Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2

Sadržaj

članak: 2 od 3  
Back povratak na rezultate
Modernizacija društva i prava kao uslov i posledica kodifikacije
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Pravni fakultet

e-adresasava.aksic@gmail.com
Ključne reči: modernizacija; kodifikacija; pravo; tehnička i gramatička usklađenost
Sažetak
Pravo, može, ne samo da prati promene u društvu, i otvara mogućnost daljim promenama, već može da bude i jedan od glavnih društvenih mehanizama pomoću kojeg će se ostvarivati napredak društva, u kom slučaju bi se takvo pravo moglo smatrati progresivnim i naprednim. Cilj njegove modernizacije, pored toga što treba da uvede nove pravne institucije, treba da bude i stvaranje takvog prava čija bi struktura bila jednostavna, kompozicija normi jasna i pojmovi nedvosmisleni, a njihov smisao u normama takav da ne ostavljaju prostora za dileme, i u kojem se i laici mogu lako snaći, kao i da primena takvoga prava ne bude otežana zamršenostima i apstrakcijama raznih tipova. Pored toga, norme ovakvoga prava treba da odražavaju duh vremena i trenutka, političkog, ekonomskog, šireg sociološkog i svakog drugog. Kada se budu stabilizovale prilike u društvu, tada će biti moguće izvesti kodifikaciju, kao proces kojim se od više srodnih pravnih grana stvara jedan zakonski tekst. Kodifikacija označava normativno usklađivanje i tehničko - redakcijsko sređivanje zakonskih propisa iz više srodnih grana prava. Kodifikacija je posledica društveno-političke stabilnosti koja se odražava i na pravni poredak, odnosno to je pravna verifikacija etabliranog društvenog balansa. Kodifikacijom se pravo uzdiže na jedan viši pojmovni i tehnički nivo i njome se često uvode novi instituti i pojmovi, dok, istovremeno, kodifikovani zakonski tekst predstavlja osnovu za dalje usavršavanje i razvoj prava, a time i društva u celini.
Reference
Brassloff, S. (1928) Die Rechtssicherheit. Wien-Leipzig
Fuler, L.L. (2001) Moralnost prava. Beograd: Pravni fakultet
Gurvič, Ž. (1997) Sociologija prava. Podgorica
Ilbert, C.P. (1901) Legislative methods and forms. Oxford
Jovanović, M. (2002) Rimske kodifikacije od Zakona XII tablica do Justinijanovog Corpus Iuris Civilis. u: Građanska kodifikacija, zbornik radova, Niš
Jovanović, M.P. (1934) Naša nova kodifikacija. u: Spomenica Mauroviću, I knjiga, str. 28
Kelzen, H. (1951) Opšta teorija prava i države. Beograd
Kovačević˗Kuštrimović, R. (2002) Pripreme za donošenje jedinstvenog građanskog zakonika. u: Građanska kodifikacija, zbornik radova, Niš, sveska 1
Lukić, R.D. (1995) Teorija države i prava I. Beograd: Savremena administracija
Lukić, R.D. (1995) Teorija države i prava II. Beograd: Savremena administracija
Petronijević, B. (1932) Osnovi logike. Beograd
Popović, M. (2002) Opšta teorija prava. Novi Sad: Pravni fakultet, I knjiga - Uvod u teoriju prava - ontognoseeologičke pretpostavke
Radbruh, G. (1980) Filozofija prava. Beograd: Nolit
Tasić, Đ. (1995) Problem opravdanja države - uvod u pravne nauke - enciklopedija prava. Beograd: Službeni list SRJ
Vračar, S.K. (1995) Strukturalnost filozofije prava. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Živanović, T. (1951) Sistem sintetičke pravne filozofije. Beograd
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/zrffp45-7728
objavljen u SCIndeksu: 01.10.2015.
metod recenzije: dvostruko anoniman