Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 6 od 21  
Back povratak na rezultate
2011, vol. 33, br. 1-2, str. 141-145
Disajni put i trauma
aUniverzitet u Nišu, Medicinski fakultet + Klinički centar Niš, Centar za anesteziologiju i reanimaciju
bVojnomedicinska akademija, Klinika za anesteziologiju i intenzivnu terapiju, Beograd
cKlinički centar Vojvodine, Klinika za anesteziju i intenzivnu terapiju, Novi Sad
dKlinički centar Niš, Centar za anesteziologiju i reanimaciju

e-adresajankovic.radmilo@gmail.com
Ključne reči: disajni put; trauma; ventilacija; endotrahealna intubacija; supraglotisna sredstva
Sažetak
Obezbeđivanje i održavanje prohodnosti disajnog puta spadaju u osnovne postupke neophodne za efikasno zbrinjavanje politraumatizovanih pacijenata. Neuspeh u obezbeđivanju disajnog puta može značajno povećati morbiditet i mortalitet traumatizovanih pacijenata. Endotrahealna intubacija se obično smatra 'zlatnim standardnom' za obezbeđivanje disajnog puta u traumi. Ali, poznavanje drugih, alternativnih procedura takođe je od suštinskog značaja za svakog lekara koji učestvuje u urgentnom zbrinjavanju. Prehospitalno obezbeđivanje disajnog puta kod pacijenata u traumi predstavlja izazov te svaku intubaciju koja se izvodi kod politraumatizovanih pacijenata treba smatrati potencijalno otežanom. Povrede grudnog koša mogu otežati ventilaciju i oksigenaciju politraumatizovanog pacijenta. Svakog ozbiljno povređenog pacijenta u traumi treba tretirati kao da ima povredu vratne kičme sve dok se ne dokaže da takve povrede nema. Zato je ovim pacijentima neophodna manuelna stabilizacija, kako bi se sprečilo pokretanje vratne kičme tokom intubacije ali se time otežava vizuelizacija glasnica. Ventilacija na masku pomoću samoširećeg balona, bez sumnje može spasiti život traumatizovanog pacijenta ali njeno izvođenje iziskuje dobro poznavanje veštine i određeni nivo uvežbanosti. Nedostaci primene ventilacije na masku u traumi su: naduvavanje želuca, curenje vazduha ali i nemogućnost da se disajni put zaštiti od aspiracije gastričnog sadržaja ili krvi. U hitnim slučajevima ne postoje kontraindikacije za izvođenje endotrahealne intubacije. Najnovije preporuke ukazuju da se primenom rapid sequence intubation protokola skraćuje vreme i povećava efikasnost intubacije, te da sukcinilhoilin ostaje relaksant izbora. Supraglotisna sredstva takođe mogu imati ulogu u prehospitalnom obezbeđenju disajnog puta. I na kraju, kapnografija se preporučuje kao vid obaveznog monitoringa kada je u pitanju prehospitalno zbrinjavanje disajnog puta.
Reference
Berlac, P., Hyldmo, P.K., Kongstad, P., Kurola, J., Nakstad, A.R., Sandberg, M. (2008) Pre-hospital airway management: guidelines from a task force from the Scandinavian Society for Anaesthesiology and Intensive Care Medicine. Acta anaesthesiologica Scandinavica, 52(7): 897-907
Bozeman, W.P., Hexter, D., Liang, H.K., Kelen, G.D. (1996) Esophageal detector device versus detection of end-tidal carbon dioxide level in emergency intubation. Annals of emergency medicine, 27(5): 595-9
Braude, D., Richards, M. (2007) Rapid Sequence Airway (RSA)--a novel approach to prehospital airway management. Prehospital emergency care, 11(2): 250-2
Cook, T.M., Hommers, C. (2006) New airways for resuscitation?. Resuscitation, 69(3): 371-87
Deakin, C.D. (2000) How much to do at the accident scene? Anaesthetists are best people to provide prehospital airway management. BMJ (Clinical research ed.), 320(7240): 1006
Dörges, V. (2005) Airway management in emergency situations. Best practice & research. Clinical anaesthesiology, 19(4): 699-715
Dunham, C., Barraco, R.D., Clark, D.E., Daley, B.J., Davis, F.E., Gibbs, M.A., Knuth, T., Letarte, P.B., Luchette, F.A., Omert, L., Weireter, L.J., Wiles, C.E. (2003) Guidelines for emergency tracheal intubation immediately after traumatic injury. Journal of trauma, 55(1): 162-79
Handley, A.J., Koster, R., Monsieurs, K., i dr. (2005) European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation Section 2: Adult basic life support and use of automated external defibrillators. Resuscitation, 67(S1): S7-S23
Herff, H., Wenzel, V., Dorges, V. (2008) Avoiding field airway management problems. Resuscitation, 77(1): 4-5
Hussain, L.M., Redmond, A.D. (1994) Are pre-hospital deaths from accidental injury preventable?. BMJ (Clinical research ed.), 308(6936): 1077-80
Katz, S. (2001) Misplaced endotracheal tubes by paramedics in an urban emergency medical services system. Annals of Emergency Medicine, 37(1): 32-37
Kurola, J.O., Turunen, M.J., Laakso, J., Gorski, J.T., Paakkonen, H.J., Silfvast, T.O. (2005) A comparison of the laryngeal tube and bag-valve mask ventilation by emergency medical technicians: a feasibility study in anesthetized patients. Anesthesia and analgesia, 101(5): 1477-81
Neilipovitz, D.T., Crosby, E.T. (2007) No evidence for decreased incidence of aspiration after rapid sequence induction. Canadian journal of anaesthesia, 54(9): 748-64
Sanders, A.B. (1989) Capnometry in emergency medicine. Annals of emergency medicine, 18(12): 1287-90
Southard, A., Braude, D., Crandall, C. (2010) Rapid sequence airway vs rapid sequence intubation in a simulated trauma airway by flight crew. Resuscitation, 81(5): 576-8
Thierbach, A., Piepho, T., Wolcke, B., Kuster, S., Dick, W. (2004) Praklinische Sicherung der Atemwege. Erfolgsraten und Komplikationen. Der Anaesthesist, 53(6): 543-50
Wahlen, B.M., Gercek, E. (2004) Three-dimensional cervical spine movement during intubation using the Macintosh and Bullard laryngoscopes, the bonfils fibrescope and the intubating laryngeal mask airway. European journal of anaesthesiology, 21(11): 907-13
Winchell, R.J., Hoyt, D.B. (1997) Endotracheal intubation in the field improves survival in patients with severe head injury. Trauma Research and Education Foundation of San Diego. Arch Surg, 132(6): 592-7
Wolcke, B., Schneider, T., Mauer, D., Dick, W. (2000) Ventilation volumes with different self-inflating bags with reference to the ERC guidelines for airway management: comparison of two compression techniques. Resuscitation, 47(2): 175-8
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: prikaz slučaja
objavljen u SCIndeksu: 27.03.2012.

Povezani članci

Nema povezanih članaka