Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:9
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 9 od 31  
Back povratak na rezultate
2017, br. 43, str. 209-219
Vestfalski mir - vododelnica nove uloge države u međunarodnim odnosima
Institut za srpsku kulturu, Leposavić

e-adresadrsrdjans@gmail.com
Projekat:
Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije (MPNTR - 178028)

Ključne reči: Vestfalski mir; verski rat; državni razlog; suverenitet; religija; protestantizam; katoličanstvo
Sažetak
Novi koncept države, koji se pojavio nakon Vestfalskog mira trajao je do sredine XIX veka, a označavao je prelaz iz starog u novi vek. Nakon raspada feudalnog društveno-ekonomskog sistema, novoustrojena država bila je osnova za proučavanje modernog zakona. Nova politička organizacija dobila je novu formu, konstitucionalnost i odgovornost putem prava. Osnovne karakteristike novog sveta bile su sekularizacija, centralizacija i nacionalizacija. Mirom se utvrdio i nosilac vlasti na evropskoj sceni: stvoren je novi svetski poredak. Novostvorena nacija/država, suverena i centralizovana, zalagala se za međuetnički mir i religijske slobode. Princip državnog razloga (raison d'Etat) dao je legitimitet sredstvima da se dosegne država blagostanja (welfare state). Ovim počinje da se razvija nova politička misao o centralizaciji vlasti, čvrstim granicama, unutrašnjoj suverenosti i formalizovanoj međudržavnoj diplomatiji. Prvi koji je shvatio značaj strategije državnog razloga bio je kardinal Rišelje: bio je spreman da zarad državnog interesa pogazi katolicizam i sklapa saveze sa protestantima i muslimanima. Na scenu će stupiti novi poredak zasnovan na birokratizaciji, apsolutizmu i militarizmu.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljen u SCIndeksu: 09.03.2018.

Povezani članci

Nema povezanih članaka