Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 4 od 4  
Back povratak na rezultate
2001, vol. 49, br. 1-4, str. 350-369
Uloga normi u procesu hominizacije
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Ključne reči: teorija prava; teorija evolucije; otvoreni programi ponašanja; norme; hominizacija
Sažetak
U radu se govori o značaju normi za čoveka, ali ne samo sa stanoviŠta njihovog doprinosa održavanju i funkcionisanju društva, već i sa stanovišta uloge koju su norme imale u procesu evolucije čoveka. Hipoteza od koje se tada polazi sastoji se u tvrdnji da su u dalekoj prošlosti ljudskog roda norme bile uslov opstanka čoveka kao vrste i uslov nastanka čoveka kao bića posebne vrste. Drugim rečima i preciznije rečeno, normativnost je onaj evolutivni mehanizam pomoću kojeg se ostvaruje transformacija čoveka iz biološkog u socijalno biće. Izložena hipoteza nas usmerava na teoriju evolucije i osnovne mehanizme promene živih bića. U radu se dalje govori o selekciji i mutacijama kao osnovnim mehanizmima evolucije živih bića, i o tome zašto ovi oblici promene nisu mogli da ispolje svoje dejstvo kod čovekovih predaka. Ključni mehanizam evolucije čoveka su tzv. 'otvoreni programi ponašanja'. Bazični deo rada govori o tome šta čini suštinu otvorenih programa ponašanja, koje su posledice primene otvorenih programa ponašanja kod hominida, i kako se kroz te posledice (intenzivna saradnja između članova ljudskog čopora, standardizacija i regulacija) objektivno stvara normativnost koja je klica društvenosti i mehanizam prevođenja bioloških ponašanja u socijalna ponašanja. Dalje se govori i o velikoj ulozi normi u procesu razvoja mišljenja (mozga) i jezika, uz konsultovanje literature iz biološke evolucije, paleontologije, fiziologije, genetičke psihologije i neurolingvistike. U zaključku rada se izlaže značaj ove perspektive za razumevanje generičke suštine čoveka (normativnost kao najvažnija osobina čoveka), za povezivanje raznih prirodnih i društvenih nauka o čoveku (prilog izgradnji sociobiologije) i za teoriju prava (u fundamentalnom i praktičkom smislu). Na samom kraju se govori o tome da li i u kojoj meri u pravnoj literaturi ima pokušaja da se objašnjenje porekla uloge, značaja, funkcija i strukture prava i normi uopšte izvede polazeći od izvesnih bioloških karakteristika čoveka.
Reference
Anderson, R.W. (1995) Learning and evolution
Bloh, E. (1976) Marksove teze o Fojerbahu. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod
Bolk, L. (1926) Das Problem der Menschwerdung. Jena
Bovan, S.B. (2000) Antropološko shvatanje prava i primena prava. Beograd
Burginjon, A. (1996) Prirodna istorija čoveka - nepredviđeni čovek. Beograd
Dewey, J. (1958) Experience and nature. New York
Djui, D. (1934) Pedagogika i demokratija - uvod u filozofiju vaspitanja. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona
Đurić, M.S. (1958) Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista. Beograd: Udruženje pravnika Jugoslavije
Engels, F. (1951) Dijalektika prirode. Beograd: Kultura
Frank, S.A. (1996) Adaptation. San Diego, prema: N.Tucić, Evolucija, čovek i društvo, Beograd, 1999, str. 97
Gelen, A. (1974) Čovek, njegova priroda i njegov položaj u svetu. Sarajevo
Golubović-Pešić, Z.T. (1997) Antropologija u personalističkom ključu. Beograd: Gutenbergova galaksija
Hiernaux, J. (1975) Jednakost ili nejednakost rasa?. Zagreb: Školska knjiga
Iljič Vladimir, Lenin (1948) Marksizam i empiriokriticizam. Beograd
Karter, Dž.S. (1972) Teorija o evoluciji i evolucija čoveka. u: Antropologija danas, zbornik, Beograd
Lenk, H. (1991) Između teorije znanosti i društvene znanosti / Between the theory of science and social science. Sarajevo: Veselin Masleša
Mayr, E. (1970) Population, species and evolution. Cambridge, MA, itd: Harvard University Press
Monod, J. (1970) Le hasard et la nécessite. Pariz
Moscovici, S. (1972) La société contra nature. Pariz
Olivecrona, K. (1971) Law as fact. London, itd: Stevens
Piaget, J. (1976) Le comportement, moteur de d'évolution. Pariz
Pijaže, Ž. (1979) Epistemologija - nauka o čoveku. Beograd: Nolit
Pijaže, Ž. (1983) Poreklo saznanja - studije iz genetičke epistemologije. Beograd: Nolit
Pijaže, Ž. (1968) Psihologija inteligencije. Beograd: Nolit
Portman, A. (1956) Biologie und Geist. Zurich
Scheler, M. (1960) Položaj čovjeka u kozmosu. Sarajevo: Veselin Masleša
Stanković, J.B. (1996) Osnovi opšte sociologije prava - pravo i sociološki metod, sociološki pojam prava. Beograd: Savet projekta Konstituisanje Srbije kao pravne države u uslovima tranzicije
Tucić, N. (1999) Evolucija, čovek i društvo. Beograd: Dosije
Wadington, C.H. (1957) The strategy of the genes. London: Allen und Unwin
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.