Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:[5]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:23
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:8

Sadržaj

članak: 2 od 4  
Back povratak na rezultate
2017, vol. 6, br. 2, str. 1-17
Savršeni čovek u islamskoj filozofiji, realnost ili iluzija
Grupa za religijsku filozofiju, Centar za religijske nauke 'Kom', Beograd

e-adresat_halilovic@centarkom.rs
Ključne reči: čovek; savršenstvo; duša; Bog; intelekt; svetovi; islamska filozofija; duhovni razvoj; bezgrešnost; doktrinarna gnoza
Sažetak
Na poziciji upravnika idealnog društva, prema učenju islamskih filozofa, bio je božji verovesnik koji je prema njihovom opisu posedovao sve moguće vrline ljudskog bića. Za razliku od idealnog društva koje zbog učešća mnogobrojnih ljudi teško može biti ostvareno u realnosti, ljudsko biće koje je postiglo maksimalan razvoj svoje duše, kako islamski filozofi tvrde, može da postoji. Ideja o savršenom čoveku u islamu pre svega je ontološka i filozofska ideja koja govori o značaju čovekovog bića u celokupnom univerzumu. S obzirom na to da poseduje različite saznajne moći koje ga povezuju sa svim svetovima intelekta, imaginacije i materije, čovek ima mogućnost da u sebi ostvari drugu verziju univerzuma, ili da, drugačije rečeno, stvaranjem svetova u sebi postane deo tih svetova. Očigledno je da čovek ima poseban status među svim stvorenjima, međutim­ ideja o savršenom čoveku u islamu nipošto se ne može interpretirati kao obožavanje čoveka ili očovečenje Boga. Odnos između božjeg bića i svih ostalih stvorenja koja ne mogu da se upoređuju s Njegovim bićem odnosi se i na savršenog čoveka bez obzira na njegov poseban ontološki položaj. Iako svojim telom i dušom boravi u svetovima, zbog sposobnosti da u sebi realizuje sve lepote bitka, čovek je potencijalno najvrednije božje stvorenje i razlikuje se od svih ostalih bića. Što je svesniji svoje suštine, čovek će lakše pronaći put ka iskonskoj čistoti.
Reference
Badavi, A., ur. (1976) Al-Insan al-kamil fi al-islam. Kuvajt: Vikalat al-matbu at
Corbin, H. (1983) Cyclical Time and Ismaili Gnosis. London: Kegan Paul International
Džami, A. (2007) Haft ourang. Tehran: Jalda
Garavi, I.M. (2001) Divan-e moftakar. Tehran: Afak
Hafiz, Š., Šemsudin, M. (2007) Divan-e Hafez. Tehran: Aref-e kamel
Halilović, S. (2014) Gnostička hermeneutika u islamu s posebnim osvrtom na transcendentnu filozofiju Mula Sadre Šrazija. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 3, br. 2, str. 1-20
Halilović, T., Halilović, S., Halilović, M. (2014) Kratka istorija islamske filozofije. Beograd: Centar za religijske nauke Kom
Halilović, T. (2014) Doktrinarna gnoza u islamu - položaj i značaj. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 3, br. 2, str. 21-34
Halilović, T. (2015) Poreklo materije u Mula Sadrinoj filozofiji. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 4, br. 2, str. 35-51
Ibn Sina, Abu Ali (1983) an-Nadžat. Tehran: Maktaba al-Murtazavi
Kajseri, D. (1995) Šarh Fusus al-hikam. Tehran: Entešarat-e elmi va farhangi
Mevlana, R.D. (1994) Mesnevi ma navi. Tehran: Vezarat-e farhang va eršad-e eslami
Sadra, Š.M., Sadrudin, M. Al-Asfar al-arba a al-aklijja. Kom: Manšurat-e Mostafavi
Saduk, Š.M. (1966) Ilal aš-šaraji. Kom: Ketabforuši-je Davari
Schaeder, H.H. (1976) Nazarijja al-insan al-kamil ind al-muslimin. u: Badavi Adburahman [ur.] Al-Insan al-kamil fi al-islam, Kuvajt: Vikalat al-matbu at
Suhravardi, Š. (2001) Madžmu e-je mosannafat-e Šejh-e Ešrak. Tehran: Pažuhešgah-e olum-e ensani va motale at-e farhangi
Širazi, K. Šarh Hikmat al-išrak. Kom: Bidar
Tabatabai, H.M. (1969) Ši e dar eslam. Kom: Dar at-tablig al-islami
Tabatabai, H.M. (2001) Nihaja al-hikma. Kom: Muassasa an-našr al-islami
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kom1702001H
objavljen u SCIndeksu: 14.02.2018.
Creative Commons License 4.0