Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 3 od 36  
Back povratak na rezultate
2019, vol. 57, br. 4-6, str. 728-743
Upravni sporovi pravna zaštita slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

e-adresaztomic@ius.bg.ac.rs
Sažetak
Članak se bavi pitanjem pravne zaštite i položajem različitih pravnih subjekta u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja u Srbiji. U toj materiji primenjuju se režim upravnog postupka i upravnosudskog postupka, korigovan specifičnostima Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Stoga je propisano da se protiv odluka Poverenika - bilo da se njima usvaja žalba, odbacuje ili odbija - može pokrenuti upravni spor, tužbom pred Upravnim sudom. Postupak je hitan. Postoji i mogućnost da se, na zahtev tužioca, odloži izvršenje osporenog akta, do okončanja upravnog spora. Pravna zaštita u razmatranom kontekstu može dalje da se traži u određenim slučajevima, u skladu sa zakonom, od Vrhovnog kasacionionog suda, a na koncu - pre obraćanja Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava - (a pošto izvršenje Poverenikove odluke nije uspelo da se izdejstvuje ni preko Vlade Republike Srbije), od domaćeg Ustavnog suda, po ustavnoj žalbi. Povodom zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja - u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu ovdašnjeg upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika - a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 04.07.2019.

Povezani članci

Nema povezanih članaka