Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 2 od 9  
Back povratak na rezultate
2015, vol. 17, br. 3, str. 27-55
Potencijali rasta i analiza konkurentnosti privrede Srbije
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Ekonomski fakultet
Sažetak
Mesto, uloga kao i funkcionisanje i razvoj nacionalnih ekonomija u globalizovanoj svetskoj privredi, u velikoj meri zavisi od interaktivnih veza i odnosa koje one uspostavljaju sa ostatkom sveta. Pod udarom talasa globalizacije sve zemlje moraju svoje privredne sisteme da prilagode novonastalim okolnostima, kako bi mogle da se nose sa novim izazovima i ostvare što bolju poziciju u svetskoj tržišnoj areni. Privredna struktura Srbije, izgrađivana u okviru 'jedinstvenog jugoslovenskog tržišta', odnosno ' EU u malom' danas je neadekvatna za novi suženi privredni ambijent. Time je Srbija i implicitno upućena da nastale strukturne debalanse rešava integracijom u svetske privredne tokove. U cilju prenebregavanja strukturnih debalansa privredna struktura se mora menjati u određenim pravcima, koje danas trasiraju zahtevi svetskog tržišta. Adaptacija i uključivanje u tokove međunarodne podele rada, neminovno nameće ofanzivnu strategiju privrednog razvoja, usmerenu na određene na usko prioritetne pravce u cilju jačanja konkuretnosti privrede. U tom procesu od presudne važnosti će biti da se obezbedi stabilan rast izvoznih prihoda i na njemu zasnovan rast akumulativnosti, kao preduslov privrednog rasta. Ovaj zadatak kao neminovnost nameće podizanje konkurentnosti srpske privrede u celini, a u prvoj fazi podizanje konkurentnosti izvozno orjentisanih sektora srpske privrede, čime ćemo stvoriti pretpostavke za otplatu naraslog spoljnjeg duga, i stvoriti akumulativni potencijal za ekonomski razvoj. Uključivanje naše privrede u globalne procese danas je limitirano nedostatkom domaće akumulacije, ali je i obim priliva strane akumulacije ograničen prevelikim nivoom spoljnjeg duga. Bolja konkurentska pozicija se može dostići jedino ulaganjima u nauku i tehnologiju. Subjektivni faktor oličen u visoko obrazovanom potencijalu nam još i dalje omogućava da vršimo difuziju i transfer tehnologije.
Reference
*** (2013-2014) The global competitveness report
*** (2014-2015) The global competitveness report
*** (2012) Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije. Beograd: Nacionalni savet za privredni oporavak Vlade Republike Srbije
*** (2005) Balance of payments yearbook. IMF
*** (2006) Human development report: Beyond scarcity: Power, poverty and the global water
*** (2014) Statistički godišnjak Republike Srbije
*** (2006) Doing business 2006: Creating jobs. The World Bank
*** (2006) Doing business 2007: How to reform. The World Bank
*** (2007) Doing business 2008. The World Bank
*** (2008) Doing business 2009. The World Bank
*** (2015) Doing business 2005
*** (2013) ESSNet on measuring global value chains: Report on supplemental indicators on economic globalisation. Version 1. 3, August 1
grupa autora (2010) Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. Beograd: Ekonomski institut - MAT, avgust
Samuelson, P., Nordhaus, W. (1992) Ekonomija. Zagreb: Mate
Schrör, H. (2006) Business demography in Europe: Results from 1997 to 2002. New York: UNDP, 2005 Eurostat, crisis
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/EkoPog1503027S
objavljen u SCIndeksu: 31.12.2019.

Povezani članci

Nema povezanih članaka