zapravo, ovaj rad govori o različitim načinima na koji se ova vezanost prelama u ličnosti i identitetima ispitanika, od negativnih stavova preko ponosa zbog pripadnosti grupi ratnih veterana, te ličnom ispunjenju u aktivizmu u udruženjima učesnika ratova.
Reference
*** (1989-2004) Zakon o pravima boraca. Službeni glasnik SRS, br. 54/89, Službeni Glasnik RS, br. 137/04 od 24.12.2004
Becker, H.S. (1963) Outsiders: Studies in the sociology of deviance. New York, itd: Free Press
Charles, F.R. (1989) Treating stress in families. New York: Brunner/Mazel
Čabarkapa, M. (2008) Psihološki faktori stresa u ratu na prostorima bivše Jugoslavije. u: Ratna psihotrauma srpskih veterana, Beograd, UBR90
Dandeker, C. (2006) What's in a Name? Defining and Caring for. Armed Forces & Society, 32(2): 161-177
Gofman, E. (2009) Stigma - zabeleške o ophođenju sa narušenim identitetom. Novi Sad: Mediterran publishing
Golubović, Z. (1999) Ja i drugi antropolološka istraživanja individualnog i kolektivnog identiteta. Beograd: Republika
Harper, D. (2001) Online etimology dictionar. http://www.etymonline.com/abbr.php
Jašarević, T., Leutar, Z. (2010) Samopercepcija društvenog položaja invalida domovinskog rata. Društvena istraživanja, 19(1-2), (September), p. 93-116
Klarić, M., Frančišković, T., Satriano, S.A. (2010) Obitelj i psihotrauma. Medicina fluminensis, Vol. 46, No 3, p. 309-317
Malešević, S. (2011) Sociologija rata i nasilja. Zagreb: Jesenski i Turk
Marković-Savić, O. (2012) Društveni položaj ratnih veterana u Srbiji. Doktorska disertacija
Wilbur, S. (2004) Vietnam veterans since the war. The politics of PTSD, Agent Orange, and the National Memories. Norman: Univerity of Oklahoma Press
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: naučni članak
DOI: 10.5937/zrffp45-9611
objavljen u SCIndeksu: 03.02.2016.
metod recenzije: dvostruko anoniman

Povezani članci

Nema povezanih članaka