Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 3 od 7  
Back povratak na rezultate
2008, vol. 25, br. 3-4, str. 37-46
Fiskalna decentralizacija
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet
Sažetak
Sistem raspodele javnih prihoda između različitih nivoa organizovanosti jedne države je od presudnog značaja za njeno funkcionisanje. Ukoliko nije zasnovan na principima koji čine temelj uređenja te države, a ogledaju se u sistemu raspodele nadležnosti i načina njihovog ostvarivanja, biće stalni izvor sukoba, kočnica razvoja, te uzročnik veoma opasnog procesa dezintegracije. Svedoci smo intenzivnog procesa evropskih integracija. Evropska unija sve više dobija obeležja federalne države, sa brojnim nadležnostima i organima, koji zahtevaju određena, i to zamašna finansijska sredstva. Države članice ih u najvećoj meri obezbeđuju iz svojih budžeta, ali se radi i na uvođenju izvornih prihoda Unije. Dakle, problem raspodele prihoda se javlja i u odnosima među nezavisnim državama u različitim oblicima integracija. Svoju volju da prihvata proces decentralizacije, koja kao imperativ podrazumeva finansijsku decentralizaciju, najbolje je potvrdila novim Ustavom, iz 2006. god. kojim je predviđeno da lokalne samouprave i AP Vojvodina imaju svoje izvorne prihode, kojim finansiraju svoje nadležnosti, čija se vrsta i visina utvrđuju zakonom. Nedostajuća sredstva će nadomestiti Republika iz svog budžeta. Finansijski federalizam se u teoriji određuje kao sistem odnosa između federacije, federalnih jedinica i lokalnih zajednica u vezi sa ovlašćenjima za utvrđivanje, raspodelu i razgraničenje nadležnosti u oblasti javnih rashoda i javnih prihoda, u kome će svaki od navedenih subjekata raspolagati određenim obimom ovlašćenja. Raspodela funkcija, a time i rashoda, odlučujuće određuje raspodelu sredstava, tj. prihoda. Ekonomska teorija i praksa poznaju tri sistema vertikalne raspodele prihoda u decentralizovanim državama: - sistem separacije ili odvojenih prihoda; - sistem zajednice prihoda ili sistem participacije; - mešoviti sistem. Porezima se obezbeđuje čitav spektar ekstrafiskalnih ciljeva. Oni su rešenje za mnoge probleme ekonomskog, socijalnog pa i političkog karaktera. Zbog toga je neophodno pristupiti, tj. unaprediti sistem fiskalne decentralizacije. U zemljama čije su potrebe i osobenosti slične našim, sistem vezane separacije nad većim brojem prihoda, te participacije kod najizdašnijih izvora, a kao izuzetak slobodna separacija, pokazuje se kao najoptimalniji vid uređenja odnosa u pogledu fiskalnih ovlašćenja različitih nivoa državnog organizovanja.
Reference
*** (2006) Ustav Republike Srbije. Beograd
Đorđević, D. (2005) Javne finansije, fiskalna ekonomija i menadžment javnog sektora. Novi Sad
Đorđević, D. (2006) Javne finansije i finansijsko pravo. Novi Sad: Privredna akademija
Popović, D. (2006) Poresko pravo - opšti deo. Beograd: Cekos in
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni članak
objavljen u SCIndeksu: 19.02.2009.

Povezani članci

Nema povezanih članaka